Leblebija, koja se često naziva slanutak ili stragali, a u starijim tekstovima kao slani grah ili slani pasulj, biljka je iz porodice mahunarki. Leblebija je kultura koja je jedna od najranijih kultura koje su ljudi uzgajali.
Sama biljka je grm koji može dostići visinu od 50 cm. Leblebija voli vrućinu, ali s druge strane nije nimalo yahtevna. Može da preživi u svim uslovima - oluja, kiša, suša, vetar. Danas se gaji skoro širom celog sveta, posebno u Indiji, Australiji, Pakistanu, Turskoj, Mijanmaru, Etiopiji i Iranu.
U kuhinji se uglavnom koriste dve vrste leblebije - ona koja se uzgaja u Indiji sa sitnim i naboranim zrnima i ona koja se uzgaja u mediteranskim zemljama, koja je češća u Evropi i ima krupna, okrugla i žuta zrna. U Indiji i Meksiku se najvi[e koristi leblebija.
Sorte leblebije
Leblebija je na Bliskom istoku počela je da se uzgaja pre oko 7.000 godina. U Rimu je poznata još od bronzanog doba. Najpoznatije sorte leblebije su:
- Krasnokutsk ili Krasnodar;
- Volžanin ili Volgrad;
- iranska ili izraelska;
- Jubilej;
- Bučak;
- Državna ekonomija;
A vrste leblebije po boji su:
- Smeđa, žuta, crvena, bela, crna.
1. Bela leblebija je niska i dostiže visinu od 45 cm, stabljike su joj odmaknute od zemlje, što olakšava njenu kultivaciju i sakupljanje, jer joj nije potrebno uklanjati donje stabljike. Ova vrsta je veoma izdržljiva i otporna na bolesti, štetočine i nepovoljne prirodne uslove;
2. Crna leblebija - Njene karakteristike su slične onima kod bele leblebije, samo što su zrna crna. Takođe, njihov ukus je izraženiji i imaju pikantnu aromu.
Ako već imate leblebiju, obavezno skuvajte nešto ukusno sa njom:
