Porto vino predstavlja portugalsko desertno vino koje ima tamnozlatnu boju i prijatan ukus. Porto se proizvodi u severoistočnom delu Portugalije, u dolici reke Douro.
Iako se porto smatra da je nastalo po uzoru na englesko vino, ono neosporno vuče korene iz Portugalije. Porto je nesumnjivo jedan od zaštitnih znakova ove evropske države, istoimenik drugog najvećeg grada u Portugaliji - lepog Porta.
Istorija porto vina
Sredinom 14. veka je postojao trgovinski sporazum između Lisabona, Porta i Londona. Za vreme Henrija III, Britanci su osnovali nekoliko trgovinskih predstavništva u Lisabonu, Portu i Beču. Englezima se oduvek sviđala francuska vina, ali budući da su bili zaraćeni sa Franuskom, oni se usmeravaju na portugalaska vina.
U manastiru Lamego 1678. godine na reci Douro (oko 90 km od Porta), tamošnji iguman je ponudio dvojici engleskih trgovaca veoma lagano, delikatno i slatko crno vino, koje će im se svideti mnogo više od svega što su probali dotad. Iguman im je objasnio da je pre krajnje fermentacije vina dodao vinski destilat.
Kako bi ovo novootkriveno vino moglo da se proda i da sačuva sve karakteristike dok ne bude transportovano do Engleske, treba da se nađe način da ono ostane postojano. Zbog toga, pre nego što se vino utovarivalo na brod, u njega su se dodavale određene količine destilata, i to znatno kasnije nakon završetka fermentacije. Tek 1730. godine se nalaže praksa da se destilat dodaje još za vreme destilacije i tako se dobija karakteristično porto vino, kakvo danas poznajemo.
Zanimljiva činjenica je da je region u kome se proizvodi porto vino prvi klasifikovani vinski region u celom svetu. Markiz de Pombal je 1756. godine je ovaj region proglasio jedinim regionom gde se proizvodi porto vino u Portugaliji - kod reke Duoro injenih pritoka, južno od grada Regua do španske granice.
Proizvodnja porto vina
Danas se veliki deo porto vina proizvodi po savremenim tehnologijama. Međutim, i pored savremenih tehnologija, postoje i oni proizvođači koji prave vino pomoću tradicionalnim metodama, u koje spadaju gaženje grožđa nogama u specijalnim kacama. Za fermentaciju ovog vina su potrebna 2 - 3 dana. Iako je porto spada u desertna vina, postoji tačno određena faza gde se dodaje alkohol i na taj način mu se zaustavlja fermentacija.
Alkohol se dodaje kada se je oko polovina prirodni šećer u grožđu već pretvorio u alkohol. Budući da fermentacija porto vina traje kratko, od velike je važnosti da se iz zrna grožđa izvuče maksimalna aroma, boja i tanini.
Tokom zimskih meseci vino stoji u hrastovoj buradi, gde se zatim prevozi do grada Vila Nova de Gaja. Tokom perioda sazrevanja se porto vino presipa iz bureta u bure, kako bi se talog odvojio.
Najkvalitetnije porto vino pripada specijalnoj kategoriji Vintage Porto. Zavisno od kvaliteta, druga vina mogu spadati u kategorije Bottled Vintage, Late, Colheita, Rubi, Aged Tawny. Veliki deo vina iz kategorije Vintage je odležalo u buradima grada Vila Nova de Gaja.
Da bi vino bilo deo prvoklasne kategorije, ono treba da se degustira nekoliko puta u mesecu i tako nekoliko godina u nizu.
Na kvalitet porto vina nesumnjivo utiče njegovo sazrevanje u buradima. Porto vino, za razliku od većine suvih vina, treba da odstoji u hrastovim buradima između 3 i 6 godina. Važno je napomenuti da je to regulasano specijalnim zakonom. Taj period se smatra optimalnim da vino oksidira pomoću kiseonika koji prolazi kroz drvo.
U međuvremenu se snižava visok sadržaj tanina. Druga zanimljiva činjenica kod proizvodnje ovog jedinstvenog vina jeste da ono može da stoji samo u tri vrste buradi koja su napravljena isključivo od portugalskog, američkog i francuskog hrasta.
Karakteristike porto vina
Porto vino je nesumnjivo najrasprostranjenije vino što se tiče desertnih vina. Ono ima lagan, prijatan i veoma nežan ukus. Takođe se osećaju voćne note, a najviše ukus jagode. Pojedine vrste porto vina imaju cvetne note, kao i ukus pomorandže i badema, mada se često mogu osetiti i note meda, jagoda, breskve, dinje i ananasa.
Kao i penušavi šampanjac, porto vino je rezultat mešavine nekoliko vina. Obično se za ovu vrstu vina meša nešto manje od 15 vrsta vina različitog kvaliteta i različite starosti. Najmlađe vino daje svež i bogat voćni ukus, a najstarije doprinosi boljoj konzistenciji. Ostala vina koja ulaze u sastav porta su odgovorna za mekoću, pun ukus i prefinjenost vina. Kada se sva vina pomešaju porto vino treba da odstoji najmanje 3 godine.
Porto vino se od drugih vina razlikuje po svom sadržaju alkohola (19 - 22%), po svojoj boji, kao i slatkom ukusu.
Vrste porto vina
Kako portugalsko zakonodavstvo nalaže, porto vino može biti deklarisano samo ako je staro 10, 20, 30 ili preko 40 godina. Kako bi steklo to pravo, trgovac je dužan da dokaže da u svom skladištu ima dovoljno vina i da karakteristike vina odgovaraju njegovoj starosti.
Najfiniji i najkvalitetniji primerci ovog vina - Twny Ports spada u najelitnija vina tog regiona. Kod ovih vina se ne formiraju talozi, budući da kod ovih vina nema potrebe za filtriranjem.
Vintage Port je izuzetna vrsta porto vina iz posebne godine, proizvedeno od najfinijeg grožđa. Pun i jak ukus se dobija polako, a maksimum po tom pitanju dostiže nakon 20 godina.
Colheita Port je druga vrsta najkvalitetnijeg porto vina iz pomenutog regiona. Stoji u buradima pre prodaje, a minimalni rok je 8 godina, a takođe mu nije potrebna dodatna filtracija.
White Port je druga vrsta porto vina, koja se dobija od belog grožđa. Ima zlatnu boju i spada u suvlja vina ili slatka, o kome se potrošači mogu informisati na samoj etiketi.
Najdostupnije i najrasprostranjenije porto vino je Ruby Port. Ono je mlado i jako vino, dobijeno od različitih vina, koja su odstojala u buradima. Obično se prodaje posle 3 godine.
Twany ports su slatka i polusuva vina. Ona se najčešće konzumiraju od svih desertnih vina. Imaju zlatno - braon boju i ukus orašastih plodova.
Serviranje porto vina
Belo porto vino je idealno kao aperitiv, a aromatična crvena vina i druge slatke vrste su odlične za kraj večere, a može se poslužiti uz kolače, slani keks, orašaste plodove i sir.
Tamne vrste porta se takođe serviraju na kraju večere. a poznato je da poboljšavaju varenje. Odstojalo Tawny porto vino se slaže sa jakim i plavim sirevima.
Obično Tawny vino se servira sa jakim tvrdim sirevima kao što je čedar. Desetogodišnje braon porto vino je odlično uz pite od lisnatog testa i krem od banane. Specijalisti smatraju da su kolači sa crnom čokoladom i aromatični sirevi najprijatnije društvo ovom desertnom vinu.
Koristi porto vina
Iako porto ima viši sadržaj šećera i alkohola za razliku od drugih vina, ono je takođe korisno za zdravlje, pa se i pije u manjim količinama. Porto ima visok sadržaj minerala, vitamina i visoku hranljivu vrednost. Ovo vino je odličan izvor resveratrola - odličan saveznik u borbi sa srčanim problemima, rakom prostate i Alchajmerovom bolešću.
Komentari