Koka /Coca/ je žbun iz porodice Erythroxylaceae, dostiže visinu od 2 do 3 m. Grane biljke su ravne, a listovi tanki, gusti, elipsasti. Cvetovi su mali, a večić se sastoji od pet žućkasto-belih latica. Prašnici su srcolikog oblika.
Biljka je rasprostranjena u SAD-u /Kalifornija, Arizona, Novi Meksiko, Teksas, Luizijana, Alabama, Misisipi i Florida/, Evropa /Španija, Italija i Grčka/ i u Australija /Novi Zeland/.
Vrste koke
U svetu postoje dve vrste koke. To su Erythroxylum coca i Erythroxylum novograna-tense.
Koka /Erythroxylum coca/ je grm poreklom iz Amazonije, koji naseljava tople i vlažne doline između 1000 i 2000 metara nadmorske visine. Listovi biljaka uzgojenih u Kolumbiji obično su manji i oštriji od onih koji se uzgajaju drugde. Ova biljka je fundamentalna za indijske kulture Anda i Amazonije. Od ove vrste koke se proizvodi i kokain.
Erythroxylum novogranatense je vrsta koke iz porodice Erythroxylaceae. Uzgaja se u ravnim, sušnim područjima Južne Amerike, gde je potrebno navodnjavanje. Međutim, E. novogranatense je vrlo prilagodljiv različitim uslovima okoline, dobro raste kako u suvim tako i u vlažnim područjima, od 400 do 800 m nadmorske visine.
Sastav koke
Koka sadrži 14 prirodnih alkaloida, koji određuju lekovita svojstva biljke. Egnonin, koji je deo koke, je karboksilni derivat atropina i ima svojstva metabolizma masti, glucida, pročišćavajući krv. Atropin, s druge strane, ima anestetički efekat, čisti disajne puteve.
Pektin deluje kao apsorbent i antidijareik, zajedno sa vitaminom E reguliše proizvodnju melanina za kožu. Papain koji se nalazi u koki je enzim sličan životinjskom katepsinu. Poboljšava probavu.
Higrin u leku uzbuđuje pljuvačne žlezde kada postoji nedostatak kiseonika u vazduhu. Globulin tonira srčani mišić, reguliše nedostatak kiseonika, poboljšava cirkulaciju krvi, sprečava bolest tzv. Soroche, uzrokovane visinama /razređen vazduh/.
Piridin, koji biljka sadrži, ubrzava formiranje i funkcionisanje mozga, povećava protok krvi u hipofizu i krajnike. Kinolin sprečava nastanak zubnog karijesa. Koka takođe sadrži konin, koji ima snažan anestetički efekat.
Kokamin u biljci poseduje analgetski efekat i zajedno sa koninom pomaže da se pojača dejstvo kokaina. Rezerpin reguliše krvni pritisak i podržava stvaranje koštanih ćelija. Lek takođe sadrži benzoin, koji ubrzava stvaranje mišićnih ćelija i sprečava propadanje hranjivih materija, pa otuda njegova terapeutska svojstva kod gastritisa i čira.
Inulin u biljci reguliše lučenje žuči, osvežava i poboljšava funkciju jetre, uravnotežava stvaranje melanina, izbegavajući i čisteći fleke na licu. Diuretik je, pomaže u eliminaciji štetnih i toksičnih materija iz organizma.
Istorija koke
Biljka koka obično dolazi sa visokih Anda. Otkad je poznat u ljudskoj istoriji, njeni listovi se žvaću zbog svog stimulativnog dejstva i ublažavanja respiratornih problema zbog života na tako velikim visinama.
Prema citatu iz prvih španskih hronika, Indijanci su cenili biljku više od zlata i srebra, jer čovek ne oseća ni glad ni žeđ kada žvaće listove koke.
Inke su koristile lišće samo u religiozne svrhe. Nakon što su Španci osvojili Južnu Ameriku, njihova upotreba se još više proširila.
Uzgajanje koke
Biljka preferira područja gde mraz ne pada. Plodovi biljke se beru pre nego što sazru i ostavljaju se određeno vreme dok potpuno ne omekšaju. Zatim se omekšalo meso ploda uklanja, a semenke se čiste i osuše.
Sakupljeno seme se baca u vodu, a ono koje ispliva na površinu se odbacuje, jer neće proklijati. Odgovarajuće seme treba posejati što je pre moguće. Najbolje je svako seme staviti u posebnu posudu.
Plastične posude bi dobro obavile posao. Mladim sadnicama je potrebna svetlost, solarna ili veštačka. Biljku je potrebno đubriti. Nakon otprilike dva meseca možete presaditi mlade biljke, ostavljajući razmak od oko 1, 5 m između njih.
Generalno, koki je potrebna visoka vlažnost vazduha. Ipak, pokazalo se da je koka vrlo izdržljiva biljka i može uspeti čak i na ne baš visokoj atmosferskoj vlažnosti. Ali to nije sve. Koka sigurno može izdržati niske temperature, pod uslovom da ne padnu ispod tačke zamrzavanja.
Koristi od koke
Čaj od koke naširoko se koristi zbog svojih dobrih efekata na probavu, cirkulaciju, protiv umora, protiv iritacije, stresa sa blagim, ali izvanrednim efektom na poboljšanje raspoloženja. Može se uzimati u bilo koje doba dana, najbolje nakon obroka. Preporučuje se i kod probavnih smetnji, grčeva i kod dijareje.
Sadržaj vitamina i drugih elemenata čini čaj od koke dodatkom ishrani koji se može koristiti u svakodnevnoj ishrani.
Topli napitak od koke mogu da piju deca, tinejdžeri, odrasli i stari ljudi. Izvanredna je izuzetno niska stopa kardiovaskularnih bolesti kod Indijanaca koji žvaću lišće koke.
Niska stopa zubnog karijesa među njima je takođe impresivna. Rizik od zavisnosti od upotrebe čaja od koke je zanemariv, pod uslovom da je potrebno više od 500 kesica (1 kesica sadrži 1 g lista koke) za proizvodnju 1 g kokaina, od čega se apsorbuju minimalne količine nanograma (1 nanogram je jedan milioniti deo grama) u dužem vremenskom periodu, što ne dozvoljava postizanje koncentracije koja izaziva mentalne poremećaje.
Čaj od koke
Čaj od koke je biljni čaj napravljen od sirovih listova biljke koke, koja raste na severozapadu Južne Amerike. Priprema se namakanjem listova koke ili potapanjem kesice čaja u vruću vodu.
Čaj od koke najčešće se konzumira u planinskom lancu Andi, posebno u Boliviji, Ekvadoru i Peruu. Žuto-zelene je boje i blago gorkog ukusa sličnog zelenom čaju sa više organske slatkoće.
Listovi biljke sadrže alkaloide, iz kojih se hemijski ekstrahuje supstanca za proizvodnju kokaina. Međutim, količina ovog alkaloida u sirovim listovima je mala.
Šolja čaja od koke, napravljenog od jednog grama listova biljke sadrži približno 4, 2 mg biološkog alkaloida. Zbog prisustva ovih alkaloida, čaj od koke se može nazvati blagim stimulansom, a njegovu konzumaciju možemo uporediti sa konzumacijom kafe ili čaja.
Međutim, sadržaj alkaloida u jednoj šoljici čaja dovoljan je da pokaže pozitivan test krvi na kokain. Poput kafe bez kofeina, čaj od koke takođe može biti "bez kokaina". Nakon obrade, prisustvo alkaloida je svedeno na minimum, baš kao i u kafi bez kofeina, u kojoj ostaje zanemarljiva količina kofeina.
Čaj od koke je legalan u Peruu, Boliviji, Kolumbiji, Ekvadoru. Ali njegovu upotrebu i dalje ometa Jedinstvena konvencija o opojnim drogama. Čaj od koke je ilegalan u Sjedinjenim Državama osim ako nije "bez kokaina".
Mnogi autohtoni narodi Anda koriste čaj u medicinske svrhe. Čaj od koke se često preporučuje planinarima u visokim delovima Anda kako bi se sprečila visinska bolest. Međutim, njegova stvarna efikasnost nikada nije u potpunosti proučavana. Čaj od koke se koristio kao sredstvo za rehabilitaciju zavisnika od kokaina, a koristio se i kao prihvatljiva zamena.
Recept za čaj od koke
Zagrejte vodu bez ključanja. Stavite jednu kašičicu osušenih listova koke. Pustite da listovi odstoje 10 minuta ako želite lagani čaj ili 20 minuta ako više volite tamniji. Napunite šolju čaja do pola skuvanim čajem i razblažite ga vodom ako smatrate da je jak. Začinite čaj kriškom limuna i sa malo meda.
Štetnosti koke
Prekomerna dugotrajna konzumacija listova koke može dovesti do zavisnosti. Postoji tvrdnja da upotreba koke može uzrokovati prerano starenje, ali to još nije dokazano. U poređenju sa tim neprekidna i/ili prekomerna upotreba čistog kokaina uzrokuje mnoge ozbiljne nus efekte.
Kokain je stimulans koji izaziva jaku zavisnost kojeg je hemičar Goedke prvi put sredinom 19. veka ekstrahovao iz listova žbuna koke Erythroxylon i nazvao ga eritroksilin. Zavisnost od kokaina je laka i trajna, a od svih poznatih droga izaziva najjaču želju za ponavljanjem doze. Gotovo u celom svetu njegovo posedovanje, uzgoj i distribucija su ilegalni u nemedicinske svrhe i nisu posebno odobreni od strane vlada.
Upotreba kokaina može uzrokovati širenje zenica, povećanje pulsa, porast krvnog pritiska, smanjenje telesne temperature, smanjenje apetita. Postoji opasnost od hipertenzivne krize, cerebralnih krvarenja, epileptičkih napada, akutnog zatajenja bubrega i dr.
