Cvekla (Beta vulgaris ssp. vulgaris var. vulgaris) je vrsta korenastog povrća. Jedna do poznatijih vrsta je crvena cvekla, koja je prepoznatljiva po tamnocrvenoj boji, koja ako dođe u dodir sa tkaninom može ostaviti trajne fleke. Ukus crvene cvekle je specifičan i osvežavajući.
Cvekla se može jesti kuvana, pečena ili sirova. U suštini, svi delovi ovog povrća se mogu jesti, pa se i listovi ovog korenastog povrća mogu jesti u obliku salate. Ukus cvekle podseća na ukus spanaća. Od cvekle se može dobijati boja. Još od davnina se u narodnoj medicini cvekla koristi za lečenje raznih oboljenja.
Još su drevni Grci i Rimljani koristili cveklu za snižavanje visoke temperature. U Evropi se u srednjem veku cvekla davala ljudima koji iz svojsvtvenih razloga nisu mnogli da konzumiraju čvrstu hranu. Rimljani su bili duboko uvereni da ako muškarac i žena jedu jedu te istu cveklu, onda će se zaljubiti jedno u drugo.
Cvekla je važna namirnica kvalitetne sezonske ishrane. Ona je obavezna namirnica za sportiste koji žele da poboljšaju svoje sportske rezultate i koji žele veću izdržljivost. Cvekla je odlična za te svrhe, zahvaljujući nitratima koje sadrži. Ova jedinjenja prave zalihe kiseonika u organizmu i daju energiju.
Sastav cvekle
Cvekla sadrži oko 88% vode, 1.2% belančevina, 9.3% ugljenih hidrata, 0.9% mineralnih soli ako što je kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe, sumpor, jod, kobalt, molibden, mangan, fluor, bor, vanadijum, cezijum i rubidijum. Što se tiče sadržaja joda, cvekla je po tom pitanju povrće sa najvećim sadržajem ove materije, pa se neretko koristi za profilaktiku i lečenje hipotireoidoze - oboljenje štitne žlezde prouzrokovano nedostatkom joda.
Cvekla takođe sadrži i velike količine vitamina C, karoten, vitamin B1, B2 i B12. Zahvaljujući prisustvu kalijumove soli, sumpora, fosfora i magnezijuma, ona ubrzava procese razmene materija u organizmu.
Cvekla ima crvenu boju zahvaljujući prirodnim bojama iz grupe antocianita. Takođe, cvekla se smatra odličnim dijetetskim proizvodom, jer u 100 g ovog povrća ima samo 44 kalorije.
100 g crvene cvekle ima oko: 87 g vode, 1.7 g proteina, 0.1 g masti, oko 1 g celuloze i oko 9.5 g šećera i ugljenih hidrata.
Odabir i čuvanje cvekle
Na svu sreću, cvekla se može naći tokom cele godine u prodavnicama i supermarketima. Uvek birajte cveklu koja nema tragova oštećenja, a koje su pritom velika i teška. Kora treba da ima jarku boju, a unutrašnjost treba da bude ljubičasto-crvena. Kod sečenja cvekle uvek vodite računa zbog fleka koje ostavlja.
Da biste čuvali cveklu nekoliko meseci, potrebno je da se dobro pobrinete za to, kao i da je dobro rasporedite. Odmah eliminišite oštećene glavice cvekle i nikako nemojte pravi glavice, jer tako imaju veću mogućnost da istrule. Oštrim nožem isecite listove oko svake glavice, kako ne bi izvlačili vlažnost iz cvekle.
Sve glavice cvekle ostavite na mesto gde ima više strujanja vazduha, kako bi se cvekle osušile. Dok se cvekla ne osuši, ona ne sme da bude izložena direktnim sunčevim zracima. Svežinu cvekle ćete sačuvati samo ako je čuvate na hladnom mestu.
Kulinarska upotreba crvene cvekle
Kod nas je popularnost cvekle kao veoma korisnog i lekovitog povrća porasla u zadnjih 15 godina. Ako pitate vaše bake, one će vam reći da se jedno vreme i životinjama na selu davala cvekla.
Danas se ipotreba cvekle u kulinarstvu neprestano širi. Najpopularnije su salate sa cveklom i u kombinaciji sa kupusom, šargarepom, krompirom, jabukama, kiselim krastavčićima i još mnogim drugim vrstama povrća.
