Celuloza predstavlja jedinjenje rastvorljivo u vodi, koje se nalazi u ćelijskoj membrani biljke. Celuloza je sama po sebi jedan veliki molekul, koji se sastoji od 1000 delova glukoze, koji su međusobno povezani jakim hemijskim vezama, čak i mnogo jačim od onih u skrobu.
Celuloza pripada grupi vlakana, u koju spadaju i pektin, lignin, želatin i mukozne supstance. Celuloza je glavni deo biljne ćelije. Biljka se sastoji od 40 do 70% celuloze, u čiji sastav spada više od polovine ukupne količine vodonika u biosferi.
Celuloza se sastoji od polimera D- i b-glukoze. Razgradnja celuloze je od velike važnosti za kruženje vodonika u prirodi.
Celulozu ne mogu razgraditi enzimi u ljudskom sistemu za varenje, već pojedini enzimi u crevu proizvode poseban enzim - celulazu, koji rastvara celulozu na materije koje se delimično resorbuju u dognjim delovima digestivnog trakta.
Osnovna funkcija celuloze je da stimuliše crevnu peristaltiku. Za razliku od pektina, ona manje utiče na razmenu ugljenih hidrata i lipida, ali zato odlično utiče na sekretorne i motoričke funkcije creva i želuc. Na taj način celuloza potpomaže da se smanje serumni lipidi /trigliceridi i holesterol/ i normalizuje poremećaje u toleranciji glukoze kod osoba koje imaju dijabetes i rezistenciju na insulin.
Izvori celuloze
Što je celuloza nežnija, to je bolja za želudac. pravo se takva celuloza nalazi u većini povrća, kao i u krompiru. Tikva je najbolji izvor korisnih materija i celuloze. Druge slične namirnice su mekinje, namirnice od žitarica, variva, zelena salata, kupus, raženi i integralni hleb. Voće je, takođe, veoma bogato celulozom.
Pojedine namirnice koje sadrže celulozu, one takođe sadrže i laktozu, koja je neophodna za održavanje balansa u crevima. Takve su namirnice tikvice, ananas, papaja, sveže i sušene kajsije, špargla, ribizla, borovnica, brokoli, zelena salata, karfiol i repa. Konzumiranjem ovih namirnica se organizmu dostavlja potrebna količina celuloze, a samim tim se i sprečava pojava disbakterioze.
Koristi od celuloze
Celuloza je veoma važna za rad želuca i motoričke funkcije creva. Takođe, ona je važna i za sam vaskularni sistem. Celuloza se vezuje za holesterol i sprečava njegovu apsorpciju u crevima, a odatle sprećava i da on dospe u krv.
Velika prednost celuloze je što se ona sporo vari, a namirnice koje sdrže celulozu su niskokalorične - daju osećaj sitosti, a da nije uneto mnogo kalorija.
Prisustvo celuloze u namirnicama je od ključnog značaja za održavanje dobrog zdravlja i optimalne telesne težine. Ona ima blago diuretsko dejstvo, jer potpomaže eliminaciju natrijuma i vode. Sa druge strane, ona je dobar izvor kalijuma i važnih vitamina.
Namirnice sa celulozom su veoma korisne u borbi sa konstipacijom, a poznatno je da ovo stanje nije nimalo prijatno, a samim tim je i veoma štetno po organizam. Redovnom konzumacijom pomenutih namirnica se peristaltika pojava i creva se oslobađaju.
Štetnost celuloze
Biljna celuloza u baštenskom povrću je nežna, ali ponekad može iziritirati želudačno - crevnu sluzokožu. U kupusu, krastavcima i zelenoj salati ima nešto grublje celuloze, koja može prouzrokovati - nadutost, grčeve, gasove i pojačan pritisak u stomaku. Namirnice sa celulozom se ne preporučuju kod pojedinih oboljenja želuca. Ako primetite neprijatne bolove u želucu nakon konzumacije namirnica sa celulozom, najbolje je da promenite režim ishrane na nekoliko nedelja i da se konsultujete sa lekarom.
Komentari