Lenji želudac je terapija koja iziskuje složen medicinski pristup, a poznat je kao dispepsija. To je skup poremećaja, za koje je karakterističan osećaj nelagodnosti i bolova u gornjem delu želuca, osećaj nadutosti, mučnina i povraćanje. Po pravilu, lenji želudac se javlja kao rezultat poremećene motoričke sposobnosti želuca.
Da bi pravilno asimilovao hranu, želudac ima sposobnost da izvršava radnje poput ritmičkog drobljenja hrane, da je obrađuje i da se pokreće kako bi je svario, što je ujedno i glavno. Ako iz nekog razloga želudac ne želi da izvršava navedene funkcije, onda je on lenj. Zadržava hranu tokom dužeg vremenskog perioda, proces varenja je prekinut i može dovesti do fermetacije - pa se javlja i nelagodnost.
Faktori koji utiču na razvoj lenjeg želuca mogu biti: funkcionalna dispepsija, kao i prejedanje na nervnoj bazi ili psihički stres povezan sa raznim događajima u životu, kao i razni drugi uzroci. Pojedini istraživači tvrde da pušenje povećava rizik od razvoja ovog oboljenja.
Na osnovu ispitivanja, glavni uzrok ovakvih problema jeste poremećaj pokretljivosti želuca i dvanaestopalačnog creva. Dijagnoza lenjog želuca se bazira na utvrđenim podacima sa medicinskog pregleda i na taj način se ispituju funkcionalni poremećaji želudačne pokretljivosti, tako što se koristi metod elektrogastrografije. Pomoću ovog metoda dijagnostikovanja se mere elektirčni signali želuca i raznih delova želuca, kada se smanjuju.
Sindrom lenjeg želuca podrazumeva normalnu elekrtičnu aktivnost želuca kada je on prazan i smanjuje se nakon obroka.
Preporuke za način života kod pacijenata sa sindromom lenjeg želuca:
1. Dobro žvaćite hranu.
2. Uzimajte hranu u manjim porcijama i redovno - svaki dan u jedno te isto vreme.
3. Ograničite unos životinjskih masti, gaziranih napitaka, kafe i čokolade.
4. Ne dozvolite da imate prekomernu težinu.
5. Ograničite pušenje i alkohol.
6. Izbegavajte da se psihički i fizički preopterećujete.
7. Lekar prepisuje terapiju na osnovu dijagnoze.
Za dijagnozu su potrebni:
1. Analiza krvi
2. Analiza stolice
3. Ultražvučno ispitivanje želuca
4. Rentgen
5. Scintigrafija
6. Ispitivanje peristaltike želudačno-crevnog trakta
7. Ispitivanje pokazatelja kiselosti u želucu tokom dana
Tokom lečenja je potreban sveobuhvatan pristup, koji će naterati telo da radi - to je veoma ozbijan poduhvat. U takvom slučaju treba preduzeti sledeće mere:
1. Određivanje i korišćenje lekova
2. Držanje dijete
3. Zdrav način života
Profilaktika za ovo oboljenje
Profilaktika koja će pomoći da se ovaj poremećaj spreči jeste da se osoba pridržava pravilne ishrane, da pije dosta čiste vode, zdrav način života, da ne puši i ne pije, da izbegava stres, šetnje na svežem vazduhu i vežbe. Takođe, obaveni su redovni medicinski pregledi da bi se ova bolest dijagnostifikovala u ranim stadijumima.
Komentari