Drvo grejpfruta može dostići visinu do 4.5-6 metara i ima okruglu krošnju sa granama nagore. Plod je skoro okrugao ili spljošten, a može biti i blagog kruškastog oblika, sa 10 - 15 cm širine, glatke, blago ispucane kore, koja može imati debljinu do 1 cm.
Boja grejpfruta je limun žuta, ponekad može biti crvenkasta i bela spolja, porozna. Unutrašnjost ploda se sastoji od 11 do 14 segmenata, odvojeni tankim, skramastim pomalo i gorkim zidovima, a njihova unutrašnjost je veoma sočna, slatko - kiselkasta i veoma aromatična.
Dugo se smatralo da grejpfrut je vrsta pomela, dok 1948. godine specijalisti za citruse su ustanovili da je grejpfrut hibrid između pomela i pomorandže. Grejpfrut prvi put pominje 1750. godine Grifit Hudžis, pa ga naziva i "zabranjenim voćem" Barbadosa. Patrik Braun 1789. godine je izjavio da ovo voće raste u većem delu Jamajke. Popularan naziv za grejpfrut je posledica pogrešne klasifikacije voća, pa je grejpfrut zabeležen kao vrsta grožđa od strane Džona Lunana.
Za tržište se grejpfrut najviše gaji u Jamajci i Trinidadu, a od skoro se gaji i u Brazilu, Južnoj Americi i Izraelu. 1945/46. godine SAD i Florida proizvode rekordnih 2 285 000 tona grejpfruta. Druge zemlje, koje se bave rpoizvodnjom grejpfruta su Meksiko, Argentina, Kipar, Maroko, kao i pojedine oblasti Južne Amerike.
Sastav grejpfruta
100 g grejpfruta ima 34-46 kalorija i 0.5-1.0 g proteina. 100 g soka od grejpfruta ima 37-42 kalorija i 0.4-0.5 g proteina. Grejpfrut je takođe bogat kalcijumom, fosforom, gvožđem i vitaminom A. U grejpfrutu ima velikih količina vitamina C, vitamina B9, magnezijuma, kalijuma, likopena /važan antioksidant/. Ako se jede sa unutrašnjom belom korom, grejpfrut može biti neverovatan izvor pektina.
Vrste grejpfruta
Dankan - plod ima svetložutu boju, jaku aromu, veoma je sočan i velikim brojem semenki. Gaji se u Indiji za prodaju.
Foster - plod je spljoštan, srednje veličine, kora mu je svetlo žuta sa crvenim mestima, glatka, a unutrašnjost je takođe roze boje, visokog kvaliteta, iako ima mnogo semenki. Nije mnogo popularan i gaji se u Floridi, Teksasu, Arizoni i Indiji.
Marš - glavna sorta grejpfruta, gaji se u Floridi, Kalifroniji, Teksasu, Arizoni, Južnoj Americi, Australiji, Južnoj Africi, Izraelu i Indiji. Oroblanko - voće koje predstavlja ukrštanje grejpfruta i pomela koje su genetičari 1958. godine napravili.
Paradajz Neval - plodovi su spoljoštani i manji nego kod tipičnog grejpfruta. Gaji se u Floridi.
"Red blush" - u ovu grupu spadaju sve vrste crvenog grejpfruta.
Grejpfrut uspeva u toploj sutropskoj klimi. Razlike u temperaturi utiču na period od cvetanja do sazrevanja ploda. Vlažnost klime doprinosi debljini kore, pa kad je klima nešto suvlja, onda je kora deblja i gruba.
Odabir i čuvanje grejpfruta
Boja grejpfruta može da zavara. Iznutra cvrena boja voća ne mora da znači da je ono zrelo. Važniji kriterijum je sjaj - da li kora ima ima sjaj ili mat boju. Kupujte teške plodove, koji vrlo malo reaguju na pritisak ruke. Izbegavajte meke plodove sa oštećenjima. Grejpfrut se čuva na 18 stepeni nedelju dana ili u frižideru 2 ili 3 nedelje. Kao voće, tako i sok od grejpfruta se može zamrznuti.
Grejpfrut u kulinarstvu
Grejpfrut se može konzumirati svež, nekad i malo zaslađen, a takođe se može konzumirati i nakon termičke obrade. Često se ovo voće koristi u voćnim kolačima, voćnim salatama, želatinu i pudingu. Takođe se može konzervirati kao sirup. U Australiji se koristi za pravljenje marmelade i želea.
Sok od grejpfruta se može poslužiti - svež, konzerviran, u prahu, koncentrovan ili zamrznut. Od njega s emože napraviti i odlično sirće ili vino uz veoma pažljivu fermentaciju.
Koristi od grejpfruta
Kora grejpfruta je slađa i sadrži važan izvor pektina za očuvanje drugog voća. Ulje od kore grejpfruta, kada se ispresuje ili destiluje, često se koristi za bezalkohonla pića. osnovni sastojak ovog ulja je nukaton, koji kad se doda soku od grejpfruta u prahu, pojačava aromu rastvorenog soka. Naringin, koji se nalazi u unutrašnjoj kori grejpfruta, koristi se za gorak ukus tonik napitaka, gorku čokoladu i neke vrste sladoleda.
Ulje grejpfruta je tamno i veoma gorko, rafinisanjem dobija svetložutu boju, mek ukus koji podseća na ukus maslinovog ulja i ima istu upotrebu. Zbog toga što su to nezasićene masti, njegova proizvodnja je znatno porasla nakon 1960. godine.
Grejpfrut je veoma koristan za kardiovaskularni sistem - budući da sadrži naringin, on pomaže u eliminaciji starih crvenih krvnih zrnaca. Sok od grejpfruta uspešno otklanja konstipaciju, poboljšava varenje, podstiče lučenje želudačnih sokova. Galakturinska kiselina i pektin, koji se nalaze u grejpfrutu, snižavaju holesterol.
Čaša soka od grejpfruta poboljšava san, smiruje nerve i uklanja nesanicu.
Štetnost grejpfruta
Osobe koje su alergične na citrusno voće će sigurno biti alergične i na grejpfrut, pa ga zato u tim slučajevima treba izbegavati. Negativna strana grejpfruta je i da on poništava dejstvo oko 50 vrsta lekova. To je posledica toga što sok od grejpfruta poništava dejstvo specifičnog enzima, koji je odgovaran za razgradnju i prijem lekova.
Kada se to desi, koncentracija pojedinih lekova u krvi raste, pa može toksičan efekat. Lekovi čije se dejstvo smanjuje usled konzumaicje citrusnog voća su lekovi za kardiovaskularna oboljenja, astmu, hipertoniju, alergije, zgrušavanje krvi, kašalj, infekcije, visok holesterol.
Smatra se da grejpfrut poništava dejstvo kontraceptivnih pilula, pa to može dovesti i do neželjene trudnoće.
