Lizin predstavlja jednu od najvažnijih aminokiselina, jer pripada grupi esencijalnih aminokiselina. Lizin se ne proizvodi u telu, pa jeveoma važan za organizam i treba da se unosi u dovoljnim količinama putem hrane.
Uloge lizina
Lizin učestvuje u izgradnji svih vrsta proteina. Ova esencijalna aminokiselina je potrebna za normalni rast i jake kosti kod male dece. Potpomaže apsorpciju kalcijuma i održava balans azota kod starije dece.
Lizin učestvuje u proizvodnji hormona, enzima i antitela, koja potpomažu izgradnju kolagena i regeneraciju tkiva. Pošto pomaže u formiranju belančevina u mišićima, lizin se koristi kod sportskih povreda i hiruških rana. Snižava nivo serumskih triglicerida.
Druga veoma važna osobina lizina je njegova sposobnost da deluje protiv virusa herpesa. Ova neverovatno korisna aminokiselina ne može izlečiti i uništiti herpes, jer ona deluje na sasvim drugi način. Lizin ima sposobnost da zaustavi metabolizam arginina - duge aminokiseline koja je neophodna za proizvodnju virusa herpesa.
Osim što održava važne fiziološke funkcije u organizmu, lizin se uspešno koristi u terapeutskoj medicni zbog svojih važnih uloga u funkcionisanju imunog sistema i sprečavanje virusnih infekcija. Dodatni unos ove aminokiseline ima veliki uspeh kada je u pitanju prevencija i lečenje herpesa simpleksa.
Nedostatak lizina
Važno je napomenuti da u sastavu namirnica ima kako lizina, tako i arginina, jer je nemoguće da jedna aminokiselina postoji bez druge. Međutim, važan je odnos ovih kiselina - lizina treba da bude u većim količinama.
Nažalost, većina namirnica koje svakodnevno konzumiramo sadrže više arginina nego lizina. To su žitarice i proizvodi od testa. Tako je unos lizina ograničen i može se pojaviti i deficit ove aminokiseline.
Najčešće se nedostatak lizina javlja tokom odrastanja, što sa svoje strane smanjuje sintezu proteina i usporava izgradnju vezivnog mišićnog tkiva. Budući da organizam ne može sam da proizvodi lizin, potrebno je obezbediti njegove količine putem suplemenata.
Nedostatak lizina negativno utiče na sintezu proteina. To vodi do osećaja slabosti, lakog umaranja, nedostatka apetita, nedostatka koncentracije, nervoze, smanjenje telesne mase.
Izvori lizina
Potrebna dnevna doza lizina je 3 - 5 g. Najviše lizina ima u margarinu, zato ne bi trebalo da lišavamo sebe ovog proizvoda o kome se toliko spori. Sirevi, mlečni proizvodi, pavlaka, maslac i sladoled od mleka i pavlake su takođe bogati lizinom.
Egzotično voće kao što je papaja, mango i avokado su dobri izvori lizina. Voće kao što su kajsije, jabuke, kruške, smokve takođe sadrže dosta lizina. Cvekla, paradajz, razne vrste ribe takođe obezbeđuju potreban lizin organizmu.
Od mesa treba birati ono koje ima manje masnog tkiva i više mišićnih vlakana - filei, plećke, butovi. Prednost u tom slučaju imaju piletina i ćuretina, teletina i govedina, šunka i džigerica.
Treba zanti i za namirnice kod kojih je odnos između arginina i lizina u korist druge aminokiseline, koja ima antiherpesno dejstvo.
Kako bi se smanjili recidivi virusa herpesa, treba da se smanji unos namirnica koje imaju visok sadržaj arginina i dodatno potpomažu stvaranje virusa. To su rane vrste koštunjavog voća, kofeina, čokolade, želatina, luka, belog luka.
Ne bi trebalo da se u potpunosti lišavamo ovih namirnica, već da ih kombinujemo sa drugim namirnicama koje balansiraju odnos arginina sa lizinom. Odlični primeri za to su kombinacije kao što je kafa sa mlekom, koštunjavo voće sa kiselim mlekom.
