Rubin

Rubin

Rubin je hibridna sorta crnog grožđa, koja se dobija ukrštanjem sorti nebiolo i sira. I kod nas se pravi ovakva selekcija.

Rubin se lako prepoznaje. Ima srednje okrugle listove koji se sastoje iz 5 delova, a površina listova je glatka. Drške grozdova rubina su glatke, glatke i crvene boje. Cvet je dvopolni. Grozdovi su srednje veličine. Drške grozdova u žilave, relativno duge i debele. Zrno rubina nije mnogo veliko. Okruglo je i tamnoplave boje. Meso je sočno i neutralnog ukusa. Prekriveno je žilavom kožicom, koja ima pigment i tanine.

Uspešno raste u brdovitim predelima, jer mu je potrebno duboko i plodno zemljište. Smatra se da ova sorta grožđa nije mnogo otporna na hladnoću. Ako se gaji u povoljnijim uslovima, ova sorta brzo raste. U septembru ovo grođe treba da bude ubrano. Vreme branja treba da se pažljivo razmotri i isplanira, jer ovom grožu se šećeri brzo skupljaju, ali se zato kiseline veoma lako gube.

Berba je srednja, tako što se od jednog hektara dobija nešto ispod 1000 kg grožđa. Pozitivna strana je što ovo grožđe ne puca brzo i otporno je na truljenje. Rubin sadrži do 25% šećera. Kada se zrna osuše, nivo šećera dostiže i do 30%. Od njega se proizvode desertna i stona vina, čiji se kvalitet odmah oseti.

Istorija rubina

Rubin spada u zanimljive i popularne sorte. Ova sorta postoji i na našim prostorima. Dobila se ukrštanjem sorti neobilo i širaz 1944. godine. Međutim, sorta rubin postaje popularna tek 50 - tih godina.

U međuvremenu dobija razna priznanja i danas se gaji širom naše zemlje. Rubin ima sve više ljubitelja, pa je čak i na putu da zameni i mavrud kao najomiljeniju sortu na balkanskim prostorima.

Vino rubin

Proizvodnja rubina

Proizvodnja rubina je proces koji zahteva posebu pažnju. Kao što smo već pomenuli, potrebno je da se izabere pravo vreme za berbu grožđa, jer se šećeri u njemu brzo gomilaju, a pritom i brzo gubi kiseline. Da bi se dobilo kvalitetno vino, potrebno je da se sačeka pravi trenutak kada su se zrna delimično osušila. Tako se dobija jača aroma i lako se izvlači materijal iz kožica zrna.

Nakon toga sledi najrazličitiji režimi fermentacije, nakon kojih sledi i trenutak kada grožđe treba da se stavi u burad, ne bi li odležalo. Za to su potrebna drvena burad, koja se obično prave od hrastovih dasaka. U hrastovim buradima se ostvaruje proces malolaktičke fermentacije, koja je posledica metabolizma mlečno - kiselih bakterija. Dodatna vinifikacija poboljšava kvalitet eliksira od grožđa.

Karakteristike rubina

Od ove sorte grožđa se proizvode stona, suva i desertna vina visokog kvaliteta. Mlada vina koja nisu mnogo odležala ćete prepoznati po jarkoj boji rubina. Takođe, za njih je karakteristična i aroma koja podseća na sitno voće kao što su maline, višnje, trešnje, duda, smokve, suvo grožđe i kupine. Ako je vino bilo u hrastovom buretu, onda se mogu pojaviti i druge arome. Kod nekih vrsta postoji i aroma vanile, koja se jedva da osetiti, a takođe sa ovom aromom se može javiti i aroma pikantnih začina kao što je biber, a takođe i jorgovana.

Većina proizvođača dodaje i razne biljke, ne bi li usavršili ukus vina. Kod nekih vina je moguće da se pojavi i talog. Ako ispijete rubin, odmah ćete osetiti svežinu i jak ukus vina. Utisku doprinose i tanini. Kada vino odleži, ono vremenom počinje da bude blaže. Zato eksperti smatraju da ljubitelji treba da konzumiraju vina koja su odstajala najmanje 5 godina.

Teleći medaljoni

Serviranje rubina

Rubin se služi u tradicionalnim čašama za vino koje imaju postolje, a upravo zahvaljujući ovakvim čašama se mogu utvrditi sve karakteristike kvalitetnog vina, uključujući boju, ukus i aromu.Tu postoji pravilo da čaša ne bi trebalo da se puni cela, već samo do sredine. Iako se vino uglavnom konzumira uz razna jela, preporučljivo je da se servira malo ranije. Pri posluženju temperatura vina treba da bude oko 16 - 18 stepeni. Ispija se u malim gutljajima.

Najbolja jela koje se slaže sa rubinom jesu crvena mesa, koja odlično dopunjuju ukus vina. Neka vaš izbor budu šnicle od telećeg ili goveđeg mesa, začinjene aromatičnim začinima, nećete nikako pogrešiti. Najbolje jelo uz rubin može biti Punjene teleće grudi, Teleći medaljoni sa sokom od limuna i Teletina sa graškom i pirinčem. Takođe, vino možete kombinovati sa Govedinom sa dunjama ili sa Pečenom govedinom. Ljubitelji suvih mezetluka kombinuju ovo vino sa raznim vrstama suvih kobasica.

Čuvanje rubina

Vino sorte Rubin se čuva kao i većina crnih vina. Za to su najbolji podrumi, ali, naravno, nema svako podrum ili slično mesto u kući. Zato je potrebno da vino čuvate na tamnom mestu i gde je temperatura od 15 do 18 stepeni. Od velikog značaja je i vlažnost vazduha, jer ako je vlažnost niska, onda čep, koji se nalazi na vrhu flaše, se sakuplja i na taj način ulazi kiseonik u flašu. To, sa svoje strane, može dovesti da vino izgubi kvalitet.

Ako iz nekog razloga dobijete vino koje nije u staklenoj i tamnoj boci, odmah ga presipajte u takvu, jer vino u svetlijim posudama menja boju. Kada imate otvorenu flašu vina i nećete odmah konzumirati ovo piće, flašu možete zatvoriti gumenim čepom, koji možete naći u nekom marketu. Kvalitet vina će ostati nepromenjen sledećih 5 dana. Poštovaoci vina savetuju da se ovo piće ne stavlja u frižider, jer to utiče na kvalitet vina.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas