Đurđevak /Convallaria majalis/ je zeljasta biljka iz porodice Ruscaceae. Poznata je još i kao đurđica, ova biljka je veoma poznata u narodu, a takođe i omiljena. Đurđevak obrazuje razgranato stablo ispod zemlje - korenje.
Korenje đurđevka je dugo i puzeće. Nadzemna stabiljka dostiže od 15 - 30 cm visine, na kojoj se nalaze 1- 2 lista, dužine između 10-25 cm. Listovi đurđevka su tamnozelene boje i obavijaju stabiljku. Cvetovi su snežnobele boje i veoma prijatnog mirisa. Plodovi su crvene loptice prečnika 8 mm, koji se sadrže od 2-6 plavih semenki.
Istorija đurđevka
Prema jednoj hrišćanskoj legendi, đurđevak se pojavio kada se Deva Marija rasplakala nakon raspeća Hristovog.
U Engleskoj je legenda da đurđevak raste u šumi, na mestu gde je lik iz bajke Leonard pobedio zmaja. Tamo gde su pale kapi krvi ovog heroja, porastao je đurđevak, čiji cvetovi raznose pobedničku himnu.
Francuzi od 17. veka obeležavaju praznik đurđevka. Svake godine prve sedmice maja mladi idu u šumu po đurđevak, a zatim bi njima ukrašavali odeću i sobe, a zatim bi usledila proslava i razne igre. Mladići devojkama poklanjaju buket sa đurđevkom, a zatim ih pozivaju na ples. Ako devojka prihvati poziv za ples, onda i onda poklanja mladiću svoj buket. U nekim slučajevima je ovaj mali gest spajao parove za ceo život.
Prema verovarnju drevnih Rimljana, đurđevak predstavlja male kapljice aromatičnog znoja boginje lova, Diane, koje su pale u travu dok je ona bežala od ludo zaljubljenog Favana.
Gajenje đurđevka
Đurđevak se podjednako može gajiti kako u bašti, tako i u vazi. Ako želite da ulepšate baštu durđevkom, nemojte se kolebati da je zasadite na nekom mestu gde ima hladovine. Najbolje je da đurđevak posadite u oktobru, da bi procvetao u proleće i dao lepe i aromatične cvetove.
Đurđevak se razmnožava vegetativnim putem, putem odvajanja korenja u jesen ili u rano proleće. Na korenju se obrazuju dve vrste pupoljaka - lisnati /oni su tanji i oštriji i daju listove samo sledeće godine nakon zasađivanja/ i cvetni, koji su debeli i tupi. Cvetni pupoljci se obrazuju tokom druge ili treće godine nakon zasađivanja. Kada je zemljište suvo, đurđevak sporo raste, slabije cveta, a pritom i to ne traje dugo.
Beru se cvetovi, ali i listovi đurđevka. Ova biljka treba da se brzo osuši i da se stavi u dobro zatvorene posude, jer vazduh i vlaga mogu narušiti njen kvalitet. Kada uberete đurđevak, odmah operite ruke toplom vodom i sapunom. Ovu biljku ne bi trebalo da beru trudnice i deca.
Sastav đurđevka
Listovi i cvetovi đurđevka sadrže eterično ulje, saponine, smole, organske kiseline i šećere, koji kada se prerade na pravilan način imaju korisna svojstva, ali pored njih, ova biljka sadrži otrovne glikozide, koji mogu biti opasni po zdravlje.
Koristi od đurđevka
Đurđevak jača srčane kontrakcije i usporava rad srca. Ima blagotvorno dejstvo na arterije. Takođe, deluje i tako što podstiče često uriniranje, posebno kod ljudi koji imaju kardiovaskularna oboljenja. Voda iz đurđevka se naziva i "zlatna voda". Ona se koristi u lečenju glavobolje, nerava, ali se koristi i kao profilaktično sredstvo kode epidemija i zaraznih bolesti.
Cvetoi se koriste za lečeje epilepsije. U narodnoj medicini se cvet koristi kao tikntura sa votkom ili alkoholnim rastvorom, kao umirujuće sredtsvo, a takođe i za ublažavanje bolova kod upalnih procesa.
Štetnost đurđevka
Koliko je lep, đurđevak je toliko i opasan. On sadrži otrovni alkaloid konvalmarin. Svi delovi đurđevka, uključujući i plodove, veoma su otrovni i iz tog razloga nije preporučljivo domaće lečenje sa njim.
Simptomi trovanja đurđevkom su povraćanje, umor, kao i dijareja. Ako imate ovakve simptome, odmah potražite lekarsku pomoć.
