Bonapeti.rs»Članci»Šta je zbog čega korisno»Da li je dobro jesti kestene?

Da li je dobro jesti kestene?

Nina NordNina Nord
Džedaj
11826
Pečeni kesteni

Divlji kesteni su veoma lepi, ali ni pod kojim uslovima ih ne treba jesti. Samo pitomi kesteni su pogodni za konzumaciju, a divlji se koriste za ukrašavanje gradskih parkova.

U Evropi vekovima postoji tradicija pečenja kestena na Božić. Kesteni se razlikuju od većine orašastih plodova kao što su orasi, kikiriki i bademi po nižem sadržaju masti.

Kesten sadrži korisne minerale, celulozu, šećer, skrob, vitamine A i C, kao i vitamine B grupe. Kesten sadrži samo pet odsto masti.

Sadrže šezdeset dva procenta ugljenih hidrata. Kesteni su prilično kalorični - sto grama proizvoda sadrži oko sto osamdeset kalorija.

Kesteni su važna komponenta vegetarijanske ishrane. Sadrže supstance korisne za telo kao što su kalijum, kalcijum, natrijum, fosfor, bakar, magnezijum, gvožđe.

Plodovi kestena su veoma prijatnog ukusa, hranljivi su i jedu se kuvani ili pečeni. Seme kestena se koristi za prevenciju proširenih vena, kao i kod stomačnih tegoba.

Najpopularniji način pripremanja kestena je pečenje na vrelom uglju, ali se dodaju i u supe, hlebove i rižota, koriste se kao nadev za živinu, prave se sosevi i deserti.

Najlakši način za pripremu pečenih kestena je da se svakom kestenu lagano odseče vrh i zatim se peče u rerni petnaestak minuta. Pre konzumiranja se oljušte i serviraju sa istopljenim maslacem.

Za pripremu drugih jela, kesteni se čiste, a za to se lagano iscepa kora i kesteni se kuvaju u ključaloj vodi. Ne uklanja se samo koraa, već i unutrašnji braon oklop, jer je gorkog ukusa.

Kesten pire je pogodan kao sos za divljač i živinu. Prethodno očišćeni kesteni se kuvaju u bujonu petnaestak minuta, izgnječe, doda im se so, malo tečne pavlake, maslac i muskatni oraščić.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest