Zelje

Zelje

Zelje je jedan od darova prirode koje nam proleće nosi i koje raste svuda. Zelje je višegodišnja biljka iz porodice troskota (Polygonaceae). Pored ovog naziva, mogu se sresti i drugi latinski nazivi kao što su Rumex crispus; Rumex aquaticus; Rumex acetosella (kiseljak); Rumex alpinus; Rumex obtusifolius. Treba ga razlikovati od kozlaca (Arum maculatum L), koji je dosta koristan za zdravlje čoveka kao antiupalno i umirujuće sredstvo, ali ipak spada u otrovne biljke i koristi se samo lukovica.

Obično zelje se sreće kako u našim krajevima, tako i u većem delu Evrope i gaji se najviše kao lisnato povrće. Raste u predelima gde preovladava umerena klima i spada u divlje samonikle biljke. Blizak je rođak kiseljaku (Rumex acetosa) - imaju sličan ukus i izgled.

Poreklo zelja

Ove korisna biljka je poznata još iz antike, kada je rimskoj vojsci zelje bilo spas za njihovu neutoljivu žeđ za vreme vojnih pohoda. Sam Vergilije je rekao da je zelje obavezno u bašti svakog časnog i poštenog seljaka, a Horacije ga je koristio laksativ. Asteci su za zelje koristili naziv "atlinan", što znači "voda mu je majka", jer je ova biljka uglavnom rasla pored potoka. Takođe su ga nazivali i "axixpatlic ztic", što znači "mokraćno sredstvo", a odnosi se na korišćenje zelja kao diuretika.

U Srednjem veku popularnost ove biljke raste i sve više se koristi u spremanju raznih jela. Vremenom i u Zapadnoj Evropi počinju da se spremaju razne čorbe sa zeljem, kao i prefinjeni sosovi, koji su se služili uz specijalitete sa mesom i ribom.

Vrste zelja

Zelje na dasci

Postoji između 150 i 200 vrsta zelja, a u našoj zemlji se zna za svega 20 vrsta. Najčešće vrste zelja su baštansko zelje, širokih listova, divlje zelje.

Sastav i koristi od zelja

Zelje spada u veoma korisne namirnice koje se mogu naći u prolećnom periodu, pa bi trebalo da bude što više uključeno u svakodnevnu ishranu. Budući da je veoma bogato raznim mineralima, vitaminima, belančevinama i ugljenim hidratima, pored spanaća i koprive, zelje je jedno od najzdravijih biljaka. Treba napomenuti da zelje ne sadrži nikakve masti, pa je često i deo raznih dijeta.

Zbog svog hemijskog sastava zelje je na meniju vegetarijanaca često prisutno, jer je dobra zamena za meso. Sadži vitamine A, B1, B2, B3, B6, B9, C, E i K. Bogato je belančevinama, ugljenim hidratima, flavonoidima, celulozom, taninima, eteričnim uljima, jedinjenjima antrahinona, kao i mineralnim solima gvožđa, kalijuma, kalcijuma, natrijuma i fosfora.

U sastav zelja ulazi i jabučna, oksalna i limunska kiselina. Ako pri pripremi čorbi stalno koristite zelje, budite sigurni da telo snabdevate dovoljnom količinom belančevina. U pola šolje zelja ima oko 5 g belančevina, gvožđa, vitamin B2 i magnezijuma.

Odabir i čuvanje zelja

Sveže zelje možete naći tokom proleća. Ako niste u mogućnosti da ga uberete na nekoj livadi ili pored reke dok je sveže, možete ga naći i na pijaci po veoma pristupačnoj ceni. Pre nego što ga kupite, obratite pažnju da li su mu listovi sveži i meki i da li ima nekih oštećenja po njima.

Samo ako izaberete sveže zelje, možete biti sigurni da postotak vitamina i hranljivih materija nije smanjen. Što je ovo povrće starije, to mu se smanjuje sadržaj vitamina C. Odmah čim se ubere, količina vitamina se smanjuje. Zelje možete čuvati u frižideru, i to najviše 24 sata.

Zelje u kulinarstvu

Jelo sa zeljem

Nakon zime i teške hrane, sledi proleće sa zeljem, koje donosi dobro raspoloženje, unosi svežinu, a tu je i da oboji i obogati ishranu. Sveže listove zelja iskoristite za pripremu raznih čorbi, supa, krem supa, soseva u kombinaciji sa raznim sirevima ili pripremu janije. Takođe, veoma dobro se slaže i sa pirinčem i pečenim kromirima. Kod nas je poznata pita sa zeljem, ali i njegova priprema sa raznim vrstama mesa.

Jedan od naših omiljenih recepta:

Pečena jagnjetina sa zeljem

jagnjetina - oko 1.3 kg; zelje - 1.5 kg; svež luk - 3 veze; mladi beli luk - 1 veza; peršun - 1 veza svežeg; nana - 1/2 veze sveže; ulje - 50 - 60 ml

Način pripreme: Isecite jagnjeće meso i marinirajte ga u smesi koju ste napravili od 150 ml votke/rakije, 50 ml soja sosa, 1 kašičice aleve paprike i soli po želji. Neka odstoji u marinadi 1 - 2 sata. U tepsiji u kojoj ćete peći meso, stavite iseckan luk, beli luk, zelje sa 300 ml vode, 50 ml rakije ili vina i na kraju stavite jagnjeće meso i malo ulja. Pokrijte folijom i pecite u rerni na 250 stepeni dok voda ne proključa, a zatim pecite na umerenoj temperaturi još sat i po ili malo više, ako je jagnje starije.

Koristi od zelja

Kada jedemo zelje, mi našem telu obezbeđujemo snagu i širok spektar korisnih materija. Gvožđe koje se nalazi u zelju pomaže u lečenju anemije, a jedinjenja antrahinona pomažu kod lenjih creva. Kao zeleno lisnato povrće, zelje je bogato hlorofilom, a dokazano je da on pomaže u borbi protiv raka.

U narodnoj medicini zelje se već vekovima unazad primenjuje kao lekovito i profilaktično sredstvo kod dijabetesa, oboljenja jetre i žuči i protiv gojaznosti. Iako ima sposobnost da otvara apetit, zelje poboljšava varenje i pomaže organizmu da se pročisti. Pored navedenih blagodeti, zelje je poznato i po tome što snižava krvni pritisak.

Obično zelje, kao i zimsko, kada se kombinuje sa različitim čajevima, pomaže kod raznih upalnih procesa usne duplje. Pomaže i kod kolitisa, a isitnjen koren, kada se stavi na problematično mesto, deluje umirujuće i leči osipe, otoke i prištiće.

Štetnost zelja

Iako je veoma korisno za zdravlje čoveka, zelje može prouzrokovati probleme kod osoba kod kojih se kamenje u bubrezima i drugim organima lako pojavljuje.

Kao i sa svim ostalim, preterano konzumiranje zelja može imati negativne posledice - kao što su upale želudačno - crevnog trakta, a pored toga, kontraindikacije su i dijareja ili, suprotno tome, u nekim slučajevima se javlja i opstipacija.

0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas

Slični recepti