Leblebija je poznata još i kao lanutak, naut, ceci i slani pasulj. Ona je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Leblebija (Cicer arietinu) se smatra za jednu od najranije kultivisanih biljaka. Čovek je koristio leblebiju još od davnina, a to pokazuju i arheološka nalazišta. U Grčkoj su otkrivene semenke leblebije još 540. godine pre nove ere, a u Iraku su nađene semenke koje datiraju još iz bronzanog perioda.
Oblast Malezije se smatra mestom porekla ove biljke, tačnije oblast bibljiskog drevnog grada Jerihona. Prema arheološkim istraživanjima, leblebija se koristila kao namirnica još pre 7500 godina. Kao kultivisana kultura se leblebija gaji još pre 500 godina na Mediteranu, a u Indiji počinje da se gaji čak milenijum kasnije.
Milenijumima i vekoima se leblebija koristi u kuhinjama raznih naroda. Ova mahunarka je jedna od omiljenih biljaka mnogih naroda - Grcima, Rimljanima i Egipćanima. U raznim kulinarskim tradicijama brojnih zemalja u svetu leblebija zauzima počasno mesto. Tradicionalna jela sa leblebijom se spremaju u Severnoj Africi, Bliskom Istoku, Mediteranu (Španiji, JUžnoj Francuskoj) i Indiji. Širenje leblebije i njeno korišćenje je uspelo zahvaljujući špankim i portugalskim trgovcima, ali i mnogim inijskim emigrantima.
Sastav leblebije
- Lecitin
- Fosfor
- Kalijum
- Vitamin B1, B2, B6, B9, PP, A
- Vitamin C - varira od 2, 2 - 20 mg na 100 g, a u većim semenkama se povećava i do 147, 6 mg na 100 g suve materije.
- Masti - u zavisnosti od sorte, sadržaj varira od 4, 1 - 7, 2 % i prema tome, leblebija je znatno korisnija od drugih mahunarki, ako izuzmemo soju.
- Belančevine - variraju od 20, 1 - 32, 4 %.
- Aminokiseline - Ima ih veoma malo u leblebijama. Soja i grašak sadrže mnogo više proteina, ali leblebija sadrži mnogo više aminokiselina od ostalih mahunarki.
U 100 g leblebija ima sledećih materija:
Proteini - 19 g, ugljeni hidrati - 60 g, masti - 6 g
Minerali: Kalcijum - 100 mg, Gvožđe - 6 mg, Magnezijum - 115 mg, Fosfor - 366 mg, Kalijum - 875 mg, Natrijum - 24 mg, Cink - 3 mg, Bakar - 0, 8 mg, Mangan - 2 mg, Selen - 8 mg
Leblebija ima nizak glikemijski indeks (10) i glikemijsko punjenje (3). To je čini odličnom dijetetskom namirnicom i mogu je konzumirati i osobe koje žele da smršaju.
Vrste leblebije
Lebleija je obično veliki jednogodišnji žbun, koji može dostići visinu od 20 do 70 cm. Semenke su okrugle i sa ispupčenjem, pa malo liče i na glavu ovce, pa je zbog toga ova biljka u nekim mestima pozanta i kao "ovčji grašak". Sorte leblebije mogu biti bele, žuto - roze i svetložute boje, čija se zrna koriste za konzumaciju. Zrna leblebije tamne boje imaju poviđen sadržaj proteina i koriste se za prehranu životinja. Crna leblebija se veoma ceni u indijskoj kuhinji i čest je sastojak jela Kala Čana.
Postoje dve glavne vrste leblebije - desi i kabuli, od kojih ima još 10 sorti, koje se međusobno razlikuju po boji, ukusu, teksturi, itd. Leblebija koja pripada vrsti desi ima mala i tamna zrna, grupe površine i najviše se gaji u Indiji, Meksiku, Etiopiji i Iranu. Vrsta Kabuli ima veća i svetlobež zrna glatke površine. Najviše se gaji u mediteranskom delu Evrope, Severnoj Africi, Avganistanu i Čileu.
Odabir i čuvanje leblebije
Obavezno proveriti rok trajanja kada kupujete zapakovanu leblebiju. Takođe, proverite da li ima nekih tragova buđi ili čak i mirisa, bez obzira da li kupujete sirovu, sušenu ili pečenu leblebiju. Leblebija se obično može naći u sirovom stanju, uvežena iz Turske, ispečena i vakumirana, kao i sirova i sušena ili sterilisana u teglama.
Ako leblebiju kupujete sirovu, onda dobro obratite pažnju da li su zrna cela. Ako možte, proverite da li u unutrašnjosti ima truleži, tako što polomite jedno zrno. Leblebiju je najbolje čuvati na tamnom, hladnom i suvom mestu, kako ne bi proklijala. Sušena leblebija se može čuvati i do godinu dana, ako se čuva na tamnom i suvom mestu. Ako se desi da leblebija proklija - nemojte je konzumirati.
Leblebija u kulinarstvu
Leblebija se često dodaje čorbama, pilavu, raznim garnirima, salatama, pitama i ćuftama od leblebije (falafeli). Od leblebije se pravi brašno, koje, kad se doda (oko 10 - 20%) pšeničnom, poboljšava hranljivost proizvodima od hleba.
Brašno leblebije, bilo čisto bilo pomešano sa mlekom u prahu, se koristi za pravljenje raznih kašica za decu i namirnica. Od leblebije se može čak napraviti i kafa, koja po ukusu dosta podseća na originalnu, samo što ne sadrži kofein. Kada se ispeče, leblebija se kuva isto kao i kafa. Leblebija je odličan dodatak jelima sa mesom, čorbama, kašama, itd.
Koristi od leblebije
Još od davnina se leblebija koristi i kao lek - smatralo se da pozitivno utiče na želudac. Takođe se smatralo da obloge od leblebije leće upale, čireve, rak, poboljšavaju boju kože, štite od oboljenja kože i uništavaju bradavice. Leblebija se smatrala i afrodizijakom pa je u te svrhe korišćena kod drevnih Egipćana, ali i kod Arapa.
Štetnost leblebije
Leblebija ima visok sadržaj purina, prirodna jedinjenja koja se nalaze u životinjama, biljkama, ali i ljudima. Njihvo povećan unos je povezan sa proizvodnjom mokraćne kiseline, koja je povezana sa stvaranjem gihta i kamena u bubrezima.
Zato bi ljudi koji imaju giht ili probleme sa bubrezima trebalo da izbegavaju konzumaciju leblebije. Takođe, leblebija može prouzrokovati i alergijske reakcije ili čak tzv. trovanje proteinima, koje nastaje ulsed prejedanja pečenom leblebijom, ali se ova pojava veoma retko sreće.
Komentari