Tekila

Tekila

Tekila je popularno alkoholno piće koje nam dolazi iz Meksika. Dobija se od fermentisanog soka biljke sa nazivom - plava agava. Ova biljka raste u oblasti grada Tekile (država Halisko), pa je to razlog zašto je ova vrsta pića dobila takav naziv. Kako meštani tvrde, na tim prostorima se ovo piće proizvodi više od dva veka. Reč "tekila" se prevodi kao vulkan.

Biljka od koje se pravi ovo alkoholno piće je slična kaktusu, međutim specijalisti tvrde da se agava ne može klasifikovati kao vrsta kaktusa. Ona ima duge šiljate listove prekrivene bodljama. Obično se može naći na mestima sa nadmorskom visinom i mestima koja su dobro osunčana. Sorta agave od koje se prai tekila je poznata kao Agave tequilana Weber.

Istorija tekile

Kao i druga alkoholna pića, tekilu takođe prati istorija duga hiljadama hodina. Smatra se da je piće slično tekili pravljen još 300 godina pre Hrista. Tada su Asteci, koji su živeli u oblasti Meksika, uspevali da dobiju sok od biljke Agave tequilana Weber. Zatim su koristili tečnost da dobiju posebno vino, koje su konzumirali tokom ceremonija. Dosta kasnije, u prvoj četvrtini 16. veka, kada ove zemlje bivaju pokorene od strane Španaca, lokalno stanovništvo otkriva destilaciju alkohola.

Tako sok počinje da se destiluje i pojavljuje se prvobitni oblik tekile, kakvog danas znamo.

Proizvodnja tekile

Agave

Već smo ustanovili da se tekila proizvodi od soka agave. On se izvlači iz mesnatog dela biljke. Kada biljka napuni godinu dana, uklanjaju se grane, a takođe se uklanjaju i izdanci biljke. Tako biljka postaje veća, a samim tim da stvara još soka. Kada ovako odgajana biljka dostigne 10 godina starosti, sledi drugi veoma važan trenutak za proizvođače - izvlačenje soka iz mesa biljke. Ta tečnost se destiluje. Zanimljivo je što agava dobija braon boju kada je spremna za upotrebu. Kako bi se uzeo sok, listovi agave se seku.

Na taj način ostaje samo mesnati deo, čija težina može dostići do 90 kilograma. Takav oblik biljke, kada je isečena, veoma podseća na ananas. Od 7 kg mesa agave se dobija oko litar tekile. Materijal agave se termički obrađuje tako da se skrob pretvori u šećer.

Kada se skuva i ohladi, meso se sitni, a sok se filtrira. Dobijena tečnost se meša sa kvascem, a ponekad i sa šećerom. Zatim je potrebno desetak dana da se sve fermentiše, pa se tečnost destilira, sam proces ima dve etape. Pre nego što se flašira, tekila treba da odstoji neko vreme u drvenim kacama. To obično ne traje više od 3 godine.

Vrste tekile

Postoje dve osnovne vrste tekile - ona koja se pravi isključivo od plave agave i ona pri čijoj proizvodnji se koriste i drugi sastojci. Na tržištu su poznate tekile kao što su zlatna, srebrna, ona koja je odstajala i ona koja je dugo odstajala. Srebrna tekila se prvo flašira neposredno pre destilacije.

Kolteli i šotovi

Druga karakteristika jeste providnost. Tzv, zlatna tekila se dobija tako što se doda karamel il neka druga boja. Ova vrsta ima zlatnu boju koja ponekad može biti posledica dugog stajanja, a ne dogatnog bojenja. Među omiljenim tekilama jesu upravo one koje odstoje. Njima treba oko godinu dana da sazru u hrastovom buretu. Nesumnjivo, nafinija vrsta tekile je ona koja je dugo odstajala, koja se čuva u dubokom buretu od 1 - 10 godina.

Posluživanje tekile

Tekila se sipa u specijalne uske čašice koje su poznate pod nazivom - kabalitos. Važno je znati da ona ne treba da bude niti previše hladna niti previše topla. Temperatura ovog pića treba da bude umerena. Pri konzumaciji se često koriste so i kriške limuna, iako se to ne smatra obaveznim. Po pravilu, dlan (tačnije prostor između palca i kažiprsta) se protrlja limunom, pa se posipa solju. Nakon toga se dlan poliže i šot od tekile se popije na eks. Nije suvišno da se nakon ispijanja pojede kriška limuna.

Tekila u kulinarstvu

Tekila ima široku upotrebu u pravljenju raznih koktela. Ona se kombinuje sa sokom od limuna ili sokom od limete. Može da se pomeša sa sokom od paradajza ili sokom od pomorandže, a takođe se meša i sa bezalkoholnim napicima kao što je tonik. Ponekad se tekila začini ljutim paprikama koje daju još jači efekat. Pojedini ljubitelji ovog meksičkog pića ga dodaju kafi ili čaju. Drugi više vole da tekilu mešaju sa džinom, konjakom, viskijem i votkom. Tekila uspešno postaje i deo kulinarstva, gde se koristi za mariniranje svinjetine, teletine i piletine.

Koristi od tekile

Kako već znamo, tekila se najviše konzumira kao alkoholno piće. Naučnici su mišljenja da je ona mnogo više od samog sredstva za opuštanje. Pokazalo se da ovo meksičko piće pozitivno utiče na zdravlje. To pozitivno dejstvo je zahvaljujući soku od agave koji se nalazi u tekili. Sgava ima sposobnost da leči upale i da deluje umirujuće. Smatra se da je ova biljka korisna kod želudačnih problema. Prema istraživanjima, supstanca agave koja se nalazi u tekili pomaže u smanjenju prekomerne težine.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas