Bagrem

Kristina ChernikovaKristina Chernikova
Glavni urednik
317823
Bagrem

Bagrem (Akacija) /Acacia/ je rod žbunova i drveća iz porodice mahunarki /Fabaceae/, koji je prvi put otkriven 1773. godine u Africi, a otkrio ga je Linej. Cvetovi bagrema su beli i imaju prijatnu aromu. Plodovi su spljoštane mahune kao kod pasulja, a sazrevaju krajem leta. One sadrže tamnobraon semenke, koje mogu biti do 14 komada. Bagrem počinje da cveta nakon 5 godina. Listovi su mu ovalni i na jednoj dršci se nalazi oko 21 list i obično to bude neparan broj listova. U osnovi svake drške se nalaze po dve bodlje, koje štite drvo od životinja.

Na našim prostorima je najviše rasprostranjen običan bagrem /R. pseudoacacia/. On dolazi iz Severne Amerike. Kod nas se gaji uglavnom kraj puta, kraj pruga, a takođe se gaji radi obogaćivanja zemljišta.

Bagrem je razgranato drvo, koje može dostići visinu do 20 m i prekriveno je sivo - braon ispucanom korom. Listovi su blago perasti sa drškama, u čijoj osnovi se nalaze trnovi. Cvetovi su bele boje i aromatični, skupljeni u viseće cvasti poput grozdova. Plod je braon mahuna koja sadrži nekoliko tamnobraon semenki. Bagrem je poznat kao aromatična i dekorativna biljka. Takođe, to je drvo koje jaa zemljište oko sebe, a narodna medicina ga preporučuje za lečenje mnogih zdravstvenih problema.

Istorija bagrema

Prema mitologiji, drevni egipatski bog Hor je potomak bagrema. Ovo drvo se takođe smatra mestom gde živi boginja Neit. Egipćani su verovali da akacija krije u sebi i život i smrt. Za stanovnike Egipta je bagrem simbol sunca, preporođaja, besmrtnosti, kao i novog početka. U mediteranskim zemljama bagrem simbolizuje život, ali i platonsku ljubav. Verovalo se da trnje bagrema odbija zle sile.

Još od davnina je bagrem simbol čistoće. Hiljadama godina su se plemena, koja su obitavala u arapskim pustinjama, klanjala ovoj biljci, a smatrali su je majkom drveća. Prema legendi, ljudi koji polome grane bagrema, trebalo bi da žive samo još godinu dana. Prema Bibliji, od drveta bagrema - Gopher - napravljen je oltar na Nojevoj barci. Zato ga Jevreji smatraju svetom biljkom. Bagrem je simbol pogreba. Grane bagrema su se takođe koristile u ritualima tajnih društava.

Sastav bagrema

Bagrem sadrži eterična ulja. U njegovoj kori se nalazi otrovni albumin-robin, alkaloid, bagrilne materije, a unutrašnja kora (u avgustu) sadrži još i amigdalin, globulin, fitosterin, stigmasterin i enzim koji razlaže mokraću.

Gajenje bagrema

Bagrem obično raste na sunčanim mestima. Otporan je na niske temperature, dobro podnosi zagađen vazduh u gradovima. Uspešno raste i razvija se na plodno zemljištu. Ako je zemljište rastresito, ovo drvo se razboli i ne razvija se najuspešnije.

Bagrem se veoma brzo razvija. Može dostići visinu do 25 m i može dostići starost do 100 godina. Pomoću jakog, dubokog i razgranatog korenja ova biljka uzima hranljive materije iz zemljišta. Korenje bagrema ima veliku sposobnost da daje izdanke, ako se stablo odseče. Drvo teško truli, pa na otvorenom mestu može izdržati i do 80 godina. Često se bagrem sadi na brdovitim mestima, ne bi li jačao zemljište oko sebe.

Branje i čuvanje bagrema

Za lečenje se koriste cvetovi bagrema, pre nego što procvetaju u potpunosti. Oni bi trebalo da se beru za u maju i junu, za vreme cvetanja. Kada se uberu, ne bi trebalo da se zgnječe. Suše ne na mestu gde ima dosta strujanja vazduha i gde ima dosta hladovine ili da se suše u sušionici na temperaturi do 40 stepeni.

Ovako obrađena biljka ima belu ili bledožutu boju. Ako nije dobro osušen, bagrem potamni, pocrni i onda se ne može koristiti za lečenje. Osim po boji, osušeni cvetovi bagrema se mogu prepoznati po prijanom mirisu i slatkom ukusu.

Cvet bagrema

Koriste se plodovi i kora mladih grančica bagrema, a takođe i korenje. Lisovi se beru pre cvetanja - april, plodovi - avgust, septembar, a kora grana, kao i korenje u rano proleće - februar, mart.

Koristi od bagrema

Bagrem je popularan pre svega kao aromatična i dekorativna biljka. Takođe, to je drvo koje jača zemljište oko sebe, a narodna medicina ga preporučuje u lekovite svrhe. Cvetovima i listovima bagrema se leči uporni kašalj. On ublažava bolove i zaustavlja krv. Ima izraženo dejstvo kod povećane kiseline u želucu. Narodna medicina ga preporučuje kod želudačno - crevnih problema - podrigivanje, kiseline, mučnine, bolovi, povraćanje.

Zajedno sa lekovima koje vam je prepisao lekar, bagrem se može dodatno koristiti u terapiji lečenja gastritisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Ovom biljkom se leče još i bolovi u grlu i glavi, povećan krvni pritisak, neredovna menstruacija, reuma. U većini slučajeva je lečenje ovom biljkom dodatno, a ne osnovno lečenje.

Bagrem je cenjena medonosna biljka. Od njega od maja do juna pčele sakupljaju nektar od kojeg se dobijabagremov med. Više meda se dobija od starijeg drveća. To je zato što i kada je vreme suvo, korenski sistem kod bagrema je dosta razvijen i dubok, pa on dostiže i do vlažnijih slojeva zemljišta i tako proizvodi veće količine nektara.

Karakteristično za bagremov med je da se on ne kristalizuje duže vreme - do 2 godine. Providan i bledozelenkast je jedan od prvih vrsta meda, koje se dobijaju od bagrema u mnogim delovima Balkana. U svakom slučaju, bagremov med jača celokupni organizam i štiti od bolesti disajnih puteva i sistema za varenje. Koristi se za povećanu kiselinu u želucu, gastritis, podrigivanje, krvarenja u želucu.

Drvo bagrema se može uspešno koristiti u proizvodnji nameštaja, iako kod nas upotreba ovog drveta nije zastupljena u te svrhe. Velika izdržljivost drveta ga čini odličnim za proizvodnju laminata za pod. Zbog dugotrajnosti, drvo bagrema je odličan materijal za izgradnju.

Koristi se za krpljenje brodova, za stubove i pruge, gradnju sa materijalima od drveta, ambalažu, drke za instrumente, itd. Ima široku primenu u pravljenju buradi, kao i u pravljenju posuda za hemijsku industriju. Furnir koji se proizvede ima lepu teksturu, a tokom furniranja se često pojavljuju šare po površini - ovaj nedostatak se uklanja šlifovanjem. U nekim zemljama se drvo bagrema dosta koristi kao materijal u proizvodnji ploča od celuloze.

Narodna medicina i bagrem

Naša narodna medicina preporučuje čaj od cvetova bagrema kod kašlja, čira u želucu, glavobolje, neuralagija nerva facialisa, reume, tifusa, gripa, krvarenja želuca. Spoljašnja uporeba se vezuje za ispiranje usta kod zubobolje. Jedna kašika ove biljke se potopi u 300 ml vrele vode i tako treba da odstoji 2 sata. Od proceđenog čaja se pije po 1 vinska čaša pre obroka, 3 puta dnevno.

Štetnost bagrema

Listovi i kora bagrema su otrovni. Lečenje sa ovom biljkom bi trebalo da se sprovodi pod kontrolom lekara, a trebalo bi da se korise cvetovi, koji se smatraju bezbednim za konzumaciju.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas