Griz je cenjena hranljiva namirnica koja se dobija mlevenjem zrna pšenice ili kukuruza, a razultat nam je poznat pšenični ili kukuruzni griz. Njegova kulinarska upotreba je dosta zastupljena kod nas, ali i u drugim zemljama s grizom se prave različiti hlebovi, kolači i kaše.
Vrste griza
U osnovi griz postoji u dve vrste - griz krupnog zrna, koji se dobija nakon jednokratnog grubog mlevenja zrba, i sitni griz, čija je obrada preciznija i seje se nakon prvog mlevenja ili nakon ponovnog mlevenja griza krupnog zrna.
Prema tome veličine griza su od 0, 25 do 0, 75 mm.
Za proizvodnju testa makarona, kuskusa, špageta i drugih testenina. Interesanto je da se zabeleži da uprkos tome što je sitnije mleven griz je zrnastiji proizvod od brašna.
Sastav griza
Prema podacima USDA Nutrient Database u 100 grama suvog proizvoda nalazi se:
voda - 12, 67 g
belančevine - 12, 68 g
masnoće - 1, 05 g
ugljeni hidrati - 68, 93 g
vlakna - 3, 9 g
U 100 grama griza u proseku ima oko 360 kalorija (u zavisnosti od vrste pšenice).
Od vitamina u grizu ima zavidnih količina: vitamin B1 (tiamin) - 0, 387 mg, vitamin B2 (riboflavin) - 0, 28 mg, niacin (vitamin B3 ili PP) - 0, 08 mg, vitamin B5 (pantotenska kiselina) - 0, 58 mg, vitamin B6 (piridoksin) - 0, 103 mg, folna kiselina (vitamin B9) - 72 mkg.
Mineralni sadržaj griza je takođe veliki. U sto grama namirnice se sadrži: kalijum - 186 mg, kalcijum - 17 mg, magnezijum - 47 mg, natrijum - 1 mg, fosfor - 136 mg, gvožđe - 1, 23 mg, mangan - 619 mkg, bakar - 189 mkg, cink 1.05 mg.
Griz u kulinarstvu
Griz im široku primenu u pravljenju mnogo kaša, sosova, supa, pečenih jela, kolača, hleba, pita, penjurlija, deserata i raznoraznih kremova. Omiljeno ašure nezamislivo je bez griza. Sa grizom možete da napravite različite vrste štrudli i pudinga, kao i mnoge zakuske, garnirunge i predjela.
Griz ima sposobnost da brzo poveća svoj obim nekoliko puta tokom kulinarske obrade. U većini slučajeva griz se kuva, da nabuburi, ali u nekim receptima (na primer voćnim pitama) se koristi i sirov, jer tad on upija vlagu ili tečnost.
Iako se priprema prilično lako, ima nekoliko važnih pravila koja treba da se poštuju pri pravljenju mlečne kaše s grizom. Neophodno je da se koristi tačna količina namirnice za količinu tečnosti, u suprotnom rizikujete da kaša postane tvrda i ne posebno prijatnog ukusa. Obično su na pakovanju naznačene tačne mere i odnost tečnosti i griza.
Kad pripremate kašu, krem s grizom, on treba da se sipa polako u već kipuću vodu i da se neprekidno meša dok se ne zgusne. Ako se ne meša, dobiće se neprijatne grudvice i nećete postići željenu glatku konzistenciju. Sam griz ne treba da se kuva više od dva minuta, jer to osim što mu kvari ukus, vodi i do gubljenja veoma cenjenih materija u njemu.
Uvek spremajte kašu s grizom malo pre samog serviranja. Posebno prijatna kaša postaje ako je s dodatkom kravljeg maslaca, malo orašastog voća, suvog voća, slatka, marmelade i čak keksa. Obavezno zasladite kašu od griza jer je griz bezukusan.
Recept za mleko s grizom
Zagrejte u posudi na vodenoj pari na ringli 800 ml svežeg mleka, 500 ml vode i 1 šolju šećera, dok smesa ne provri. U tankom mlazu sipajte pšenični griz uz neprestano mešanje i ostavite da se kuva 5-8 minuta, dok ne stajete s mešanjem. Sklonite s ringle, dodajte vanilu i sipajte u posude. Po želji možete da dodate u giz orašasto voće ili suvo voće. Ostavite posudice da se ohlade potpuno u frižideru i servirajte okrenut u tanjiru.
Koristi od griza
Griz nije samo ukusna hrana već i jedna od zdravih namirnica koja često može da prisustvuje na našem stolu. Griz se lako vari u organizmu, što ga čini pogodnom hranom pri stomačnim problemima. To je razlog da se griz koristi i za pripremu kašica za bebe. Neretko se stastavljaju i režimi ishrane ili različite dijete za mršavljenje s grizom.
Griz je bogat sadržajem vitamina i minerala, visokog je sadržaja belančevina i lako se usvaja od strane sistema za varenje. Ima sposobnost da iz tela izbacuje masnoće i sluzi. Sve te koristi su moguće ako se proizvod konzumira u umerenim količinama.
Štetnost griza
Ako uključite u meni male količine griza, to ne bi trebalo da dovede do neželjenih reakcija i posledica. Ali je važno da se zabeleži da ne treba da se preteruje s njegovim konzumiranjem jer griz sadrži gluten. Gluten i delimično gliadin (glikoprotein, u glutenu) može da izazove pojavu alergijskih reakcija, dijareju, dermatitis i ekceme. Ima podataka iz istraživannja, da oko 15 % odraslih ljudi ima netrpeljivost ka glutenu, što čini griz kontraindikovanom hranom za njih. Kaše s grizom treba da se daju odojčadi mlađoj do godinu dana.
Dijete s grizom
Griz je jedna od komponenti proslavljene mediteranske dijete, koja dokazano pomaže onima koji je drža da se ređe razboljevaju od najrasprostranjenijeg oblike staračke slabosti uma - Alchajmerove bolesti. Dijeta uključuje pre svega ribu, povrće i makarone na bazi griza. Ova dijeta pomaže da se borimo s depresijom, da poboljšamo memoriju, da se kontroliše nivo holesterola. Možete i da imate svake nedelje jedan dan za olakšavanje sa grizom, tako što tokom dana treba da jedete kašu s grizom, vodom i malo cimeta, kao i da pijete bar 2 litra vode. Dozvoljene su i 1-2 jabuke.
Komentari