Srndaći ili sunčanice su izuzetno ukusne jestive pečurke. Rasprostranjene su po celoj zemlji, mnogi ihberu. Iskusni berači pečuraka preferiraju relativno mlade srndaće, kod kojih je meso aromatično i nežno, jer kod zrelijih srndaća postaje tvrdo i gubi aromu.
Međutim, neiskusni berači pečuraka i hobisti ne bi trebalo da sakupljaju srndaća jer, suprotno uvreženom verovanju da srndaći nemaju otrovnog dvojnika, imaju ih, i to četiri.
Sasvim je moguće zameniti mlade srndaće sa otrovnom pupavkom, što bi vas moglo koštati života.
Još jedan dvojnik srndaća je sunčanica sa ljušturom (Macrolepiota rhacodes). Ona je krupna i manja od jestive sunčanice ili srndaća. Raste na senovitim mestima, ima jaku aromu i mnogi ljudi su osetljivi na nju, pa se ne preporučuje njena konzumacija.
Elegantna sunčanica sa ljušturom spolja podseća na običnog srndaća, ali ima manje krljušti i nije pogodna za jelo. Još jedna gljiva koja se može pomešati sa jestivom sunčanicom je Macrolepiota konradii, koja je malo poznata. Ima kapu prekrivenu raščupanom velikom zvezdastom ljuskom. Dvoslojni prsten, poput jestivog, ali sa vrlo bledim uzorkom.
Na pašnjacima se sreće poljski srndać (Macrolepiota excoriata), koji je znatno manji od običnog. Nije pogodan za jelo. Takođe treba da budete veoma sumnjičavi prema srnicama (Lepiota spp), koje liče na obične srndaće, ali su manje i neke od njih su veoma otrovne.
Kada berete srndaća, izbegavajte da berete pečurke manje od 5 cm u prečniku i manje od 10 cm u visini. . U suprotnom, rizikujete da marinirani srndać, koji obično volite da mezite bude poslednji obrok u vašem životu.
Pogledajte takođe kako se kuva srndać ili probajte ove pohovane srndaće ili srndaće sa pirinčem.
Komentari