Jagnjetina je relativno masna sa specifičnim mirisom i ceni se po kvalitetu. Obično se koristi u bliskoistočnoj kuhinji, ali je takođe popularna u Evropi.
Da bi se meso zvalo jagnjetina, ono mora biti od životinje do 12 meseci starosti, bez obzira da li je muško ili žensko. Ovčetina je meso kada životinja ima 16 meseci i više. U poređenju sa jagnjetinom, ima jači ukus i žilavija je. U nekim zemljama je veoma teško pronaći ovčje meso osim u specijalizovanim prodavnicama mesa. Može se kuvati sa bilo kojim receptom za jagnjetinu, ali treba da se kuva mnogo duže da bi postalo mekano.
U Francuskoj jagnjetinu dele u tri kategorije: mlečno jagnje, od životinje zaklane oko 30 dana pre prestanka dojenja, bela jagnjetina (najčešće od sredine decembra do juna) i jagnje na ispaši, životinja je stara između šest i devet meseci i pase.
U Velikoj Britaniji jagnjetina je veoma popularna, a najbolje meso koje kuvar može da kupi je iz Velsa. U SAD, međutim, jagnjetina predstavlja veoma nizak procenat ukupne prodaje mesa. Potražnja u Americi nije velika, ali se skoro cela količina uvozi sa Novog Zelanda i Australije, jer je domaća proizvodnja, ne može da zadovolji tržište.
Jagnjad su mlade životinje i meso je veoma nežno. Ona, kao i svinjetina, ne treba da sazreva. Može se pripremati na bilo koji način i kombinovati sa jačim sosovima i garniturama, jer samo meso ima jak karakterističan miris.
Meso treba da je svetlocrvene boje, masnoća bela, a miris ne sme da bude neprijatan. Meso treba da bude čvrsto, bez suvih delova ili mrlja. Kao i svako meso, treba ga čuvati na 5 stepeni ili niže ako je moguće.
Treba je staviti umotanu u pleh na najnižoj polici u frižideru kako ne bi kontaminirala drugu hranu. Sveža jagnjetina se čuva tri do pet dana nakon kupovine. Treba je odbaciti ako vam meso izgleda braon, mast je požutela, omekšala, a meso sluzavo na dodir.
Ako volite jagnjetinu, preporučujemo da isprobate naše recepte za:
- jagnjetina pečena u rerni;
- ili ukusni jagnjeći kotleti.
