Mnoga hemijska jedinjenja nalaze široku primenu kao zaštita biljaka ili druga vrsta zaštite za poljoprivrednu proizvodnju protiv štetočina, kao i u svakodnevnom životu. Neka od njih su dobijena veštačkim putem, druga se nalaze u prirodnom stanju u prirodi. Jedno od ovih jedinjenja je oksalna kiselina. Ona ima široku primenu, dobro je poznata ljudima koji se bave zemljoradnjom. Šta može da se nauči o ovoj vrsti zaštitne materije?
Opis oksalne kiseline
Ova kiselina se još naziva i etandioična i predstavlja hemijsko jedinjenje organskog tipa. Njegova kristalizacija se odvija u vodenom rastvoru kao veliki bezbojni kristali u obliku prizme. Oni sadrže 2 molekula vode. Može da se rastvara, rastvarači su voda i etanol, a slab rastvarač je eter.
Kada se oksalna kiselina zagreje sa glicerinom, dobija je mravlja kiselina koja je najprostija karboksalna kiselina raznovrsne primene.
Dobijanje oksalne kiseline
Oksalna kiselina se sreće u slobodnom stanju u listovima nekih biljki poput cvekle, zelja, karambole i u obliku kalijum hidrogenoksalada u kiseljaku i rabarbrama.
Kalijum i amonijum oksalat mogu da se rastvaraju u vodi, a kalcijum se ne rastvara. U industrijskim uslovima se dobija prilikom zagrevanja bezvodne natrijum osnove i ugljen-monoksida koji treba da se stave u autoklav kako bi dostigli temperatru od 160-200 °C. Jedinjenje koje se formira je natrijum oksalat.
Nakon toga se oslobađa oksalna kiselina prilikom reakcija sa sumpornom kiselinom, što nije težak proces.
Prva sinteza oksalne kiseline je izvršena 1824. godine i 1828. godine od strane Fridriha Velera koji je ostvario prve sinteze organskih od neorganskih jedinjenja (oksalna kiselina iz dicijana i karbamid iz amonijum cijanata).
Oksalna kiselina dobijena kao rezultat pokušaja je čvrsta materija rastvorljiva u vodi. Ona je otrovna.
Koristi se u pčelarstvu kao preparat u borbi sa štetočinama.
Delovanje oksalne kiseline
Oksalna kiselina je materija, koja se nalazi u biljkama koje pomažu u apsorpciji drugih materija od strane ljudskog organizma. Ako je prisutna u većim količinama, ona ih inhibira.
Ako u prehrambenim proizvodima postoji sadržaj oksalne kiseline, njeno delovanje je prilično štetno, ovi proizvodi se ne preporučuju kod određenih oboljenja.
Oksalna kiselina koja se nalazi u lisnatom povrću je razlog što ga ljudi sa bubrežnim oboljenjima izbegavaju. Najviši sadržaj oksalne kiseline je u kiseljaku, a najniži je u zelju. Neke od mahunarki imaju visok sadržaj oksalne kiseline. U spanaću je sadržana oksalna kiselina i zato kada se prokuva, baca se prva voda, kao što se radi sa pasuljem prilikom kuvanja, ali ovde je cilj drugačiji.
Oksalna kiselina nije odgovarajuća za ljude sa bolnim bubrezima i za malu decu zbog opasnosti od formiranja kamenja.
Ova materija je sadržana u plodu smokve. Zato smokve mogu da naštete i onima koji boluju od gihta zbog sadržaja oksalne kiseline. Zbog nje se takođe ne preporučuje kod peska i kamenja u bubrezima i mokraćnim putevima.
Evropska plava šljiva sadrži oksalnu kiselinu koja potiskuje apsorpciju kalcijuma i opterećuje metabolizam kod bolesnika sa bubrežnim oboljenjima. Ovaj plod takođe izbegavaju ljudi sa bubrežnim oboljenjima i oboljenjima jetre. Nije toksična za zdrave ljude, ali prilikom dugotrajne upotrebe, apsorbovana oksalna kiselina može da smanji ukupan nivo apsorbovanog kalcijuma za period njene konzumacije, zato postoje određene norme za konzumaciju.
