Kuvano ili sirovo povrće - koje je korisnije?

Činjenica da je povrće dobro za zdravlje je nesporna. Svi ga jedu, samo ukusi mogu biti različiti: neki ga više voli sveže u salati, neki vole vinegret opciju, drugi ne mogu bez supe od povrća ili turšija itd.

Povrće je izvor vitamina, minerala, organskih kiselina, pektina i grubih dijetetskih vlakana. Da biste dobro apsorbovali sve ove korisne supstance, morate znati kako da jedete povrće. Često čujemo savet: „Jedite puno sirovog povrća“.

Ova tvrdnja je delimično tačna. Delom zbog toga što povrće nije uvek zdravije kada je sirovo. Prekomerna konzumacija sirovog povrća može izazvati pogoršanje bolesti gastrointestinalnog trakta, gasova. Vitamini se takođe ne apsorbuju uvek u telu ako je povrće sirovo.

Termička obrada povrća

Veruje se da ako se podvrgne toplotnoj obradi, povrće gubi niz svojih lekovitih svojstava. Ali ovo mišljenje nije sasvim tačno, ili bar ne važi za svo povrće. Biljne ćelije u povrću su prekrivene celulozom.

Ovu materiju telo praktično ne apsorbuje, što znači da značajan deo biološki aktivnih supstanci ispod njenog sloja ne može da se odvoji i apsorbuje u telu. Ljudi nemaju enzime za razgradnju celuloze. A onda dolazi do termičke obrade, gde dolazi do mehaničkog dejstva na ćelije celuloze.

Tako su naučnici dokazali da se vitamin A bolje apsorbuje iz kuvane šargarepe nego iz sirove. Kao rezultat dinstanja ili kuvanja na pari, karoteni u šargarepi postaju aktivni i antioksidansi se lakše oslobađaju. Ako se biološki aktivne supstance iz sirove šargarepe apsorbuju samo 5%, onda se iz dinstane šargarepe već taj procenat povećava na 50.

Takođe treba da znate da su kod sirove šargarepe površinski slojevi najkorisniji. Šargarepu je bolje kuvati celu da bi se sačuvala korisna supstanca protiv raka falkarinol, koja se može izgubiti kada se kuva u rendanom obliku. Samo prženje se može smatrati štetnim metodom toplotne obrade. Ali kuvana i kuvana na pari, šargarepa zadržava svoje vitamine, jer su rastvorljivi u mastima.

Brokoli i tikvice takođe su korisniji u tretmanu posle termičke obrade. Svarljivost karotena i antioksidanasa se povećava za 30%. Ali ovo pravilo važi samo ako vreme za pripremu povrća nije dugo. Povrće na pari je zdravije od kuvanog i pečenog povrća. I uopšte nije dobro jesti povrće prženo na masnoći.

Krompir, patlidžan i paradajz su korisni u pečenim i dinstanim oblicima. Snažna supstanca protiv raka likopen sadržana u paradajzu se oslobađa tokom termičke obrade. Likopen smanjuje rizik od raka dojke kod žena i raka prostate kod muškaraca. Zato dinstanje paradajza, pripremanje sterilisanog paradajz soka i pirea od njih više desetina puta obogaćuje našu ishranu korisnim materijama.

Visoke temperature mogu uništiti vitamin C u povrću, pod uslovom da se termička obrada produži. Međutim, ako se povrće kratko obrađuje na visokim temperaturama, vitamin C nema vremena da se sruši, već pre oksidira. Da bi se smanjila štetnost vitamina C, vodu treba prokuvati, posoliti i potom u nju potopiti povrće.

Skuvajte povrće sa zatvorenim poklopcem da biste smanjili oksidaciju vitamina C. Enzim askorbinaza, koji je prisutan u voću bogatom vitaminom C, uništava askorbinsku kiselinu na temperaturama do 100 stepeni i momentalno se skuplja na temperaturi ključanja, ne izazivajući štetu vitaminu. U farmaceutskoj industriji biljne sirovine bogate vitaminom C podvrgavaju se kratkoj termičkoj obradi, ali na visokim temperaturama.

Koristi od sirovog povrća

Sirovo povrće je takođe veoma važno za organizam, ali ima drugačiju ulogu. Sastoji se od ulaska u telo istog vlakna, koje, iako ga telo ne apsorbuje, čisti gastrointestinalni trakt. Nedostatak vlakana u ishrani dovodi do hronične konstipacije kao i intoksikacije tela. Celuloza apsorbuje štetne radionuklide i holesterol i uklanja ih iz tela. Adekvatna konzumacija svežeg voća i povrća je dobra zaštita od ateroskleroze, hemoroida, holecistitisa i crevnih neoplastičnih bolesti.

Povrće za salate poželjno je grublje seći kako bi se smanjila oblast njihove oksidacije vazduhom. Izuzetak su luk, beli luk i kupus. U poslednjem, mlevenje i oksidacija vazduha pomaže u oslobađanju najaktivnijih fitonicida sa antisklerotskim i antikancerogenim svojstvima.

Zato počnite da pripremate salate sa seckanim lukom i belim lukom. Beli luk se može gjećiti pomoću prese. Kupus tanko isecite i izgnječite rukama da ocedite sok. Jedite svežu salatu odmah da biste dobili najviše vitamina.

Pogledajte takođe:

- Sirćetni rastvor za dezinfekciju povrća;

- Šteta za telo od neunošenja voća i povrća.