Citrusno Voće

Voće

Citrusno voće je jedna od najkorisnijih namirnica. Ono što doprinosi popularnosti ovog voća, kao i njegovoj rasprostranjenosti, jeste prijatan osvežavajući ukus. Poreklo reči citrus potiče iz latinskog - citron, što znači limun. Citron proističe od reči ceder, što znači kedar.

Sve vrste citrusnog voća su zimzelene sa neravnomerno raspoređenim, malo žilavim listovima, a stabla drveća su razgranata kao krila. Skoro svi citrusi imaju kratko ili dugo trnje. Beli ili roze - ljubičasti cvetovi cvetaju pojedinačno ili mnogo oko listova. Ova vrsta voća se veoma teško klasifikuje, jer ima dosta vrsta, kao i mutacija i ukrštanja.

Citrusno voće voli svetlost, toplotu i vlažan vazduh. Na temperaturi ispod 10 stepeni prestaju da rastu. Potpuno pogrešno, u citruse se svrstavaju kivi, ananas i banana - oni nisu citrusi, ali spadaju u južno, tropsko voće.

Zemljom porekla citrusa se smatra Jugoistočna Azija, koja se graniči sa Severoistočnom Indijom, Burmom i kineskom oblašću Junanom. Nešto kasnije se citrusno voće gaji u Brazilu, SAD, Kini, Indiji, Indoneziji i Indokini. Citrusno drveće je rasprostranjeno na sutropskim i tropskim mestima širom planete.

Limun se u književnosti prvi put pominje kod Teofrasta oko 300. godine pre nove ere. O drvetu "limung" se govori u drevnim kineskim letopisima, bez obzira što je domovina limuna Indija. Reč "limung" na kineskom znači "korisno za majke". Reč "pomorandža" dolazi iz italijanskog, a u nekim jezicima iz nemačkog, u kojem ima značenje "kineska jabuka". Upravo su se za ove "kineske jabuke" počeli praviti plastenici.

Grejpfrut

Najveći proizvođači citrusnog voća danas su Brazil i Floarida (SAD). Svetska trgovina citrusa i dalje se razvija, a najveća potražnja je u Indoneziji i Vijetnamu. Glavni uvoznici 2009. godine su bile države kao Nemačka, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD. Glavni snabdevači su Turska, Južna Afrika, SAD, KIna, Argentina.

37% od ukupnog svetskog uvoza čine pomorandže, 31% - mandarine, 21% - limun. Grejpfrut i drugi citrusi čine 9%.

Indija je na 5. mestu u svetu po proizvodnji citrusnog voća na godišnjem nivou, a gotovo sva proizvodnja je namenjena za konzumaciju unutar zemlje. Indija se danas smatra jednom od najvećih proizvođača limuna i limete (zelenog limuna). U 2008. godini berba limuna teži 2 429 000 tona, što je 18% od ukupne svetske proizvodnje.

Pomorandža je, nakon limete, u pogledu trgovine, veoma važno voće za Indiju. Za gajenje pomoradnži se koristi 126 000 hektara zemlje, na kojoj se proizvede oko 2, 11 miliona tona godišnje. Pored indijskih sorti pomorandže, na tržištu se mogu naći i sorte kao što su „Jaffa”, „Valencia”, „Hamlin”, „Malta” iz države Pendžab, „Sathgudi” iz zemlje Andhra - Pradeš i „Mosambi” iz Maharaštre.

Citrusno voće sa svojim neverovatnim ukusom i korisnim svojstvima se konzumira iz navedenih razloga već hiljadama godina. Danas u mnogim krajevima sveta se održavaju festivali citrusnog voća, a najpopularniji je festival koji se održava u francuskom gradu Mentonu, koji se nalazi blizu francuske granice sa Italijom. Svake godine se tamo slavi praznik citrusnog voća, propraćen raznim plesovima, muzikom, pozorišnim predstavama i velikim skulpturama od citrusa. Za vreme praznika u Mentonu se iskoristi do 130 tona citrusnog voća.

