Lisičarka /Cantharellus cibarius/ pripada vrsti gljiva pod nazivom Basidiomycota. Najviše je rasprostranjena u Severnoj Americi i Evropi, a njene podvrste se mogu naći i u Aziji i Africi.
Šešir lisičarke u početku ispupčen, a kasnije dobija oblik levka. Može imati prečnik od 5 do 10 cm, a ivica joj može biti izrezbarena i talasasta, sa krajevima podvijenim nagore. Površina lisičarke je glatka i suva, a boje joj variraju od bledožute do žuto - narandžaste.
Umesto udubljenja i resica, u donjem delu ove pečurke se nalaze debeli, viseći i čvrsto srasli sa drškom prutići. Drška lisičarke je žilava i gusta, tanja u donjem delu i često je asimetrično postavljena u odnosu na klobuk. Debljina drške može biti od 1 - 2 cm, a visina od 6-7 cm.
Vrste lisičarke
Vlažna livadarka /Camarophyllus pratensis/ - klobuk ove pečurke dok je mlada je u obliku zvona, ali kako se razvija, postaje ravan i sa izraženim ispupčenjem. Može biti prečnika do 7 cm, a boje mogu varirati od narandžaste do bež. Šešir ima ivicu koja je uspravna i veoma tanka. Kožica joj je suva i glatka, ali je gotovo uvek ispucala. Prutići su retki i debeli i u većini slučajeva su povezani sa žilicama. Drška je cilindrična, u osnovi uža. Glatka je i jača kod mlađih primeraka, dok je kod starijih gljiva gola i šuplja, svetlije boje od klobuka. Ova pečurka se može naći u šumama, pašnjacima i livadama od avgusta do novembra.
Kotrljanka /Pleurotus eryngii/ - poznata još i kao kraljevska bukovača. Ima klobuk koji može da bude ispupčen, sa blagim udubljenjem ili spljošten. Najčešće ima oblik nalik na ventilator. Boja ove vrste gljive može biti od svetlo do sio - braon boje, pa čak i samo braon. Može imati prečnik od 2 do 10 cm. Meso joj je meko i belo, blage arome i ukusa. Pečurka ima prutiće koji se šire sve do drške. Spora im je bele boje. Raste od maja do novembra, a može se naći na pašnjacima i livadama.
Prava lisičarka - meso joj je čvrsto i malo žilavo, prijatnog ukusa i arome koja podseća na aromu kajsije. Boja joj može biti od beličaste do žute. Ova pečurka se može naći u četinarskim i listopadnim šumama, pored šumskih staza i uzduž napuštenih putića. Može se naći od početka leta pa sve do jeseni.
Branje i čuvanje lisičarki
Najbolje je da se pečurke beru rano ujutru, pre nego što se pojavila rosa, iako im branje u bilo koje doba dana ne utiče na ukus. Lisičarka spada u jedne od najizdržljivijih pečurki, pa u frižideru može stajati i do 10 dana.
Lisičarka u kulinarstvu
Lisičarka je veoma ukusna jestiva gljiva. Iz tog razloga se veoma ceni u kulinarstvu i od nje se pripremaju najrazličitija jela. Veoma dobro se kombinuje sa jajima, kačkavaljem i mesom. Može se iskoristiti za pripremu omleta, tako što se prvo prže pečurke, pa se zatim preko njih razbiju jaja.
Lisičarka se može peći, kuvati ili dinstati. Uzmite u obzir da je ona tvrđa pečurka i da je potrebna duža termička obrada.
Predlažemo vam jedan veoma brz i ukusan recept sa lisičarkom.
Potrebni sastojci: 300 g sveže lisičarke, 2 kašike maslinovog ulja, 2 struka svežeg belog luka, 2 struka mirođije, so i biber po želji, 100 g pavlake.
Način pripreme: Pečurke očistite i isecite. Zagrejte ulje i stavite pečurke da se prže nekih 15 minuta. Nakon toga sipajte čašu vode i neka se dokuvaju. Dodajte pavlaku, a zatim i malo seckanog belog luka. Iključite ringlu, začinite mirođijom, solju i biberom.
Lisičarka se može ušiti i konzervirati. Suši se na otvorenom, bez ikakvih dodatnih obrada. Pre nego što koristite suvu lisičarku, potopite je u hladnu vodu sat vremena. Tako će pečurka povratiti boju i izgled.
Nije poznato koja materija daje specifičnu aromu ovim pečurkama. Smatra se da lisičarka i nema neke koristi za organizam čoveka, ali je omiljena upravo zbog svog ukusa.
Štetnost lisičarke
Lisičarka se veoma lako može pomešati sa pečurkom koja joj je po spoljašnjem izgledu slična, a pritom važi za otrovnu, a takav joj je i naziv - otrovna zavodnica /Omphalotus olearius/. Ipak, razlikuju se po mestu gde rastu - lisičarka raste samo na zemlji, dok otrovna zavodnica raste i po istrulelom listopadnom drveću.
Drugi dvojnik lisičarke, koji se može naći u Severnoj Americi i Evropi je narandžasta lažna lisičarka. Ova vrsta nije toliko otrovna i jedina posledica nakon konzumacije je neprijatan ukus. Ipak, treba biti oprezan. Obe vrste dvojnika lisičarke imaju prave pločice, dok prava pečurka ima nabore koji samo podsećaju na pločice.
