Aronija /Aronia/ je biljka koja pripada porodici Ruža. Najpoznatija je crvenoplodna aronija. Poreklom je iz Severne Amerike. Predstavlja višegodišnji žbun, čija visina može biti od 1.5 do 3 metra. Koren žbuna je plitko smešten u zemljištu. Kada se zasadi, pa prve dve godine raste jako sporo, da bi joj se rast nakon tog perioda znatno ubrzao. Životni vek aronije je relativno kratak - oko 20 godina. Plodovi aronije su okrugli, sitni, crne ili tamnoljubičaste boje i rastu u obliku grozda. Imaju prijatan ukus, blago kiselkast.
Aronija je u Evropu prenesena u 18. veku. Na Balkan dolazi 70-tih godina prošlog veka. Gaji se u planinskim i brdovitim predelima i n amalim površinama. Ova biljka je otporna na štetočine i niske temperature, a jedino za čim ima potrebu su vlaga i sunčeva svetlost. Ova veoma malo zahtevna biljka, a mnogo korisna i lepa, uspeva i na našim prostorima. Priroda naših predela ne samo da omogućava ovoj biljki da uspe, već poboljšava i njen kvalitet, pa aronija uz pomoć prirode opravdava svoje značenje koje ima na grčkom, a to je "korist, pomoć".
Sastav aronije
Za aroniju je karakterističan bogat hemijski sastav, koji čini ovu biljku jednom od najlekovitijih. Plod aronije sadrži šećer, koji se uglavnom sastoji od glukoze i fruktoze. Belančevine koje se nalaze u aroniji sadrže velike količine aminokiselina. Od mikroelemenata, u aroniji ima najviše magnezijuma, gvožđa, kalijuma i kalijuma.
U aroniji, takođe, ima velikih količina joda, mangana i molibdena. Aronija sadrži i razne vitamine, zbog kojih je ruski naučnici stavljaju na pijedestal među voćem.
Još davne 1959. godine naučnici ruskog farmakološkog komiteta su preporučivali konzumiranje aronije, čak da su je smatrali super namirnicom. Najvredniji sastojak aronije su nezamenljive polifenolske materije, koje imaju zajednički naziv kao vitamin P.
Ne postoji slična biljka koja poseduje toliko polifenolskih materija. Osim toga, aronnija sadrži flavonoide, anocianine i katehine. U poređenju sa grožđem i grejpfrutom, aronija sadrži pet puta više polifenola. Aronija sadrži i vitamine C, K, b1, B2, B5, B9, organske kiseline, tanine, ugljene hidrate.
Odabir i čuvanje aronije
Kupujte aroniju koja nema vidljivih oštećenja. Uglavnom se može naći kao sušena ili u vidu soka. Ako kupite sveže plodove aronije, imajte na umu da su veoma izdržljivi. Možete čuvati aroniju na sobnoj temperaturi čak nekoliko nedelja, neće istruleti, već će se samo malo osušiti, a to neće uticati na njihov kvalitet.
Aronija u kulinarstvu
Bobice aronije se uglavnom koriste za pravljenje sokova, džemova, slatka, marmelada, kompota i drugih konzerviranih namirnica. Uzmite u obzir da aronija sadrži veike količine tanina, pa se zato preporučuje njeno konzerviranje zajedno sa drugim voćem. Bobice aronije se koriste za proizvodnju vina, kao i za dobijanje boje kod nekih proizvoda.
Kako bi napravili sok od aronije, potrebne su vam zrele i dobro očišćene bobice. Kada ih očistite i ukloite drške, sameljite bobice u mašinici za mlevenje mesa. Dobićete kašu, koja treba da odstoji dva dana, kako bi se sok ocedio.
Kašu možete cediti uz pomoć gaze ili uz pomoć mašinice za pasiranje. Na svaki litar dobijenog soka ide 1.2 kg šećera, s vremena na vreme se meša, i tako nekoliko dana. Sipajte u flaše i čuvajte na hladnom mestu. Dobijeni sok konzumirajte uvek nakon što ga prvo razredite sa vodom.
Koristi od aronije
Pozitivni efekti aktivnih materija u aroniji iznenađuju naučnike širom sveta. Aronij aleči mnoga oboljenja.
Kod hipertonije i ateroskleroze se preporučuje konzumacija sveže aronije ili soka od ove biljke, istovremeno bi trebalo konzumirati i ribizle i šipak, koji su takođe bogati vitaminom C, pa doprinose boljem prijemu velikih količina vitamina P koji se nalazi u aroniji.
Aroija se pokazala veoma korisnom kod slabih kapilara i njihovog preteranog pucanja - šarlah, boginje, ekcemi, alergijski vaskulitis, neurodermatitis, dermatitis i slična oboljenja u vezi sa cirkulacijom.
Kombinacija vitamina C i P u aroniji potpomaže organizam da oslobodi jone teških metala i radioaktivne materije. To ukazuje da je aronija najviše potrebna osobama koje senalaze stalno pred kompjuterom, koriste mobilni telefon ili provode vreme u prostorijama gde postoje drugi izvori radijacijskog zračenja.
Aronija ima jako antiseptičko dejstvo i veoma je moćan saveznik u borbi protiv gripa. Povoljno deluje i kod prisustva raznih alergijskih reakcija. Povećava snagu organizma, pomaže kd prevazilaženja nervne razdražljivosti, podstiče regeneraciju tkiva mišića i kostiju. Aronija je veoma moćan antioksidant, i to od 3 do 5 puta je jača nego vitamini A, E i C.
Aronija uklanja slobodne radikale koji ugrožavaju ćelijsku membranu i menjaju sastav ćelija u telu. Upravo iz ovog razloga je aronija veoma uspešno preventivno sredstvo protiv kancera, a najviše protiv raka debelog creva.
Aronija je i nezamenljiv sastojak dijeta, jer pročišćava organizam od nagomilanih suvišnih materija.
Štetnost aronije
Iako se preporučuje kod hipertonije, aroniju u vakvim slučajevima treba konzumirati u malim koičinama. preterana konzumacija aronije može dovesti do ugrušavanja krvi, pa samim tim povećati rizik za nastanak trombova. Osobe koje su sklone tromboflembitisu bi trebalo da povedu računa kada je aronija u pitanju. Aronija može da izazove i neželjene reakcije kod osoba koje imaju gastritis i povećanu kiselinu u želucu.
Komentari