Sastav citrusnog voća

Citrusno voće sadrži velike količine vitamina C, vitamine B grupe i vitamin P. Ova vrsta voća takođe sadrži i šećer i organske kiseline, a eterična ulja mu daju prijatnu aromu. Limun i limeta su bliski rođac, koji imaju visok sadržaj vitamina C, mada treba pomenuti da ga nešto više ima u limeti nego u limunu. Limun je bogat korisnim materijama, sadrži minerale, vitamine A, B, B2, P, C i fitoncide.

Limeta sadrži gvožđe, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i eterična ulja, kao i pektin i vitamin P. Kora limuna, kao i drugih citrusa, bogata je eteričnim uljima. Mandarine sadrže od 6 do 8% šećera, od 0.6 do 1% kiselina i mnogo vitamina C. Pomorandže sadrže vitamine kao što su A, B2, B6 i C. Takođe, njihov sastav uključuje i šećer, vodu, ugljene hidrate, kiseline, azotne materije, eterična ulja, celulozu.

Vrste citrusnog voća

1. Grejpfrut

- Žuti grejpfrut (Citrus maxima) - sočan, ali veoma gorak;

- Grejpfrut (Citrus xparadisi) - ukrštanje grejpfruta i pomorandže (Citrus sinensis) i za razliku od drugih rođaka, ima plodove koji su raspoređeni kao grozdovi ( grape - grožđe). Potrebna mu je toplota i mnogo svetlosti, čak i tokom zimskih perioda.

Citrusno voće

- Crveni grejpfrut - slađi, lepši, ali i skuplji od žutog.

Grejpfrut je dobio takvo ime sasvim slučajno, tačnije greškom. Pre nekoliko veka je engleski botaničar klasifikovao ovo voće kao sortu grožđa i iako je vremenom ustanovljeno da je reč o citrusu, ime se već rasprostranilo, da je bilo nemoguće promeniti ga. Evropljani prvi put otkrivaju grejpfrut na ostrvu Barbados. Grejpfrut ima kislei ukus zbog visoke koncentracije voćnih kiselina.

2. Limun - što mu je kora žuća, to je limun slađi.

- Kiseli limun (Citrus aurantiifolia) - formira ovalne i na krajevima oštre listove u poređenju sa limunom i veoma sitne, kruškaste, žute plodove.

- Minijaturni limun (Citrus aurantiifolia x Fortunella matgarita) - selekcija koja daje veoma male žute limune i nisko raste.

- Drvo limuna (Citrus limon) - ova vrsta je poznata po svom brzom rastu, čak i u velikoj posudi.

- Sladak limun (itrus limetta) - grane su mu prekrivene trnjem, a plodovi su gotovo okrugli.

- Citron - dvojnik limunu, koji podseća na veoma dug limun i može biti do 40 cm dug. On je kiselo - slatkog ukusa, blago gorak. Najviše se koristi kora, od koje se pravi slatko ili se dodaje jelima.

3. Mandarina - veoma slatka i sočna, u većini slučajeva ima semenke.

4. Pomorandža (Citrus sinensis)

- Slatke pomorandže - veličina im varira u zavisnosti od sorte. Najpoznatije sorte su Valensija, Navel i Džafa, a takođe su poznate i Sangvina i Moro. Prve tri sorte su vrsta velike pomorandže.

- Gorke pomorandže (Citrus aurantium) - često se koriste za pravljenje džema ili marmelade, a takođe se koriste i kao esencija za likere kao što su Grand Marnije i Koantro.

- Crvene pomorandže - hibridne vrste, koje su po veličini manje, aromatičnije i imaju crvene nijanse.

- Pomorandže sa tankom korom - od njih se pravi sok, jer su veoma mesnate.

- Pomorandže sa debelom korom - lako se ljušte. ali su manje sočne od onih sa tankom korom.

5. Limeta - veoma aromatična. Zreliji plodovi su slađi, a zeleni se koriste kao ukras. Najrasprostranjenija vrsta limete je persijska i poznata je kao sorta "Florida" (Citrus × latifolia), koja ima krupne plodove, tanku koru i gotovo je bez semenki. Na tržištu se često može sresti i sorta male žućkaste limete (Citrus hystrix), nekoliko vrsti australijske limete, španska limeta (Melicoccus bijugatus), divlja limeta (Adelia ricinella), slatka limeta (Citrus limetta), palestinska slatka limeta (Citrus limettioides) i mošusna limeta (X Citrofortunella mitis).

6. Pomelo - ovo je najveće citrusno voće, blizak rođak grejpfrutu. Ima žuto - zelenu koru i suvlju unutrašnjost. Veoma je ukusan, manje gorak od grejpfruta i veoma koristan.

- Postoje 5 sorti pomela: Khao horn, koji je žuto - zelene boje i svetle slatke unutrašnjosti; Khao namphung - kruškastog oblika, žuto - zelenog omotača, a unutrašnjost ploda je svetla i slatka; sorta Khao paen ima spljošten ovalni oblik, žuto - zelenu koru, a unutrašnjost ove sorte je svetla i blago kisela; Khao phuang je takođe kruškastog oblika, kora mu, kao i kod drugih, žuto - zelena, a ukus mu je kiselo - slada, dok mu boja može biti žućkasto - bela. Thongdi je okruglog oblika, kora mu je tamnozelena, a plod je roze boje i veoma sladak.

Bergamot

7. Begamot - limunov dvojnik. Dobija se ukrštanjem citrona sa drugim citrusnim voćem. Plod mu može biti okrugao ili kruškast. Bergamont se najviše gaji zbog eteričnih ulja, koja se dobijaju iz cvetova, plodova, listova i kore.

Odabir i čuvanje citrusnog voća

Citrusno voće je samo po sebi dugotrajno, ako se čuva na pravilan način. Limun u frižideru može stajati i nekoliko meseci, a limeta najviše dve sedmice. Kada birate voće, to posebno važi za limun i limetu, pravilo je - plod uvek treba da sija. Za svo citrusno voće važi i pravilo da ako je voće sočno, onda treba da bude teško. Nemojte kupovati lake plodove. Kako bi duže vreme izgledali lepo i da traju i do nekoliko sedmica, citrusi se tretiraju fungicidima. Prave se razređeni rastvori u koje se voće potapa. Drugo sredstvo je parafin, kako bi se zapušile pore i ne bi ušle bakterije. Ove materije su kancerogene, a samim tim i opasne po ljude.

Citrusno voće u kulinarstvu

Sok od limuna je čest dodatak raznim jelima. On daje prijatan ukus jelima sa ribom, piletinom, svinjetinom, itd. Limun i limeta se mogu dodati na početku kuvanja jela, u sredini ili na kraju procesa. On je važan sastojak mnogih alkoholnih koktela. Ima blagi gorak ukus, pa ga to čini odličnim za pravljenje Mohita ili Margarite. Sok se pre pravljenja koktela iscedi, jer ako dugo stoji, eterična ulja koja se nalaze u njemu brzo nestanu.

Limeta je važan sastojak poznatog guakamole sosa. Ljubitelji tajlandske kuhinje znaju za kiselo - pikantni ukus tom jam supe, koja se kuva sa posebnom sortom limete. Ovo voće sadrži malo soka, pa se u spremanju jela koriste i njegovi listovi i kora, kao i kod drugog citrusnog voća. Na arapskom poluostrvu se limeta kuva u slanoj vodi, a zatim se suši na suncu - tako se sprema specijalan arapski začin umi, koji se dodajte jelima sa pirinčem i pasuljem i daje im istančanu citrusnu aromu. Kora citrusnog voća se može ušećeriti, da se renda i odličan je dodatak sosevima, čorbama, kolačima, kremovima, parfeima, itd.

Koristi od citrusnog voća

Citrusi

Rednovno konzumiranje citrusnog voća donosi mnogo blagodeti čoveku i njegovom zdravlju. Svi ceđeni sokovi od citrusnog voća su dobar saveznik za održavanje dobrog zdravlja, ali ako se piju odmah nakon ceđenja. Citrusi imaju i široku spoljašnju primenu kao sredstsvo za čišćenje, toniziranje i detoksikaciju kože. Ako imate migrenu, nekoliko kapi soka od limuna utrljajte u preleu slepočnica i migrena će nestati.

Redovna konzumacija citrusnog voća je dobra za oči. Konzumirajući južno voće, čovek se može zaštititi od razvoja makularne atrofije - jedan od najvećih uzročnika staračkog slepila, kako tvrde istraživači gradske bolnice u Bostonu, SAD. Citrusi su odlični za lečenje i profilaktiku avitaminoze, želudačno - crevnih oboljenja, ateroskleroze, skorbuta, angine, hipertonije.

Dobar početak dana podrazumeva čašu tople vode sa sokom od limuna, koja će ojačati imunitet i očistiti toksine iz tela. Kako biste dobili najviše od soka od limuna, trljajte limun nekoliko sekundi po stou ili ga potopite na 10 sekundi u posudu sa vrućom vodom. Limeta sa svojim sastojcima je veoma korisna za zdravlje krvnih sudova. Kako naučnici tvrde, ne postoji biljka koja može pairirati limunu kada su u pitanju antibakterijska svojstva.

Limun, kao bogat izvor vitamina C, je veoma efikasan kod prehlade i gripa. Pijte sok od limuna sa medom i ispirajte grlo sa smesom od soka od limun, pomešanog sa prstohvatom soli i toplom vodom. Limun sadrži dosta kalijuma i askrobinske kiseline, koji čine zidove krvnih sudova elastičnim. Oni aktivno učestvuju u oksidativno - regenerativnim procesima. Iz tog razloga se limun često koristi u receptima za lečenje skleroze.

Čaj od sušenih kora mandarine ublažava kašalj i olakšava iskašljavanje kod bronhitisa i traheitisa. Takođe, mandarina potpomaže snižavanje šećera u krvi. Napravite čaj od kora od 3 mandarine, tako što ćete ih kuvati 10 minuta u 1 l vode. Nemojte ih procediti, već dobijenu tečnost konzumirajte svakog dana i obavezno je čuvajte u frižideru. Konzumacija mandarina pomaže u skidanju suvišnih kilograma i obnavlja oštećene ćelije jetre.

Pomorandža je odlično sredstvo za zaustavljanje krvarenja materice - štiti od prevrenemog porođaja, prekida trudnoće ili obilnih mentruacija. Preporučljivo je da se sok od pomorandže konzumira najranije 20-30 minuta nakon obroka, kako bi se dalo prostora želucu da se oporavi. Grejpfrut je veoma koristan za snižavanje visokog krvnog pritiska i oporavljanje u slučajevima fizičkog prepoterećenja.

Sok od citrusnog voća

Citrusi su moćni saveznici u nezi lepote, a kod ujeda insekata se najbrže uklanja svrab ako određeno mesto premažete sokom od limuna. Sok od limuna uklanja sa kože lica pege, pigmentaciju i dosta je podmlađuje. Važno je da sat vremena nakon nanošenja ne izlazite na sunce. Askrobinska kiselina povećava otpornost organizma na infekcije, pomaže proizvodnju kolagena i održavanju elastičnosti kože. Mandarine su korisne i kod kožnih oboljenja - svež sok od mandarine uništava gljivice.

Kako biste izlečili kožu od gljivica, više puta utrljajte sok od plodova ili kore mandarine. Grejpfrut, kao i drugo citrusno voće, veoma je koristan za varenje. Koristi se kao blagi diuretik, potpomaže jačanje imunog sistema i tonizira organizam. Odlično je sredstvo za mršavljenje, a najvredniji deo ploda mu sloj između unutrašnjih delova.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji