Smokve su plod drva smokve koje raste u predelima tropske, sutropske i nešto ređe umerene klime. Drvo može dostići visinu od 3 do 10 metara, listovi su veliku, a plodovi imaju oblik malih torbica i mogu biti veličine od 3 do 5 cm. Boja ploda smokve može varirati od svetlo do tamnozelene, a kad sazri - braon.
Istorija smokve
Dokazi o postojanju smokvi su nađeni još u iskoinama neolitnih predela, koji su stari oko 5000 godina pre nove ere. Antički Grci su veoam cenili smokve i razlikovali su čak 29 vrsta. Prema legendi, smokva je jesenje voće koje je oktrila grčka boginja Demetra i drvo smokve se još uvek smatra svetim u mnogim delovima Mediterana. Rimljani su smatrali da su smokve dar Bahuha, boga vina i on je uvek predstavljan sa krunom od smokvinog lista.
Poreklom iz Zapadne Azije, smokve su došle do Mediterana migracijom ljudi. Vremenom počinju da se gaje i u Zapadnoj i Centralnoj Evropi, u predelima između Avganistana, Azije i Nemačke, pa sve do Kanarskih ostrva. Sredinom 15. veka smokve se donose i u Englesku i od tada se drveće smokve sve više gaji u baštama bogatijih domaćinstava u Kini. Evropska sorta smokve se prenosi u Indiju, Japan, Južnu Afriku, pa čak stiže i do Australije. U Novi svet se donose 1560. godine, a u SAD stižu 1699. godine, kada su i prve smokve zasađene u Virdžiniji.
Smokve spadaju u jednu od prvih vrsta voća koje su se sušile i čuvale. U antičkoj Grčkoj se smokva smatrala svetim voćem i izvoz smokve je bio zabranjen.
Mitridat, grčki car Ponta, proglasio je smokve lekom za sve bolesti i u njegovo vreme je bilo obavezno da svi njegovi podanici jednu smokve svakodnevno. Kako bi im se ukazala čast, smokve su se uručivale pobednicima grčkih olimpijada. Činjenica da su antički Grci i Rimljani toliko cenili smokve potvrđuje i široko rasprostranjeno verovanje da su smokve parava skladišta korisnih materija i da se mogu koristiti u lečenju skoro svih bolesti koje su njima tada bile poznate. Smokve su bile omiljeno voće Kleopatre.
Sastav smokve
Smokva sadrži veoma malo vitamina, ali zato je veoma bogata mineralima. One sadrže kalijum, kalcijum, natrijum, fosfor, gvožđe, magnezijum. Ipak, smokve sadrže manju dozu vitamina - K, B1 i B6. Smokve imaju najveći sadržaj vlakana u poređenju sa ostalim povrćem i voćem. Samo jedna smokva obezbeđuje 20% preporučene dnevne doze vlakana.
100 g svećih smokvi ima 25 kalorija, a 100 g sušenih ima 100 kalorija.
Odabir i čuvanje smokvi
Sveže smokve spadaju u voće koje se najlakše fermentiše. Iz tog razloga se preporučuje kupovina smokvi u organičem količinama, tako da se mogu pojesti za dan - dva. Kada birate smokve, obavezno obratite pažnju na njihovu kožicu - ne bi trebalo da ima nekih pukotina, već da bude meka i glatka. Boja smokve je zeleno - braonkasta. Pupoljak koje se naazi u donjem delu treba da bude suv i kroz njega da prođu nekoliko kapljica nektara iz voća. Kada se pipnu, smokve treba da budu malo meke, ali takođe i da pri dodiru ne menjaju oblik.
Smokve u kulinarstvu
Osim što su korisne, smokve spadaju u slatko voće sa specifičnom aromom, koja malo podseća i na orahe. Jedna od najčešćih upotreba smokvi jeste njihovo konzerviranje ili pravljenje slatka ot smokvi i marmelade. Smrznute ili ušećerene smokve se kod nas retko sreću, ali zato se uvoze iz Turske i Grčke. Smokve su veoma ukusne kao sirove, ali kao takve spadaju u sezonsko voće - samo u proleće i leto.
Sirup od smokvi se koristi kao dresing za kolače. Ljubitelji nesvakidašnjih ukusa mogu da kombinuju smokve sa jelima sa mesom ili čak i sa sirevima. Mnogima omiljeno jelo je piletina sa mocarelom i smokvama.
Od smokvi se prave napici, koriste se za mafine i kolače, torte i druge slatkiše. Uključuju se u voćne salate i musli, kaše i druge zdrave užine.
Koristi od smokvi
Smokve su zaista hranljive i sadrže gotovo sve hranljive materije koje su neophodne za rast i izgradnju tela čoveka. Smokve sadrže gvožđe, kalijum, beta karoten (sa svojstvima protiv starenja), kao i benzaldehid (antikancerogena komponenta) i flavonoide. Ona takođe sadrže i enzim koji ptopomaže varenje - ficin. Budući da sadrže sve navedene korisne materije, smokve su korisne kod konstipacije (zbog njihovog visokog sadržaja vlakana), kod anemije, takođe štite i od raka.
Malo je poznato da sokve sadrže supstancu psoralen, koja se koristila tradicionalnoj medicini hiljadama godina u lečenju bolesti koje su povezane sa pigmentacijom kože.
Hranljive materije, koje se nalaze u smokvama, su veoma korisne kada je u pitanju savremeni život pun stresa. Jedna četvrtina šolje smokava obezbeđuje skoro petinu obavezne doze dijetetskih vlakana za dobro varenje. Takođe, smokva obezbeđuje 1, 2 mg (6%) gvožđa, 53 mg (6%) kalcijuma i 244 mg (7% dnevne doze) kalijuma, za kojima telo ima svakodnevnu potrebu. Smokve ne sadrže masti, natrijum niti holesterol.
Smokve su jedna od najboljih zamena šećeru. Pasirane smokve se mogu koristiti kao zaslađivači u mnogim receptima.
Štetnost smokvi
Retko se javljaju alergijske reakcije na ovo ukusno voće. Ako postoji sumnja na preosetljivost, preporučuje se konsultacija sa lekarom.
Smokve sadrže oksilate - prirodna jedinjenja koja ako se nađu u telu u velikim količinama, mogu da se kristališu i da prourokuju probleme sa zdravljem. Sušene smokve se tretiraju sulfitima i sumpor - dioksidom, što produžava njihov rok trajanja. Ako ste osetljivi na sumpor, obratite pažnju.