Dijetalna ishrana kod bolesnika sa oksalnim kamenjem je slična onoj kod uratnog taloga. I ovde imamo pomeranje reakcija urina i krvi ka kiselom i zato treba davati alkalnu hranu.
Pre svega se preporučuje krompir koji je nosilac alkalija i posebno zbog njihovog visokog sadržaja kalijuma. Grožđe, pomorandže, limun su takođe bogati kalijum solima. Za brže odvajanje oksalne kiseline iz organizma, daje se sledeće voće i povrće: šargarepe, svež kupus, jagode, jabuke, dunje, drenjine, ogrozd, korenje peršuna, celer, kruška, napitak od kore niza voća.
Oksalna kiselina u vinu se pre svega sreće u obliku kalijuma, natrijum i kalijum soli, a takođe i u malim količinama kao kiseli etil ester. Nije štetna kod prekomernog konzumiranja alkohola.
Oksalna kiselina u obliku sitnog kristal praha ima primenu i u svakodnevnom životu. Koristi se za poliranje svatlog mermera koji teško dobija glanc. Osim toga, sa njom se dobro čiste metalne površine od rđe.
Zarđala mesta se prvo očiste od površinskog rastresitog sloja rđe, a zatim premažu vodenim rastvorom oksalne kiseline u odnosu 1:1 do 1:5 u zavisnosti od stepena rđe. Namazana mesta se ostavljaju da odstoje 10 - 20 minuta dok se ne dobije homogena siva površina koja se pere nekoliko puta hladnom vodom i posuši se suvim komadom tkanine.
Primena oksalne kiseline
Osnovna primena oksalne kiseline kao zaštite je u pčelarstvu protiv varoatoze kod pčela. Bolest izazivaju grinje koje napadaju porodice pčela i uništavaju pčelinjake. Zato je potrebno da se svaka košnica tretira kako na proleće, tako i na jesen protiv ove bolesti, a to se radi oksalnom kiselinom. Ona je obično efikasna kada još nema larvi u košnici. Ovaj preparat se koristi samo jednom prilikom jedne generacije pčela.
Kao zaštitno sredstvo koristi se proizvod oksalis. Njegove komponente koje su uglavnom oksalna kiselina, otključavaju prirodni instinkt pčela da se same očiste od grinja. Njihovim uklanjanjem uklanja se opasnost, bez posledice na larvu i maticu.
Može da se primeni kako jednokratno ili dvokratno tretiranje stavljanjem preparata, tako i stavljanje trakica sa dugotrajnim delovanjem. Trake se namoče smesom od glicerina i oksalne kiseline. Prisustvo 3 do 8 traka u svakoj košnici je odlična zaštita, zato što trake deluju tokom 40-60 dana. Ovo trakicu čini aktivnom i efikasnom čak i u prisustvu larve.
Uloga oksalne kiseline je kao lek kod varoatoze, što sa sigurnošću smanjuje populaciju grinja Varoa - ozbiljne štetočine pčela, ali takođe oksalna kiselina sprečava rojenje pčela i gubitak produktivnih pčela.
Moguće reakcije prilikom korišćenja oksalne kiseline
Oksalne kiseline prilikom tretiranja protiv varoatoze se koristi u dve varijante:
- Prskanje pčela vodenim rastvorom 3.5 %;
- Sa parama oksalne kiseline prilikom njenog zagrevanja.
Potrebno je prilikom rada sa preparatom da se uzmu sve mere zaštite. Pčelinjak obavezno mora da se podimi pre toga, a gornje rešetke košnice da se zatvore.
Kiselina nije bezbedna niti za pčelara, niti za tretirane košnice. Treba da se uzme u obzir opasnost od rezistencije grinja na preparat i da se tačno iščitaju tretmani. Zbog opasnosti za čoveka, veoma odgovorno mora da se koristi i sa prethodnim informacijama, kao i sa tačnom dozom. Koriščenje sredstava za zaštitu je obavezno.
