Brendi

Brendi (Brandy) je zajedničko ime za alkoholna pića koja su dobijena destilacijom vina ili fermentisanog soka drugog voća - kajsija, trešanja, krušaka i drugog. Tako se dobijaju različite vrste voćnih brendija, a odgovarajuće voće za njegovu proizvodnju treba da se destiluje još tokom proizvodnog procesa. Ako je voće potopljeno u grožđani alkohol, nakon čega je zaslađenom to ne može da se klasifikuje kao brendi, već kao liker. Po pravilu brendi sadrži 36-60% alkohola.

Istorija brendija

Koncentrisani alkoholni napici su poznati još iz antičkog doba i bili su poznati u drevnoj Grčkoj, drevnom Rimu i Kini. Brendi, kakav je poznat danas, se pojavio u 12. veku u oblasti Armanjak (Francuska), a popularnost i široku upotrebu dobija tokom 14. veka. prvi put vinska destilcija je opisana od strane papinog lekara Arna de Vilnjova 1285. godine.

Prvobitna destilacija vina je način njegovog čuvanja i olakšavanja njegovog prevoza trgovcima. Vremenom se pokazalo da nakon čuvanja u drvenim buradima napitak je postajao bolji od vina koje je bilo dobijeno.

Vrste brendija

Tri su osnovne vrste brendija dok se svaka vrsta deli na nekoliko tipova. Kada nema drugih pojašnjenja, brendi se odnosi samo na vinski brendi, dobijen destilacijom vina od grožđa. Tri vrste su vinski brendi, brendi od džibre i voćni brendi.

1. Vinski brendi - dobija se destilacijom fermentisanog soka od grožđa. Nekoliko je poznatijih vrsta vinskog brendija.

- Konjak - proizvodi se u regionu grada Konjak u Francuskoj. Dobija se duplom destilacijom. Prema evropskom zaonu naziv konjak može da se koristi isključivo za brendi koji je proizeden u oblasti Konjak.

- Armanjak - proizvodi se u oblasti Armanjak, koja se nalazi u jugozapadnom delu francuske. Dobija se produženom jednokratnom destilacijom u bakarnim destilatorima, nakon čega odleži u hrastovim buradima iz provincija Limuzin i Gaskonija. Upravo je aramanjak prvi destilovan alkoholni napitak u Francuskoj.

Leži 12-20 godina, a u nekim slučajevima čak do 30. Tu važi isto za naziv - ime armanjak se koristi samo za brendi proizveden u oblasti Armanjak.

- Šeri brendi - rejon proizvodnje je Heres, južna Španija. To je jedan od najpopularnijih alkoholnih napitaka u Španiji.

- Grčki brendi - najpoznatiji grčki brendi je metaksa koji se proizvodi od 1888. godine.

Druge vrste brandija su jermenski konjak, moldavski brendi, američki brendi.

2. Brendi od džibre - kako je jasni iz naziva, on se proizvodi od grožđane džibre koja ostaje nakon odvajanja vinskog soka. Ovoj vrsti brendija pripadaju balkanska rakija i italijanska grapa.

3. Voćni brendi - pravi se destilacijom drugog voća kao što su šljive, breskve, jabuke, kajsije, višnje, trešnje, maline i drugo. Obično je prozračan i pije se ohlađen. Nekoliko je poznatijih vrsta voćnog brendija.

- Šljivovica - to je brendi od šljive, koji se proizvodi pre svega u Srbiji i ostalim balkanskim zemljama.

- Kalvados - brendi od jabuke, proizvodi se u francuskoj oblasti Donja Normandija.

- Borovička - to je slovački brendi koji se proizodi od plodov kleke.

- Krišvaser - brendi od višnje, proizvodi se u Francuskoj i Nemačkoj.

- Frambuaz - francuski brendi koji se proizvodi od malina.

Osim prema sirovini za proizvodnju brendija, postoji i klasifikacija prema načinu njegovog starenja. Prema njoj brendi može da se klasifikuje u tri osnovne grupe.

Bez starenja - voćni brendiji i većina brendija od džibre ne leže nakon procesa destilacije, a kao rezultat se dobija prozračna tečnost bez boje.

Starenje u buradima - brendi braonkaste i zlataste boje leži u hrastovim buraduma tačno određen period vremena, a kao rezultat se dobija mnogo karakteristika ukusa, aroma i mekoća.

Proces solera - neki brendiji straka nakon što se izvrši takozvani proces solara. Obično španski brendiji se ostavljaju da stare na taj način.

Serviranje brendija

Prihvaćeno je da se brendi pije tokom hladnijih meseci u godini, jer ima prijatno svojstvo da brzo zagreva ne samo telo već i dušu. Prema etiketi dobar brendi odlično ide uz čokoladu, kafu i cigare. Brendi se servira oko sat vremena pre večere kao aperitiv ili nakon dezerta.

Odgovarajuća čaša je okruglasta, gde je prečnik otvora na vrhu znatno uži od onoga u osnovi čaše. To uopšte nije slučajno - ideja je da se jaka aroma koncentriše ka površini i da prijatno nadraži čula.

Klasična čaša za brendi ima malo postolje, što takođe nije slučajno - kada se drži čaša u ruci, čovek treba da stavi nožicu između kažiprsta i srednjeg prsta, tako da se dlanom obgrli dno čaše.

To se radi da bi se zagrejao napitak, zahvaljujući čemu se njegova aroma aktivnije odvaja, a ukus je izuzetno mek i zagrevajući. Nije prihvaćeno da se brendi pije s ledom, iako su poznati i takvi slučajevi, u kojima ljudi pobrkaju brendi sa likerom.

Kao što je jasno, najbolje društvo za brendi su čokolada, kafa i cigare, ali u različitim zemljama se sreću i različite kombinacije. U nemačkoj se on servira sa slanim keksom, u Grčkoj sa parčićima šaragrepe u soku od limuna. U Bugarskoj se brendi često servira sa orašastim voćem koje je karateristično za viski, ali ne i za ovo piće. Nije usvojeno da se brendi pije sa salatama i različitim posluženjima. On se pije u malim gutljajima, da polako prođe kroz sistem za varenje, dolazeći do svih čula.

Brendi Aleksandar

Brandy Alexander Cocktail ili brendi Aleksandar nesumnjivo se nalazi u top 20 najpoznatijih koktela na svetu. On je stvoren početkom prošlog veka i jedan je od lidera među koktelima kremaste strukture.

Nije sasvim sigurno ko je krstio koktel ali prema jednoj verziji je ruski car Aleksandar II. Neophodni sastojci za brendi Aleksandar su: 30 ml brendija, 60 ml tečne pavlake, 30 ml likera Kakao Dark i za dekoraciju - muskatni oraščić.

Način pripreme: Unapred se pripremi ohlađena čaša tip martini. Šejker se puni ledom i nalivaju se gorenabrojani sastojci osim oraščića. Muti se dobro i procedi se u ohlađenu čašu. Posipa se sveže narendanim oraščićem i servira se.