Artičoka je veoma drevna kultura koja se prvobitno uzgajala zbog svojih prelepih cvetova koji su ukrašavali domove evropskih kraljeva i plemića.
Artičoka je bila poznata još u starom Egiptu – na stubovima jednog od hramova u Luksoru sačuvane su slike artičoke koje svedoče da su Egipćani vekovima gajili ovu kulturu.
Nakon što su Evropljani otkrili da se artičoka može konzumirati, postala je jedna od omiljenih poslastica aristokrata, a kraljevi i plemići nisu sedeli za stolom bez nje.
Artičoka se smatra prefinjenim uživanjem. Mesnata osnova nezrelih cvasti se troši kada su tek počele da se rastvaraju na vrhu.
Iz cvasta se uklanja trnje i tvrdi deo jezgra, ostatak se konzumira. Ako probate sirovu artičoku, njen ukus će vas podsetiti na ukus nezrelih oraha.
Biljka je veoma korisna - sadrži vitamin C, B1, B2, B3, karoten, organske kiseline, eterična ulja, kao i biološki aktivne supstance.
Artičoka se koristi sveža kao dodatak salatama. Kuvana, koristi se i u salatama, od nje se prave sosovi, pire i konzerve, a otvoreni cvetovi služe za ukrašavanje jela.
Čudna biljka sadrži posebnu supstancu silimarin, koja je antioksidans koji štiti od mnogih ozbiljnih bolesti. Artičoka srednje veličine sadrži 60 kalorija.
Dinsta se oko 40 minuta, posipa se limunom, otrgnu se spoljni listovi i pojede se ukusna kožica ispod lista, kao i ukusni mekani deo jezgra.
Artičoka je dijetetalno povrće, dobro se vari i korisna je kod gihta. Artičoka je dobra za jetru i bubrege i pomaže im da očiste telo od toksina.
Artičoka smanjuje štetni holesterol i mokraćnu kiselinu u krvi. Korisno je konzumirati artičoku kod problema sa urinarnim sistemom, a takođe i kod ateroskleroze, zatvora, nekih oblika psorijaze.
Pogledajte još:
- naši recepti za artičoke;
Komentari