Pečena svinjetina sa alimunijumskom folijom će imati odličan ukus ako joj se doda i nekoliko kriški cvekle. Takođe, od cvekle se prave i veoma ukusni sosevi. Sve čemu dodate cveklu će pridobiti crveno - ljubičastu boju ovog povrća. Naravno, poznati Boršč nikako ne bi bio isti bez cvekle.
Velike količine cvekle za prodaju se prerađuje tako što se kuva ili steriliše. Listovi cvekle se takođe mogu konzumirati. Mogu se kuvati na pari ili da se jedu u obliku salate, a imaju sličan ukus kao listovi spanaća.
Recept za salatu od cvekle i pavlake
Potrebni sastojci: 300 g cvekle, 200 g jabuka, 120 g pavlake, 1 kašika rendanog rena, sok od limuna
Način pripreme: Cveklu skuvajte u posoljenoj vodi sa 1 kaščicom sirćeta ili je samo ispecite. Zatim je isecite na kockice i dodajte sitno iseckane ili narendane jabuke. Pomeđajte sa pavlakom koju ste umutili sa renom, solju i sokom od limuna. Po želji, umesto rena možete dodati paškanat ili šargarepu, a umesto pavlake - kiselo mleko.
Koristi od cvekle
Već je dobro utvrđeno da je redovno konzumiranje cvekle odlična preventiva kada su kancerogena oboljenja u pitanju. Čak su registrovani i slučajevi raka kože gde su se stavljale obloge od soka od cvekle nekoliko puta dnevno i to je dovelo do potpunog izlečenja ovih zloćudnih tvorevina.
Kao i Rimljani, tako i današnji specijalisti preporučuju cveklu kod hronične konstipacije, raznih problema sa varenjem, kao i kod oboljenja jetre. Za to je dovoljno da se jede po 100-150 g cvekle dnevno, po mogućstvu kuvane.
Kineskoj medicini je odavno poznato da cvekla jača srce, balansira telo i čisti krv. Sok od cvekle se dosta preporučuje ženama u klimakterijumu, a ovaj sok takođe stimuliše rad jetre, bubrega, žuči, slezine i creva, a ujedno i celokupno jača imuni sistem, posebno kod stanja prehlade.
Narodna medicina koristi cveklu za lečenje leukemije, a zbog hlorofila koji sadrži, cvekla je nezamenljivi sastojak u ishrani anemičnih osoba.
Malo paradoksalno, ali iako sadrži šećere, cvekla je korisna i za dijabetičare. Ona potpomaže usvajanje hranljivih materija, a u isto vreme ubrzava proces eliminiacije toksina iz organizma. Sadrži velike količine joda i magnezijuma, što je čini odličnom namirnicom za starije osobe koje boluju od ateroskleroze.
Cveklu bi trebalo redovno konzumirati, posebno tokom zimskih meseci. Koktel od soka cvekle, jabuka i ceđenih limuna je prava vitaminska bomba. Može vas sačuvati od gripa, a kao što smo već pomenuli - čisti krv i usporava proces starenja.
Celuloza, jabučna, limunska i druge kiseline koje se nalaze u cvekli pojačavaju peristaltiku, zajednički deluju na razgradnju i usvajanje belančevina, a takođe poboljšavaju aktivnost jetre.
Oko 200-300 ml soka od cvekle dnevno poboljšava opšte stanje organima. Ovaj eliskir, ako se pomeša sa sokom od šargarepe i repe, pomaže kod anemije. Ako pomešate sok od cvekle sa medom, on tada postaje odlično sredtsvo za lečenje visokog krvnog pritiska i deluje umirujuće. 1 čaša soka od cvekle dnevno će poboljšati vaše pamćenje za 50%, kao i sposobnost da zapamtitne raznovrsne informacije. obloge od rendane cvekle su dokazano sredtsvo za lečenje rana i otoka.
Dijeta sa cveklom
Cvekla je niskokalorična, pa je samim tim i pogodna kao namirnica za osobe koje žele da smršaju. Dijeta sa cveklom će vam pomoći da se vaš organizam oporavi nakon opterećenosti, a takođe i da redukujete težinu. Dijeta sa cveklom će učiniti vašu kožu neverovatno sjajnom. U kombinaciji sa vežbama, pozitivne rezultate možete očekivati i kada je borba sa celulitom u pitanju.
Dijeta sa cveklom nalaže da se ujutru na gladno pije po 1 šolja sveže isceđenog soka od cvekle. Drugi put se pije uveče, tako da pre 20.30 h treba da pojedete salatu od kupusa, cvekle i šargarepe sa maslinovim uljem.
Komentari