Vermut /Vermouth/ predstavlja aromatizovano vino, koje se pije samostalno ili u kombinaciji sa drugim alkoholnim pićima u koktelima. Za aromu se koriste semenke, korenje i cvetovi raznih biljaka, a takođe se koriste i razne vrste voća. Obično vermut uključuje biljke kao što su pelin, zova, menta, hajdučka trava, itd. Što se tiče začina, važu ulogu imaju cimet, muskatni oraščić, vanila i kardamom.
Pored ovih dodataka se takođe dodaje i kora od drveta sa nazivom kininovac. Cvetovi zove u kombinaciji sa korom limuna se nikako ne treba potcenjivati kada je proizvodnja vermuta u pitanju. Proizvođači još koriste i ruzmarin, karanfilić i kantarion. Glavni proizvođači ovog aromatičnog vina su Francuska, Italija i Španija. U manjim količinama se proizvodi i u drugim državama, u koje spadaju Argentina, SAD, Holandija, Nemačka, Mađarska, Češka, Moldavija, Rusija. Kod nas se takođe proizvodi vermut.
Istorija vermuta
Kako istoričari tvrde, vermut ima mnogo stariju istoriju nego što se uopšte može zamisliti, a smatra se da se najverovatnije pojavio tokom antičke epohe. Legenda kaže da je reept za piće slično vermutu izmislio otac medinice, Hipokrat, tako što je napravio kombinaciju njegovih sastoajaka još u 5. veku pre Hrista.
Inače se smatra da vermut kakvog danas znamo potiče iz Italije. Oblast Torina je poznata po svojoj plodnosti. Tu raste grožđe neverovatnog kvaliteta, koje se koristi za proizvodnju raznih vina. Nedaleko se mogu naći i aromatične i korisne biljke, koje su odlična dopuna grožđu. Pre četiri veka vermut nije bio posebno rasprostranjen, pa zato je poznavanje ovog pića bilo oskudno.
Prema nekim izvorima tada je jedan Italijan predložio čelniku Bavarije da proba do tada u potpunosti Hipokratovo nepoznato vino. Ono se veoma dopalo kralju, pa je zato postalo kasnije popularno. Ljudi su mu dali naziv Wermut wein, čiji je bukvalni prevod sa nemačkog - vino pelina. Tako je vino proizvedeno u Italiji postalo svetski popularno, zahvaljujući nemačkom nazivu. Prva fabrika za proizvodnju aromatičnih vina je osnovana u Torinu u drugo polovini 18. veka. U početku se vermut pravio samood belog vina, a zatim se uključuju i druga vina.
Proizvodnja vermuta
Vermut se dobija od bele, crne i roze sorte grožđa. Za njegovu proizvodnju je potrebna vinska osnova. u suštini, vinska osnova je 80% ovog pića. Zatim se koristi biljni ekstrakt, čist alkohol i šećerni sirup. Može se dodati i karamel, ako je u pitanju proizvodnja crvenog vermuta. Nakon toga se specijalno elektovane biljke suše i pretvaraju u prah. Zatim se zajedno sa drugim komponentama stavljaju u drvene kace.
Cela smesa treba da odstoji tri sedmice. Zatim sledi proces hlađenja i filtriranja tečnosti, pa zatim piće ponovo treba da odstoji i to treba obično da traje oko dva meseca pa sve do godinu dana. Kada prođe određeni perod, sledi pasterizacija. Ovaj proces utiče na miris vina, ali ipak mu pojačava ukus i daje mu egzotičnost. Na kraju se piće flašira.
Vrste vermuta
Glavna karakteristika vermuta je njegov ukus pelina, odlično iskombinovan sa drugim biljkama. Takva kombinacija daje kiselkast ukus vinu, ali i istančanost. Poznato je da postoje pet vrste vermuta. Prva vrsta je tzv. suvi verut, u čiji sastav ulazi šećer, a granica je do 4%.
Druga vrsta je beli vermut. Kod njega je količina šećera tri puta veća. Poznat je i crveni vermut, u kom sadržaj šećera prelazi 15%. Postoji i roze vermut koji predstavlja neku vrstu mešavine belog i crvenog vermuta. Poslednja poznata vrsta je gorki vermut, koji spada u grupu gorkih aromatičnih vina.
Serviranje i čuvanje vermuta
Odabir pravog pića je od velikog značaja ako želite da ostavite utisak u gostima. U slučaju da imate flašu vermuta kod sebe, imajte na umu da se ovo aromatizovano vino služi pre obroka, a služi da otvori apetit. Pije se do 100 g ovog pića.
Suvi vermut se služi kada je malo ohlađen. Kako ljubitelji ovog pića tvrde, vermut kada se pije samostalno se služi u čašama za viski, a puni se samo 1/3 čaše. Kada se servira, dodaje se led. Kada se kombinuje sa drugim pićima aromatizovano vino se sipa u trouglaste čaše. Ako servirate vermut nakon obroka, onda se može kombinovati sa voćem.
Osim što treba obratiti pažnju na način serviranja, svakako treba voditi računa o čuvanju vermuta. Ako flaša sa pićem bude otvorena izvesno vreme, ovo piće će izgubiti ukus. Ako se količina alkohola smanjila, onda piže treba presipati u drugu posudu manje veličine.
Vermut u kulinarstvu
Vermut je sastavni deo mnogih koktela, a među njima je najpoznatiji martini. Za podsećanje, ovo mnogima omiljeno piće se pravi od džina i vermuta. Slatki vermut se kombinuje sa votkom, brendijem, viskijem ili konjakom. Takođe se preporučuje sok od limuna ili sok od pomorandže kao odličan dodatak. Budući da se vermut kao piće odlično slaže sa voćem, on je takođe i deo kulinarstva.
Aromatizovano vino se pokazalo kao odličan dodatak voćnim salatama, kako sa citrusnim voćem, tako i sa drugim vrstama koje su karakteristične za naše podneblje. Pojedini kulinari koriste vermut u malim količinama za davanje arome pecivima, kolačima, keksevima i tortama. Drugi vermut koriste da začine šnicle od telećeg ili svinjskog mesa. Ako spadate u one koji vole jela sa pilećim iznutricama, onda možete vašem jelu dati egzotičnu notu sa 50 g vermuta.
Koristi od vermuta
Vermut ima nekoliko korisnih svojstava. On nije samo alkoholno piće, već piće koje je odgoovrno za dobro raspoloženje u društvu. Još u antičkoj Grčkoj se slično piće koristilo kao antiseptik, a vermut pozitivno utiče na varenje, otvara apetit, pa se toplo preporučuje osobama kojima isti nedostaje.
Tako se pokazalo da ovo aromatizovano piće u kombinaciji sa drugim lekovima može otkloniti pojedine želudačno - crevne probleme. Narodna medicina kaže da kod bolova u grlu pomaže smesa od meda i zagrejanog vermuta, a ista kombinacija se preporučuje i kod kašlja i prehlade.
Komentari