Zeleni začini su poznati ljudima i dugo su na našoj trpezi. Za razliku od egzotičnih začina dopremanih iz dalekih zemalja, zeleni su rasli okolo - u baštama, u šumama, na livadama. Imali su i lekovita svojstva i rado su korišćeni.
U srednjem veku su ih koristili monasi i iscelitelji. Čak je Karlo Veliki naredio da se sastavi spisak bilja koje se uzgaja na zemljištu u njegovom posedu.
Danas su zeleni začini poznati svakoj domaćici i široko se koriste u kulinarstvu. Evo nekoliko načina na koje ih možemo sačuvati za zimu.
Sušenje u papirnoj kesi
Ubrani začini skupljaju se u snopove. Gornji deo sa cvetovima i listovima stavlja se u papirnu kesu, koja se veže tako da drške ostanu spolja. Papirna kesa se okači sa stabljikama na gore kako bi aromatična ulja mogla da dođu do listova. Posle 15-ak dana, stabljike se seku, ostavljajući male grančice sa listovima i cvetovima u vrećici. Pre upotrebe možemo ukloniti količinu začina sa grančica koliko nam je potrebno.
Sušenje u rerni
Začine možemo staviti na rešetku u rernu ili u pleh. Vrata rerne treba da budu malo odškrinuta i ne treda da se rerna zagreva na više od 30 stepeni. Kada se listovi i cvetovi osuše, možemo ih sakupiti i staviti u staklene ili keramičke posude.
Sušenje u mikrotalasnoj pećnici
Od začina uklonite tvrdi deo stabljika, a ostatak izlomite na male grančice. Na dno plitkog tanjira stavite salvetu, a u sredinu stavite čašu hladne vode. Začine rasporedite oko nje. Posudu stavite u mikrotalasnu peć, koja je uključena na najviši nivo. Kada se bilje osuši, poređajte začine na papirni ubrus dok se ne ohlade. Usitnite ih i čuvajte u odgovarajućim posudama.
Zamrzavanje začina
Sveže začinsko bilje se prelije kipućom vodom, a zatim se odmah potopi u hladnu vodu. Posle blanširanja, suši se i stavlja u plastičnu kesu i zamrzava. Možete i da ih isečete na sitne komade i stavite u kalupe za led. U kalupe treba dodati malo vode. Tako ćete uvek imati pri ruci kocku svežih začina.
Takođe pogledajte kako osušiti paradajz.
