Gorgonzola

Rosi TrifonovaRosi Trifonova
Glavni urednik
19693
Gorgonzola

Među aromatičnim sirevima, koji su prošarani plesnima, Gorgonzola je onaj sir koji čuva italijanski ukus i čuva italinajskim sirevima prvo mesto. Gorgonzola spada u najpoznatije italijanske plave sireve, a pravi se iksljučivo od kraljeg ili kozjeg mleka, a u nekim slučajevima se i ova dva mleka mešaju.

Gorgonzola je mek sir sa plesnima, sadrži 48% masti i zaštićenog je porekla. Potiče iz Lombardije, italijanske oblasti, gde je u početku ovaj sir bio potcenjivan, da kasnije postao jedan od najcenjenijih. Pravi se skoro 900 godina.

Za Gorgonzolu je karakteristična specifična, debela i crvenkasta kora, prošarana sivim šarama buđi. Ako isečete koru, naići ćete na beličastu, belu ili svetložutu meku unutrašnjost koja je protkana nitima buđi.

Ukus Gorgonzole se opredeljuje kao veoma pikantan sa sladunjavim šmekom, a takva mu je i aroma. To je zahvaljujući plavoj buđi koje ima svuda u unutrašnjosti sira, kao i na površini.

Istorija Gorgonzole

Gorgonzola nosi naziv po istoimenom gradu u Severnoj Italiji, u Lombardiji. U ovoj oblasti se nekada pravio si "strakino" od krava koje su prolazile od i za Komo i Bergamo. Postoje razne priče i legende o tome kada se prvi put napravio sir Gorgonzola i odakle on stvarno potiče. Istinitom verzijom se smatra i priča da do početka 20. veka niko nije obraćao posebnu pažnju ovom aromatičnom i ukusnom mlečnm proizvodu.

Za meštane je ova vrsta sira bila poznata kao stracchino verde (zeleni sir). Za njega se znalo da je napravljen od kravljeg mleka čije su krave prelazile alpske predele u proleće i jesen. Ovaj sir vremenom postaje popularan, pa dobija i zasluženu slavu. U međuvremenu se pojavila i potreba da ovaj proizvod dobije odgovarajuće ime, pa je naziv Gorgonzola, po jednom selu gde se ovaj aromatični sir i pravio, zvučao najbolje.

Vrste Gorgonzole

Postoje nekoliko vrsta Gorgonzole, među kojima su 3 osnovne - Gorgonzola - Dolče (slatka) i Naturale ili Pikante (jači ili pikantan ukus). Dok je Gorgonzola Dolče kremaste konzistencije i ima mek i sladak ukus, njena unutrašnjost je obavijena vlažnom i hrskavom koricom i pritom mora da odstoji 60 dan, Gorgonzola Pikante je zreliji sir, dosta tvrđi i trošan, sa tankom i suvom koricom, oštrijeg ukusa i arome. Pikantnoj Gorgonzoli treba između 90 i 100 dana da sazri.

Gorgonzola due pasti (Gorgonzola due paste) se danas veoma retko može naći, jer spada u delikatese koji treba da odstoje više od godinu dana. Naravno, ova vrsta sira ima veoma jak i pikantan ukus, pa upravo zbog toga spada u omiljene sireve ljubitelja takve vrste sira.

Gorgonzola una pasta je naziv za sir koji se proizvodi u fabrici. Gorgonzola dolčelate (Gorgonzola Dolcelatte) je duga vrsta koja se karakteriše kao mlad i mek sir kremaste strukture i slatkog ukusa, a proizvodi se u oblasti Pavije. Gondola je danska verzija Gorgonzole.

Sir gorgonzola

Sastav Gorgonzole

100 g sira Gorgonzola sadrži: masti - 27-31 g, belančevine - 9 g, lipide - 26 g, fosfor - 360 mg, kalcijum - 420 mg, natrijum - 780 mg, holesterol - 88 mg. Ista gramaža sira ima 370 kalorija.

Proizvodnja Gorgonzole

Danas je Gorgonzola jedan od najpopularnijih buđavih sireva, što je dovoljan razlog da se ovaj sir proizvodi z velikim fabrikama u celom severoistočnom delu Italije. Po pravilu, ovaj mlečni delikates se pravi od kravljeg mleka i predstavlja klasičan kremasti plavi sir.

Mleku se dodaju i fermenti i plemenita buđ Penicillium glaucum i Penicillium roqueforti. U skladu sa tehnologijom, spore se ubacuju u mladi sir uz pomoć metalnih cevčica. Ove cevčice prave vazdušne kanale i kada se napravi prorez na sir, on dobija karakteristične zelene žilice. Gorgonzoli obično treba od 2 do 4 meseca da sazri.

Gorgonzola koja je napravljena od kozjeg mleka je dosta tvrđa i slanija. Ova vrsta sira je karakteristična za oblast Pijemonta i Lombardije, Prealpi, na teritoriji Leka i Alesandrije.

Gorgonzola se proizvodi i u vidu cilindričnihkalupa koji mogu biti težine od 6 do 13 kgi treba im 2 meseca da sazre. Ima debelu koru i crvenkasto - sivu boju. Unutrašnjost bele do bledožute boje je prošarana plavno - zelenim nitima.

Današnja proizvodnja Gorgonzole se bazira na bušenju sira, kako bi bakterije penicilina mogle da proniknu duboko u prolaze nalik na vene. Takođe je važno spomenuti da se kora Gorgonzole pere salamurom.

Kulinarska upotreba Gorgonzole

Gorgonzola i njena bogata aroma odlično ide uz vino - posebno kada su u pitanju crna vina i jaka. Ako pored vina ima i svežeg voća, posebno ako su to kruške i smokve, uživanje za nepce i sva čula je zagarantovano. Pre svega, Gorgonzola se koristi kao desertni sir.

Često se dodaje raznim vrstama testenina, rižota, palenti i drugim jelima. Salata sa ovim sirom će vas oduševiti, a ništa manje nisu ukusni i sosevi i dresinzi čija se aroma obogaćuje ovom vrstom sira. Francuski hleb možete premazati sa malo maslaca i da dodate krišku Gorgonzole. U ovom slučaju će ukus sira odlično ići uz neko pivo sa ukusom voća.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas