So

So

So nije samo začin, već i jedan od najvažnijih sastojaka za svaki živi organizam. So je izvor pozitivno naelektrisanih jona natrijuma i negativno naelektrisanih jona hlora. Upravo zbog toga je so najvažniji mineral u ishrani čoveka. Joni umaju važnu ulogu u razmeni tečnosti u organizmu, a takođe utiču i na nervni sistem, varenje, kao i na strukturu kostiju.

So, kuhinjska so ili natrijum hlorid su jedna te ista materija, poznata kao hemijska materija sa formulom NaCl. Natrijum hlorid je materija od koje zavisi da li je voda u morima i okeanima slana, kao i tečnost među ćelijama kod višećelijskih organizama.

Osim toga, so je ljudima poznata uglavnom kao začin, koji daje ukus namirnicama i čini ih još ukusnijim i lepšim za konzumiranje. So ima široku primenu kao pojačivač ukusa i kao konzervans za namirnice. Zahvaljujući jodiranju solu sa jodom kalijuma se stvara neograničen rok trajanja namirnica i njenih hranljivih i mineralnih svojstava. Postoji nekoliko vrsta soli: natrijumova so, poznata i kao kuhinjska, kalijumova, jodirana, so fluora.

Istorija soli

Poreklo reči "so" treba tražiti još u vreme Grka i Rimljana. U tim ranijim vekovima so je bila jedna od najcenjenije robe. Reč "so" potiče iz latinskog - sal. Na francuskom solde označava "balans, saldo, plaćanje", dok ruska reč "soldat" - vojnik, povezana je sa francuskom. Nekada su rimski vojnici solju umesto parama ili su dobijali specijalne povlastice kako bi mogli da kupuju so.

Od salarium argentum potiče i reč za platu u nekim evropsim jezicima. Raširena praksa među rimskim vojnicima je bila da oni sole povrće, odakle i potiče reč "salata". Smatra se da naša reč za so potiče od prethodnih oblika latinske reči, koji su se koristili pre 8000 godina.

So koja se danas konzumira ne predstavlja čist natrijum hlorid. Pre 100 godina se prvi put so dodala magnezijum karbonatu, što dozvoljava da se ona uzima na meru. 1924. godine se dodaju male količine joda u obliku natrijum jodida, kalijum jodida ili kalijum jodata.

Slanik

Odabir i čuvanje soli

Kupujte dobro zapakovanu so, sa navedenim sastavom i rokom trajanja. Čuvajte so u hladnim i suvim prostorijama, gde nema kontakta sa vodom. Ako želite da čuvate so u posudama za so i da ne dobije vlagu, samo dodajte nekoliko zrna pirinča.

Upotreba soli

Većina mikroorganizama ne može da opstane u previše slanim sredinama: tada im se eliminiše voda iz ćelija putem osmoze. Zato so ima široku upotrebu, kako u kulinarstvu za spremanje raznih jela, tako i kao konzervans za čuvanje nekih namirnica - uglavnom slanine i ribe. So je dobar saveznik i u dezinfekciji rana. Osim u kulinarstvu, so se koristi i za mnoge druge stvari.

Malo je poznato da se so koristi u porizvodnji celuloze i papira, za bojenje tekstila i tkanina, za proizvodnju sapuna i preparata za pranje. Danas se so dobija isparavanjem morske ili slane vode iz drugih izvora, jezera, takođe i putem kamene soli.

Specijalisti savetuju da biramo namirnice koje imaju nizak sadržaj soli. Preporučljivo je da se u manjim količinama konzumiraju konzervirane namirnice, kobasice, slana riba, turšije, slani sirevi i masline - masline treba da se potope u vodu pre konzumacije. Kod pripreme hrane, ne bi trebalo mnogo soliti, a ne preporučuje se ni da se hrana soli posle termičke obrade. Koštunjavo voće ne bi trebalo jesti slano. Kako bi sprečili moguće loše dejstvo soli, konzumirajte namirnice bogate kalijumom (voće, sveže povrće), koje pozitivno deluju na krvni pritisak.

Koristi od soli

Poznata i kao bela smrt i kao jedn aod tri glavna sastojka sa kojima treba biti oprezan, ipak je so važna za organizam čoveka. Jodirana so ima sposobnost da ukloni opasnost od pojave gušavosti. Ova bolest se pojavljuje kod nedostatka elementa u zemljištu pojedinih geografskih predela, a koji je potreban za sintezu hormona štitne žlezde, tiroksina. U zavisnosti od koncentracije jona natrijuma, u krvi se regulišu nivoi telesnih tečnosti.

U Velikoj Britaniji je preporučena dnevna doza kuhinjske soli za adolescente i odrasle do 4 grama soli (99% NaCL) ili do 1.6 g natrijuma dnevno. Više od 6 g soli dnevno je štetno. U Kanadi prema standardu je dozvoljeno do 3.5 grama soli ili do 1.5 g natrijuma dnevno, a granična doza za konzumaciju od 5.5 g se ne bi trebalo prekoračiti u roku od 24 sata. U SAD je granica od maksimalnih 5.8 g soli dnevno.

Jodirana so

Jodirana so se koristi za prevenciju deficita joda. Uzrok tome je konzumacija namirnica koje su siromašne jodom ili imaju radioaktivne materije. Nedostatak joda vodi do nepravilnog rada štitne žlezde, a ona je od velikog značaja za pravinu razmenu materija u organizmu. So fluora sadrži fluor, koji je važan za zdravlje zubi.

Štetnost soli

Činjenice koje ne idu u korist soli, šećeru i brašnu su uzrok da se ove namirnice smatraju popularnim varijantama bele smrti. Smatra se da su povezane i sa gojaznošću i mnogih hroničnih oboljenja u zrelim godinama. Prekomerna konzumacija soli može dovesti do pojave migrenoznih glavobolja. So može izazvati abnormalno zadržavanje tečnosti, što može izazvati pojavu vrtoglavice, otečenosti nogu, povećanu koncentraciju kalijuma u urinu, što sprečava da se iskoriste proteini u namirnicama.

Predoziranje kalijumovom solju ima diuretski efekat - vodi do gubitka vode i kalcijuma u urinu. Unos kalijumove soli u velikim količinama može biti opasno, jer može životno ugroziti čoveka, eliminisati vodu iz organizma, a mogu se pojaviti i grčevi u mišićima i infarkt. Deficit joda vodi do problema sa štitnom žlezdom, koja ima važu ulogu u razmeni materija u telu. Često se u kombinovanoj soli za direktnu konzumaciju dodaje do 1% jodirane soli.

Danas se bespotrebno konzumiraju velike količine soli, što vodi do raznih rizika po zdravlje čoveka. Prekomerna konzumacija soli može dovesti do povišenog krvnog pritiska kod pojedinaca, što ujedno povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Norma za količinu kalijum jodata u kuhinjskoj soli je da granica bude između 28 i 55mg/kg (ppm), prema čemu je 28 - 55 grama kalijum jodata na tonu kuhinjske soli. Toskična doza za odrasle je više od 12.357 grama po kilogramu za 24 sata.

Komentari

3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0

Popularni članci danas