Arahidonska kiselina /Arachidonic acid/ je polinezasićena masna kiselina, koja se nalazi u fosfolipidima. Ona pripada grupi materija, koje predstavljaju prirodni deo ćelijske membrane i u velikim količinama se nalaze u mišićnom i moždanom tkivu, kao i tkivu jetre kod ljudi i životinja.
Mnogo puta je dokazano da je arahidonska kiselina veoma korisna za anaerobni metabolizam. Ona povećava snagu koja se generiše kretanjem mišića. Ova pojava je karakteristična za veliko preopterećenje u kratkim vremenskim intervalima.
Uloge arahidonske kiseline
U suštini, arahidonska kiselina prethdi specijalnim signalnim molekulima /eikozanoidi/, pomoću kojih ljudsko telo reguliše nastale upalne procese u organizmu.
Regulacija ovih molekula je jedan od najkomplikovanijih biohemijskih mehanizama ne bi li se održala ravnoteža u samom organizmu. U velikoj meri ova ravnoteža zavisi od balansa između omega-3 i omega-6 masnih kiselina u namirnicama koje se unose.
Osim što se dovodi u vezu sa održavanjem jakog imuniteta, arahidonska kiselina se povezuje sa procesima oporavka nakon velikih opterećenja, teškog fizičkog rada i dugih treninga.
Prisustvo arahidonske kiseline je veoma važan faktor za brno obnavljanje mišićnog tkiva, jer ona poboljšava razmenu materija kroz membranu mišićnih ćelija.
Pretpostavlja se da arahidonska kiselina ključni regulator procesa lokalnog rasta mišića. U moždanom tkivu je ova kiselina jedna od najrasprostranjenijih masnih kiselina.
U okviru moždanog tkiva arahidonska kiselina daje elastičnost membaranama nervnog tkiva; učestvuje u njihovom obnavljanju; zaustavlja slobodne radikale, koji uspevaju da prođu kroz moždanu barijeru.
Odabir i čuvanje arahidonske kiseline
Arahidonska kiselina je namirnica koja se javlja kao samostalni suplement i nešt ređe se javlja u kombinaciji sa drugim omega-3 i omega-6 esencijalnim masnim kiselinama. Za razliku od omega-6, arahidonska kiselina se ne može naći u proteinskim napicima i njome se ne mogu obogatiti namirnice.
Koristi od arahidonske kiseline
Kao što smo već rekli, glavna uloga arahidonske kiseline je da bude dopuna zdravoj ishrani, ne bi li se obezbedilo optimalno funkcionisanje tela, zajedno sa drugim esencijalnim masnim kiselinama.
U nekim slučajevima se arahidonska kiselina unosi i samostalno - kada je u pitanju Alchajmerova bolest; kod modulacije imuniteta; kao jak antioksidant; u borbi sa nekim kancerogenim oboljenjima; u borbi sa manijakalno - depresivnim ponašanjem. Arahidonska kiselina se koristi i u sportu.
Što se tiče sporta, arahidonska kiselina se povezuje sa sledećim: povećanje izdržljivosti; povećanje maksimalne realizovane snage, povećanje sveukupne snage; smanjuje nivo specifičnog proteina, koji reguliše upale u mišićima koji se treniraju.
Unos arahidonske kiseline
Sprovedena su ispritivanja koja su podrazumevala dnevnu dozu od 840 do 2000 mg dnevno, u periodu do 50 dana. Prosečna dnevna doza jeste 1000 mg ove kiseline da se unese putem hrane. Period koji ne predstavlja opasnost po telo za unos arahidonske kiseline jeste do 50 dana.
Nakon što se arahidonska kiselina unese putem hrane, ona u telo dospeva kroz sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva. Kroz krv i limfu se ona širi i do ostalih tkiva. Kada jednom dospe na određeno mesto, molekuli arahidonske kisleine se aktivno uključuju u sintezu korisnih materija.
Štetnost arahidonske kisleine
Postoje ispitivanja prema kojima telo veoma dobro podnosi arahidonsku kiselinu. Nju mogu unositi trudnice, deca, dojilje i novorođenčad, ali samo uz strogi lekarski nadzor.
Nažalost, arahidonska kiselina ima i određene kontraindikacije. Nju ne bi trebalo unositi ako su prisutna pojedina autoimuna oboljenja, kao i oboljenja čiji simptomi podrazumevaju i hronične upale - anemija, Alchajmer, ateroskelroza, alergija, artritis, gojaznost, dijabetes, srčana insufijencija, infarkt.
Arahidonsku kisleinu ne treba unositi i kod problema sa varenjem, gastritisa, čireva, fibroze, fibromalagije, lupusa, bubrežne insufijencije.
Komentari