Papaja, često i pogrešno označavana kao "drvo", u suštini predstavlja veliki žbun koji dostiže razmeru od 1, 8 do 3 metra tokom prve godine i 5 do 9 metara visine kad sazri, čije su stabljike šuplje, zelene ili zasićeno ljubičaste boje. Kako stabljike, tako i listovi papaje sadrže mlečno beli lateks. Petokraki listovi papaje su mesnati i s blago mirisnom aromom.
Obično plod papaje podseća na dinju, ima ovalni, skoro okrugli ili izdužen oblik, dugačak je od 15 do 50 cm, a težina mu dostiže do 9 kg. Kora papaje je voštana, tanka, ali dosta žilava. Dok je plod još zelen i tvrd on sadrži veliku količinu belog lateksa. Kad sazri kora postaje zasićeno žuta i debela, unutrašnjost ploda postaje aromatična, žuto-narandžaste boje, sočna i slatkasta.
Uprkos tome što mesto porekla papaje nije poznato, veruje se da ona potiče iz tropskih delova Amerike, a posebno južnog Meksika i centralne Amerike. Poznato je prisustvo semenja papaje u Panami i Dominikanskoj republici pre 1525. godine koja su se rasprostrla po celoj južnoj i centralnoj Americi, južnom Meksiku, Bahamima i Bermudskim ostrvima oko 1616. godine.
Španci prenose semenje papaje na Filipine toko 1550. godina, a odatle su došla i do Indije. Semenje papaje je bilo ispraćeno od Indije do Napulja toko 1626. godine. Papaja postaje poznata u skoro svim tropskim regionima starog sveta i tihoekeanskim ostrvima. Ovo voće se prenosi i do Floride od Bahamskih ostrva. Danas, osnivni trgovinski proizvođači papaje su Havaji, tropska Afrika, Filipini, Indija, Cejlon i Australija, a na skali manje proizvodnje su i Južna Afrika i Latinska Amerika.
Sastav papaje
Papaja je izvornik gvožđa i kalcijuma, dobar izvor vitamina A, B i K, kao i odličan izvor vitamina C. U papaji ima 30% više vitamina C i 50% više vitamina K nego u pomorandži. Voće je nezamenljiv izvor vitamina E, luteina i likopena. Papaja sadrži folnu i pantotenovu kiselinu, kalijum i magnezijum, veliku količinu vlakana. Zanimljiva činjenica je da papaja sadrži više beta karotena od šargarepe.
100 g papaje sadrži približno 25 kalorija, veoma malo proteina i masnoća.
Lateks koji se nalazi u plodu nedozrele papaje, sadrži sledeće enzime: papain, hemopapain dok je papain dva puta moćniji.
Izbor i čuvanje papaje
Najčešće se papaja prodaje u svežem ili konzerviranom obliku. O njenoj zrelosti može da posvedoči njena kora. Voće koje ima žuto-zelenkastu koru, još je zeleno i u njima se nije pojavio tipičan ukus papaje. Roze-crvena papaja je dobro sazrela i treba da se konzumira dan ili dva nakon kupovine jer nakon toga već prezri.
Meki unutrašnji omotač ploda je osobina raspalih mesta i oštećene papaje, dok crne mrlje i pruge ne prave problem njenom ukusu.
Isečena papaja propada veoma brzo, zato vam preporučujemo da isečete samo onoliko koliko ćete da pojedete. U neoljuštenom stanju voće može da se čuva do dve, tri nedelje u tamnoj i hladnoj prostoriji, ali samo pod pretpostavkom da je ubrana još dok je bila zelena. U frižideru voće može da se čuva jednu nedelju ostavljena u kesu s rupicama.
Papaja u kulinarstvu
Sazrela papaja najčešće se konzumira sveža, oljuštena, s odstranjenim semenkama i srevira se isečena na polovine ili četvrtine s limetom ili limunom. Sokovi od papaje mogu da budu napravljeni od oljuštenog ili neoljuštenog voća i prodaju se u flašama, sveži ili konzervirani. Nedovoljno sazrela papaja nikad se ne jede sirova jer ima visok sadržaj lateksa.
Mladi listovi papaje mogu da se konzumiraju kuvani i spremaju se skoro kao spanać u nekom rejonimaa. Listovi papaje su u principu gorki i zbog toga treba da budu skuvani, dok se voda menja, da se eliminiše veliki deo gorčine. Ti listovi sadrže gorke alkaloide, karpain i pseudokarpain, koji deluju na srce i disanje, ali se uništavaju toplotom.
Kuvana papaja ulazi u sastav salata s mesom i limunom, ali i kao garnirung za ribu i meso; pečena papaja se, opet, koristi kao garnirung. Papaja se kombinuje veoma dobro s limunskom travom i limunom, zelenim maslinama i avokadom.
Koristi od papaje
U indiji semenje papaje ponekad se koristi kao zamena za cela zrna bibera. Naučnici su identifikovali 18 aminokiselina u semenju papaje.
Jedna od najpoznatijih primena papaina je u komercijalnim proizvodima na pijaci koji čine meso krhkijim. Papain ima i mnogo drugih praktičnih primena. Koristi se za razbistrivanje piva, takođ i za tretiranje vune i svile pre farbanja i kao dodatak u industriji gume. On se takođe koristi kao sastojak u pastama za zube, kozmetici i preparatima za čišćenje kao i farmaceutskim preparatima.
Papain pomaže pri lečenju čireva, rastvara membrane kod difterije, smanjuje otoke, povišenu temperaturu i pomaže za zarastanje rana nakon operacije.
Papaja ima i antibiotsko dejstvo. Istraživanja su otkrila da su ekstrakti nedozrele i zrele papaje, kao i njihovo semenje, aktivni protiv pozitivnih bakterija. Velike doze su efikasne i protiv negativnih bakterija. Papaja smanjuje rizik od oboljenja jetre.
Štetnost od papaje
Papaja uma jako alergijsko dejstvo. Moguća je pojava nadraživanja kože, zbog dejstva lateksa koji se nalazi u svežoj papaiji ili pri konzumaciji nedovoljno skuvanog mesa koje je obrađeno papainom.
Isto tako prašnici svetova papaje prouzrokuju teške raspiratorne reakcije kod osetljivih ljudi. Nakon toga ti ljudi reaguju na kontakt s bilo kojim delom biljke papaja, a isto tako i pri konzumaciji zrele papaje ili hrane koje sadrži papaju, kao i meso koje je obrađeno s papainom.
