Predstavljamo vam nekoliko vrsta sireva koji su manje poznati i o kojima skoro sigurno niste čuli mnogo.
Nevšatel - francuski sir od punomasnog mleka. Pri kraćem zrenju obrazuje se tanka kora, pokrivena prahom. Ako se ostavi da zri duže, postaje tvrd i pikantnog ukusa. Proizvodi se u različitim oblicima, a najrasprostranjeniji je u obliku srca.
Port salut - mekan narandžast presovan sir. Ima žutu kremastu unutrašnjost i koru tretiranu tečnošću. Ukus mu je specifičan - mekan. Prvobitno su ga proizvodili francuski monasi.
Kantal - tvrdi sir, koji se proizvodi u francuskoj regiji Overi. Iznutra podseća na bled Čedar. Ukus mu varira od mekanog do oštrog, u zavisnosti od dužine zrenja.
Lankašir - polu tvrd trošan beli sir. Ima oštar ukus pavlake. Kad se proizvodi u fabrici bezukusniji je od onog koji se proizvodi u malim mlekarama gde je proces proizvodnje inače dosta naporniji.
Češir - tvrd engleski sir. Boja mu je naradnžasto-crvena, blago tamniji od boje Čedra. Ako je Česar tretiran norbikinom, boja je bela. Ima trošnu poroznu strukturu. Po ukusu je mekan ali blago slan.
Mančego - španski tvrdi sir sa voštanom koricom. Proizvodi se od punomasnog ovčijeg mleka. Ponekad mu je unutrašnjost ispunjena malim rupama. Ima jak mekan ukus s blago oporom notom.
Blu d'Overi - polutvrdi francuski sir. Proizvodi se od smese kravljeg i ovčijeg ili kravljeg i kozijeg mleka. Ima pikantan ukus. Obično se prodaje uvijen u foliju jer ima mnogo tanku koricu.
Dolčelate - (od italijanskog - slatko mleko) je trgovačka marka, koja označava komercijalnu varijantu gorgonzole. Ima mekan ukus pavlake.
Kambocola - nemački sir, koji je hibrid između kamambera i gorgonzole. Često se zove plavi bri, iako mu je masnoća mnogo veća, zato što se pri proizvodnji dodaje pavlaka.
Šropšir - plavi sir s zasićenom narandžasto-žutom bojom i plavom plesni. Pod njegovim oštrim jakim ukusom krije se nota slatkoće.
Komentari