Najosetljiviji delovi kičme su međupršljenski diskovi. Oni predstavljaju prirodne amortizere koji čuvaju kičmu i raspoređuju teret.
Ti diskovi treba da se dobro održavaju. A dodatni razlog zašto im se treba posvetiti više pažnje je i to što se među njima nalaze tanki krvni sudovi koji se mogu lako zapušiti. Jezgro međupršljenskog diska se sastoji od polisaharida koje se nazivaju glukozaminoglikani - GAG. Oni mogu da velikom brzinom upijaju vodu i da je eliminišu.
Tako se izbegava opterećenje. Ti GAG polisaharidi se sastoje od aminokiselina, koje se nalaze u mesu, ribi, mleku, siru i vurdi. Biljni proteini ih ne mogu zameniti u potpunosti.
Ako ne jedete meso, to ne znači da ne trebate jesti ni povrće, već upravo suprotno - da povećate unos. Trudite se da jedete različite vrste povrća i svežeg voća. Možete jesti i slatkiše, iako se oni od strane dijetologa ne preporučuju.
Glukoza brzo ulazi u krv i odmah daje neophodnu energiju međupršljenskim diskovima, pa na taj način oni mogu da brzo iskoriste potrebne aminokiseline za GAG.
Poželjno je da se šećer potreban telu ne nadoknađuje u vidu belog šećera, već da umesto njega to bude med, voćni sokovi i slatko voće. Jedite i masnoće - jer su i one korisne. Kako bi diskovi dobro radili, potrebni su im vitamini grupe A, vitamin D, E i K. Ove vitamine će telo lako usvojiti ako konzumirate hranu koja je bogata i mastima. Zato nemojte sklanjati sa trpeze svu masnu hranu.
U velikim količinama unosite više biljna ulja kao što je kukuruzno ili od repice, a spisku se može dodati i puter od kikirikija. Prema mišljenju dijetologa, ova ulja su zdravija od suncokretovog ili maslinovog ulja. Kada ove namirnice uključite u svakodnevnu ishranu, probleme sa kičmom nećete imati i bićete pokretljiviji i savtiljivi.
Komentari