Metabolizam se odnosi na različite hemijske reakcije koje se dešavaju unutra u našem organizmu radi održavanja života. Metabolizam se deli na dve osnovne kategorije: katabolizam i anabolizam. Katabolne reakcije uključuju razbijanje većih molekula na manje, a anabolne reakcije uključuju sintesu složnih molekula.
Metabolizam uključuje mozak, creva, hormone, molekule i masne ćelije, hemikalije koje zajedno utiču na našu kilažu regulisajući brzinu kojom se sagorevaju kalorije. Loše navike u ishrani, genetika, nedostatak fizičke aktivnosti i jo-jo efekat i ishrana su često povezani sa usporenim metabolizmom.
Metabolizam je od vitalnog značaja za regulisanje svih procesa u telu. Specijalisti zaključuju da hrana može da promeni genetičku ekspresiju vezivanjem za određene recepttore koji utiču na metabolizam. Prema Marku Hajmonu, kvalitet hrane i navika ishrane, stres i nivo fizičke aktivnosti, utiču na metabolizam.
Ovi faktori utiču na način na koji telo prerađuje hranu, asimilira hranljive materije, sagoreva kalorije i reguliše zdravlje i težinu. Hrana sadrži informacije koje kontrolišu metabolizam upućujući gene da oslobađaju određene hormone i enzime. A ishrana za usporen metabolizam nije samo za kalorije - ona integriše i kvalitet hrane.
Ishrana za spor metabolizam ima za cilj stabiliziranje nivo šećera u krvi, poboljšavanje osetljivosti na insulin, čuvanje ugljenih hidrata u obliku glikogena, umesto masti i povećava sagorevanje masti kroz proces termogeneze. Neke namirnice kao što su belančevine i složeni ugljeni hidrati, imaju termički efekat, što znači da telo treba da radi jače da bi svarilo, obradilo i iskoristilo hranljive sastojke koje su nađene u namirnicama.
To sa druge strane stimuliše termogenezu ili dodatnu toplotnu energiju proizvedenu povećanim metabolizmom. Ishrana za spor metabolizam takođe uzima u obzir učestalost ishrane, razmer, vrstu hrane, biohemijsku individualnost i procente odnosta tri makronutienta: belančevine, ugljene hidrate i masti. Konzumiranje većih količina belančevina i složenih ugljenih hidrata i veće sagorevanje kalorija, u poređenju sa konzumiranjem hrane bogate masnoćom i prerađenim ugljenim hidratima.
Rad dr Vilijamsa je otkrio da ishrana i status ishtane utiče na genetsku ekspresiju. Genetska eksperija utiče na sve fizičke i biohemijske karakteristike pojedinca, zato ishrana može da promeni sastav tela i metabolizam.
Svaki čovek ima jedinstven izgled metabolizma koji se može klasificirati u tri osnovne kategorije: spori oksidanti, brzi oksidanri i pomešani oksidanti. KOnzumiranje pogrešne vrste hrane za određenu genetsku konstituciju će se odraziti negativno na mezabolizam i telo neće funkcionisati optimalno i dobiti pravi balans hranljivih sastojaka.
Integralna hrana, ishrana koja se zasniva na voću, povrću, posnim proteinima, orašastim plodovima i semenkama je najbolja za optimiranje metabolizma, pošto osigurava odganizmu odgovarajuće instrumente za oporavak ćelija, održavanje i rast. Aminokiseline se koriste od strane organizma kao građevinski blokovi za oporavak i sintezu proteina.
Devet od 20 aminokiseline se smatraju važnim i treba da se dobijaju samo kroz ishranu. Ishrana kod usporenog metabolizma je osiguravanje adekvatnog nivoa proteina prilikom svakog jela, za održavanje anabolinog efekta koji štiti od gubitka mišićne mase.
Ovo pomaže da se poveća minimalna dnevna potreba za kalorijama koje su potrebne organizmu da izvršava normalne funckije kao što je disanje i varenje. Konzumiranje kompletnih proteina na svaka 3 sata može pomoći sprečavanju gubljenja čistog mišićnog tkiva. Biljni protein je nepun i potrebna mu je pravilna kombinacija sa hranom. Takođe, kod optimalne ishrane se ima u vidu zdravlje jetre, pošto ona igra važnu ulogu u metabolizmu.
Usporen mezabolizam može biti rezultat mnogih faktora, uključujući genetiku, konzumiranje pogrešne hrane, kao i nedovoljna fizička aktivnost i korišćenje određenih lekova. Obično, spor metabolizam je rezultat kombinacije ovih faktora. Interesantno je da uprkos opštoprihvaćenom shvatanju, da je ishrana sa niskokaloričnom hranom korisna, ona značajno može da snizi funckiju metabolizma.
