U mnogo država, supe su jedino jelo koje se servira ne samo za ručak, nego i za večeru. Tipičan primer toga su borščovi u Rusiji, Ukrajini i Moldaviji, razčičite čorbe u arapskoj kuhinji, pučeroto u Španiji, olla podriga u Portugalu itd.
U tome nema ništa čudno, pošto su izuzetno korisne i sadrže mnogo važnih tečnosti za organizam. To je i razloh što su nezamenljiv deo na meniju mnogih pacijenata koji pate od raznih bolesti.
Supe mogu imati različit sastav, ali neosporna činjenica je to što daje najjači miris su koreni, od koje se priprema.
Do skoro u većini kuvara kod nas u skoro svaku supu se stavlja po 1 veza korena za supu, što znači 1 šargarepa, 1 paškanat, koren peršuna i 1 parče celera.
U azijskim državama rasprostraljeno je, ne samo u pripremi supa nego i drugih jela, koren đumbira i od rena.
U većini evropskih država se najvše koriste paškanat i celer za pripremu supe.
Peršun se stavlja da se posipa odozgo, ne samo da da nežan miris, nego i da jelo dobije dobar izgled.
Prilikom pripreme supe ili napitaka, koren je njihov osnovni sastojak koji određuje ukus i miris, ali se mogu dodati i drugi začini.
Važno je da se zna da kada stavljate koren za supu, treba da ih stavite 30 minuta do 1 sat pre kuvanja ostalih sastojaka da bi drugi mogli da upiju mirise.
Ako želite nakon što skuvate supu možete izvaditi kore, posebno ako niste uspeli sitno da ga isečete,
Ne postoje glavna pravila zato koje korene prilikom pripreme raznih supa se koriste. Na primer u arapskoj kuhinji su karakteristični koren kurkume, sladića, galange, asafoetide itd, koji e masovno upotrebljavaju za začinjavanje upe i tečnih jela.
Možete sami odabrati koje ćete korene staviti u supu, u zavisnosti da li ste odlučili da pripremate tradicionalna ili egzotična jela, ali šta god da odlučite važno je da se koren pre toga oljušti, a ako je pikantniji kao što je ren i đumbir, da pazite sa količinom.
