Kesten

Rosi TrifonovaRosi Trifonova
Glavni urednik
196253
Kestenje

Kesten je već vekovima u narodnoj medicini popularno sredstvo za lečenje i ulepšavanje. Danas se kesten dodatno koristi i u kulinarstvu, gde se kuva, peče, koristi kao dodatak kremovima, salatama i najrazličitijim jelima. Postoje dve glavne vrste kestena - divlji i pitomi. Kesten (Castanea) je rod koji obuhvata osam ili devet vrsta dreveta i žbunova iz porodice bukvi (Fagaceae). Raste u oblastima sa tomplom umerenom klimom na severnoj hemisferi. Drveće kestena je veliko, širokih listova i može dostići visinu od 20-40 m, a plod se nalazi u bodljikavom omotaču prečnika 5-11 cm, koji sadrži 2-7 kestena.

Smatra se da je kesten poreklom iz Male Azije i hiljadama godina je ovo drvo simbol mudrosti za mnoge narode. Preme legendi, 401 - 399 godine pre nove ere je grčka vojska preživela za vreme povlačenjaiz Male Azije baš zahvaljujući tome što je konzumirala kestenje. U prošlosti je kesten bio jedan od glavnih izvora hrane u celoj Evropi. Najčešće se od sušenog kestenja pravilo brašno, koje nije ni po čemu zaostajalo za pšeničnim. Brašno kestena se mešalo sa raženim, pšeničnim, a kasnije i sa kukuruznim brašnom. Od njega su se pravili i kolači, a ne samo hleb. Kako se upotreba krompira širi, kesten polako gubi svoju popularnost kao namirnica za ljude i životinje.

Danas se od 20 do 22. oktobra u alpskom odmaralištu Trentino održava Festival kestena. U tom delu je njihova kulinarska upotreba duboko ukorenjena, a za vreme praznika gosti mogu probati neko od najboljih jela koja su spremljena sa kestenom.

Sastav kestena

Zbog bogatog sadržaja vitamina, minerala i mikroelemenata, kesten je veoma cenjen kao namirnica. Sadrži vitamine C, PP, B1, b2 i A. Od mineralnih soli sadrži najviše kalijum, fosfor, magnezijum i kalcijum. Što se tiče mikroelemenata, najviše ima bakra, fluora i silicijuma. Kuvano ili pečeno kestenje je bogato taninima i pektinom.

Kesten

Količine mineralnih soli u kestenju su velike:

najviše ima kalijuma - 707 mg, fosfora - 87 g, magnezijuma - 45 mg, kalcijum - 33 mg, natrijuma - 1.5 mg i gvožđa - 1.3 mg. U kestenju ima i vitamina C (27 g), PP (87 g), B2 (0, 24 mg), B1 (0, 2 mg) i A (80 mg).

Različite vrste kestena imaju sličan sastav, ali im se ukusi razlikuju. U plodovima svežeg kestena ima 4.8% vode, 42.8% ugljenih hidrata, 2.9% belančevina, 1.9% masti i 1.4% celuloze. Ima 16% skroba, 7% destrina i 4% šećera (glukoza i saharoza), koji pripadaju ugljeim hidratima. Plodovi kestena sadrže jabučnu, limunsku i mlečnu kiselinu. Sadrže i velike količine lecitina (355 mg).

Vrste kestena

Razlikuju se dve osnovne vrste - pitom i divlji kesten. Pitoma vrsta ima široku primenu u kuhinji. Oni se drugačije nazivaju i slatkim kestenjem.

Druga vrsta kestena je divlja i ne konzumira se jer je otrovna. U gradovima postoje takve veštačke vrste, koje se uglavnom sade u parkovima i alejama. Koriste se u alternativnoj medicni, ali se ne jedu.

Kesten u kulinarstvu

Pečeni kesten

Većina drevnih naroda je smatralo da je kesten "gotov hleb". Kestenje je tvrdo i sadrži sapunine, zbog kojih ima kiseo ukus. Ne mogu se jesti sirovi. Kada se kuvaju ili peku, deo skroba u kestenju se hidrolizuje u šećer i onda dobijaju slatkast i prijatan ukus i aromu. Danas je kulinarska upotreba kestena velika. Kod nas su popularni recepti za kuvanje i pečenje kestenja.

Osim toga, od kestena se pravi pire, nadev za piletinu, garniri za pečeno meso, koristi se za torte i druge slatkiše. U industriji slatkiša kesten se koristi i za punjenje bombona. Kako većina smatra, pečeno kestenje je mnogo ukusnije od kuvanog, a i lako se priprema. Pomoću oštrog noža malo zasecite gornji deo kestena. Ako ih tako ne zasečete, počeće da pucaju u rerni.

Kestenje poređajte u tepsiju i stavite u zagrejanu rernu da se peku na 200 stepeni oko 25 - 30 minuta. S vremena na vreme promešajte, kako bi se ravnomerno ispekli. Pečeno kestenje se ljušti malim oštrim nožem. Jedu se dok su vrući. Pečeno kestenje se još lakše priprema - stavite da se kuva u dovoljno vode nekih 40 minuta. Kada su gotovi, počeće da pucaju.

Kako u prošlosti, tako se i sada pravi hleb od kestena, koji je veoma popularan u raznim dijetama. Hleb od kestena ne sadrži gluten, a od brašna kestena se prave i paste, piroške i drugo. Prepečeno kestenje se koristi kao zamena za kafu, a maslac od kestena se koristi u poslastičarstvu.

Koristi od kestena

Divlji kesten

Kesten, kako divlji, tako i pitom, je veoma koristan za zdravlje čoveka. Pitomi kesten pomaže osobama koje imaju anemiju. Za lečenje malokrvnosti treba konzumirati kestenje svakodnevno u jesen i zimu, kako bi lečenje imalo efekta. Tanini i pektini u kuvanom kestenju imaju diuretsko dejstvo. Kumarin u kestenju čuva od skleroze krvnih sudova. Smatra se da kestenje poboljšava cirkulaciju, deluje antiupalno i umiruje bolove, pozitivno deluje na srce, organe za varenje, leči rane, opekotine, giht, a takođe otklanja i umor.

Vekovima se divlji kesten u narodnoj medicini koristio kao sredstvo za lečenje hemoroida, proširenih vena, rana koje teško zarastaju koje su posledica nepravilnog snabdevanja krvi i tromfoflebita. Seme divljeg kestenja se danas koristi suzbijanje kašlja, bronhitisa i gihta. Kako tvrdi Petar Dimkov, narodni lekar, kestenje pozitivno deluje na zglobove, tetive, muskulaturu i nervni sistem.

On je tvrdio da kestenje ima veoma jaku energiju, pa je uvek sa sobom nosio po nekoliko u džepu. Kako Dimkov kaže, kestenje može poslužiti kao umirujuće sredstvo. Preporučivao je da ljudi ispod jastuka stave od 5 do 10 kestena, nikako više, jer zračenje može biti jako, pa se mogu pojaviti i glavobolje.

od kestenja se prave lekovi za mazanje kod reume, artritisa, osteofita, za pravljenje kupki, obloga. Sa tinkturom od kestena su se lečile proširene vene, a sa brašnom - dijareja. Kuvano kestenje je nekad služilo u lečenju osoba koje su doživele moždani udar. Takođe, kuvano kestenje sa medom je provereno sredtsvo za ublažavanje bolova u jetri i slezini. Protiv čira se koristila kaša od kestena.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas