Lekovita svojstva zove

Lekovita svojstva zove

Zova je višegodišnja drvenasta biljka iz porodice Caprifoliaceae. To je žbun ili malo drvo koje može da dostigne visinu 3 do 10 metara. Stablo i grane su sive, a listovi protivopoložni i nazubljeni. Njeni cvetovi su mali, aromatični, kremasti ili žućkasto beli. Cveta od maja do prve polovine juna. Njeni plodovi su crno-ljubičasti i sazrevaju tokom avgusta-septembra.

Crna zova je lekovita za razliku od crvene, koja je veoma otrovna. Lekovite sirovine su cvatovi i plodovi, sušeni u peći ili sušaonici. Retko se koristi kora, grane i korenje biljke.

Sakupljanje cveta zove iziskuje posebnu pažnju, jer je ona veoma osetljiva na vlagu, brzo menja svoju boju i pogoršava se kvalitet. Plod se sakuplja krajem maja do početka jula. Suvi cvet, dobrog kvaltiteta se dobija kada se sakuplja tokom sunčanog perioda dana, 2-3 sata posle podne, ali ne i posle kiše. Cvetovi se brzo suše na vazduhu, senci ili veštački, ali temperatura ne sme da pređe 30-35 stepeni. Da bi se dobile suve sirovine bez drški, suve grudvice se protrljaju kroz sito, a plodovi se suše. Suvi cvet zove se čuva u suvim i provetrenim prostorijama, a njihov rok trajanja ne prelazi 2-3 godine. Rok trajanja plodova zove je 6 meseci.

Cvast zove ima veoma složen hemijski sastav. On sadrži glikozid samungigrin, rutin sličan glikozid aldrinu, organske kiseline: valerijansku, kofensku, sirćetnu kiselinu, jabučnu kiselinu i hlorogenu, polučvrsto eterično ulje, holin, etil izobutil, izoamilamine, karotin, tanin, mukozin i parafin, šećer.

Plod zove sadrži askorbinsku kiselinu - vitamin C, dosta karotina, suvi listovi sadrže provitamin A1. U listovima su otkriveni još i sambunirgin, heksen i glikol aldehidi, tragovi alkaloida, tanin, smolaste supstance (koje imaju laksativni efekat). Kora sadrži eterično ulje, holin i fitosterin.

Lekovita svojstva zove
Fotografija: Sevda Andreeva

U narodnoj medicini se koriste ne samo plodovi, već i listovi, cveće i kora crne zove. Crni plodovi imaju lekovita svojstva, kako sveži, tako i sušeni. Sveži plodovi se uspešno koriste za lečenje hepatitisa, peptičkog ulkusa i za sprečavanje istog. Sveži plodovi pomožu kod neuralgije.

Sušeni plodovi se koriste za lečenje retke bolesti malarije. Smatra se da crno-braon plodovi imaju toliko terapeutskih svojstava, da mogu da se koriste kod raka želuca i kože. Kod raka želuca pacijent treba da konzumira pekmez, napravljen od plodova crne zove, kod raka kože pak se pije sok od ceđenih plodova.

Ništa manje vredan je i cvet crne zove, koji sadrži holin, rutin, valerijansku, kofeinsku, jabučnu kiselinu i drugo. Od cvetova zove se prave bujoni ili ekstrati koji sadrže antibakterijska svojstva. Eto zašto oni posebno pomažu kod prehlade, angine, gripe i oboljenja respiratornog sistema.

Za pripremu tinkture je potrebno da se uzme 1 supena kašika cveta crne zove, sipa se u vruću vodu i kuva se tokom 15 minuta. Ohladi se i procedi, pije se u toplom obliku po 0.5 čaše 2-3 puta dnevno, pre obroka. Ovaj lek pomaže još i kod artritisa, gihta i reumatizma.

Listovi crne zove su takođe lekoviti. Slično cvetu, oni imaju antipiretičko, diuretičko, umirujuće i dijaforetičko dejstvo. Uzimanje naparenih listova je pogodno kod upala i koristi se kod osipa od pampersa, opekotina, upaljenih hemoroida, furunkuloze. Postoji narodni lek protiv hroničnog zatvora koji se pravi od mladih listova crne zove. Oni imaju laksativno i jačajuće dejstvo. Za njegovu pripremu treba da se uzme med i u njemu da se skuvaju mladi listovi crne zove, oralno se uzima.

Lekovita svojstva zove

Ništa manje popularna je i kora ove biljke. Od nje se pravi odvarak, koji se uzima kod oboljenja kože i bubrega. Od nje se prave kupke kod gihta, reumatizma i artitisa, gotov odvarak možete koristiti i kao losion.

Narodna kozmetologija takođe koristi lekovita svojstva crne zove. Na primer od njenih cvetova možete napraviti losion, koji se stavlja na lice svako jutro i svako veče. Da biste napravili losion, uzmite 10 cvasta i dodajte 0.5 litre ključale vode, ostavite tako 24 sata, nakog toga procedite i losion čuvajte u frižideru. Ovaj losion tonira kožu i čini je mlađom.

Odvarak od cele biljke (koren, cvet i listovi) se koristi kao sredstvo za regulisanje metabolizma. Sveži plodovi i odvarak od cvetova crne zove se koristi kod reumatizma. Od crnih plodova može da se kuva slatko, žele, pekmez, ali bez šećera, već sa medom i prirodnim zaslađivačima.

Tinktura od sušenih plodova poboljšava žučnu ekskreciju, povećava diurezu. Čaj ili tinktura od cvetova zove se prepisuju kod laringitisa, bronhitisa, gripe, neuralgije, za ispiranje usta kao protivuplano sredstvo, kao i kod bolesti bubrega i bešike, reumatizma i gihta. Plodovi crne zove se ne preporučuju trudnicama i ljudima koji pate od Kronove bolesti.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji