Jagnjetina se širom sveta koristi za bezbroj neverovatnih recepata. Kada se etikitira kao "prolećno jagnje", to znači da se prodaje u proleće ili leto, a ova dva godišnja doba se smatraju sezonom sveže jagnjetine. Na mnogim mestima je ovo meso dostupno tokom cele godine i etiketa "prolećno jagnje" ne znači da je ono uvek i sveže.
Jagnjetina je meso od mlade ovce, koja nije starija od godinu dana. Obično je dostupno u pet različitih oblika, koji uključuju plećku, vrat, grudi, file i but. Osim toga, u mnogim prodavnicama se može kupiti i mleveno, kako bi se kasnije iskoristilo za burgere, rolate od mesa i soseve.
Trenutno najasprostranjenija stoka na svetu - ovce, su počele da se gaje na Srednjem Istoku i Aziji pre više od 10 000 godina. One nisu samo izvor hrane, već i materijala (vune), ovce su brzo postale popularne i počele su da se gaje i u drugim delovima sveta.
Jagnjetina je se dosta koristi u kuhinji Turkse, Grček, Novog Zelanda, Australije i Srednjeg Istoka.
Sastav jagnjetine
Jagnjetina je izvor vitamina B grupe, a najviše vitaminima B2, B3 i B12. Bogata je i fosforom, cinkom, gvožđem i magnezijumom. U jagnjećem mesu ima dosta korisnih proteina. Samo 120 g jagnjetine snabdeva vaš organizam sa 40.8% dnevne doze vitamina B12. Masti u jagnjećem mesu ima 2-3 puta manje nego u svinjetini, a holesterola do 4 puta manje. Pored svega, ovo meso sadrži fosfor i vitamin PP. U suštini, vitamina u jagnjetini ima isto koliko i u teletini ili svinjetini, samo što se tiče gvožđa - jagnjetina sadrži 30% više gvođža nego što to ima svinjsko meso.
Odabir i čuvanje jagnjetine
- Kupujte jagnjetinu, čije je meso čvrsto i blage roze boje. Masni deo oko mesa bi trebalo da je beo, a ne žut.
- Jagnjetina se brzo i lako kvari, pa je zato potrebno da se čuva u frižideru ili zamrzivaču. Sveža jagnjetina može izdržati do 3 dana u frižideru.
- Ako jagnjetinu čuvate u zamrzivaču, onda će ovo meso izdržati od 6 do 9 meseci, a ako je mleveno, onda oko 3 - 4 meseca.
Najukusnije je meso jagnjeta starosti do 18 meseci, kastrirane jagnjadi, koja se ne može ploditi. Ukusno je i meso ovaca koje su dobro dojene i koje nisu stare više od 3 godine. Ovakvo meso ima svetlocrvenu boju i belu i elastičnu mast. Staro meso se prepoznaje po žutoj masti i tamnocrvenom mesu. Ono je žilavo, pa je najbolje da se koristi kao mleveno. Sveža jagnjetina se prepoznaje po dodiru - ako ostaje rupa kada se pipne i ta ista rupa se brzo vraća u normalan položaj.
Spremanje sa jagnetinom
Jagnjetina može da se prži, peče ili dinsta. Kod pečenja se ne dodaje nikakva tečnost mesu, dok se priprema. Iz tog razloga, najbolji delovi za pečenje su nežniji delovi jagnjeta - kotlet, file i but. Za dinstanje su dobri vrat, predeo stomaka i plećka. Za mleveno meso se koristi but.
Jagnjetina sama po sebi ima veoma jaku aromu, pa zato i nema potrebe za dodatnim začinima. Jagnjetina se najbolje slaže sa začinima kao što su origano, nana, majoran, kora od limuna, korijander, kumin, majčina dušica, ruzmarin i beli luk, kojeg nikako ne treba zanemariti. Pre nego što se meso začini, treba ga dobro očistiti od skrame i masti. Izabrane začine pomešajte i dobro utrljajte u meso. Preporučljivo je da se tako začinjeno meso zavije u foliju i da prenoći, kako bi dobro upilo začine.
Drugi način da se začini jagnjetina je špikovanje - metoda sa kojom se nožem prave mali prorezi u mesu, a unutar njih se stavljaju komadići belog luka i sveži začini.
Jagnjetina se može začiniti raznim začinima, ali jedno treba imati na umu - ne treba ga prethodno soliti, osim neposredno pre pečenja. U suprotnom, meso se može osušiti.
Temperatura pečenja jagnjetine zavisi od toga koliko je meso masno. Masnije meso se peče na oko 170 stepeni, kako bi se mast polako otopila, a meso postalo sočnije. Suvi komadi se peku na 220 stepeni oko 15 minuta, a zatim se temperatura rerne smanjuje na 175 stepeni i nastavlja se sa pečenjem.
Kada se prže kotleti jagnjetine, oni se savijaju nagore, što otežava da se ravnomerno isprže. Kako bi se sprečilo to podvijanje, prethono kotlete isecite na nekoliko mesta.
Treba znati da se jagnjetina može konzumirati, kako topla, tako i hladna.
Nekoliko brzih saveta kako i gde da iskoristite jagnjetinu:
- Od mlevenog jagnjećeg mesa se prave odlični burgeri.
- Jagnjeći file stavite u marinadu od crnog vina, belog luka i ruzmarina.
- Možete poslužiti jagnjetinu sa mlečnim sosom od mente, koji ste napravili od mleka, nekoliko listova mente i belog luka.
- Ako dodate jagnjetini vaše omiljeno povrće, možete napraviti odlične ražnjiće.
Evo i nekih fantastičnih recepata sa jagnjetinom.
Koristi od jagnjetine
- Ovo meso sadrži cink, koji je koristan za dobro unckionisanje imunog sistema. Jagnjetina je veoma dobar izvor cinka - minerala koji utiče na mnoge fundamentalne procese u organizmu, a najvažnijim uticajem se smatra dejstvo cinka na imuni sistem. Osim toga, cink pomaže i da se nivo šećera u krvi stabilizuje, a neophodan je i za osećaj ukusa i mirisa. Posebno je važan za muškarce, budući da doprinosi zdravoj prostati i kostima.
- Sadrži vitamine B grupe, a oni poboljšavaju energiju i štite kardiovaskularni sistem. proizvodi od mesa, gde spada i jagnjetina, veoma su dobar izvor vitamina B12, koji potpomaže proizvodnju crvenih krnih zrnaca i štiti od anemije, omogućavajući nervnim ćelijama normalno funkcionisanje.
- Štiti od Alchajmerove bolesti i drugih bolesti koje se pojavljuju u starosti. Međutim, treba znati da je crveno meso (kao što je i jagnjetina) izvor dijetetskih zasićenih masti i holesterola. Ova dva elementa se povezuju sa razvojem nekih oboljenja, a među njima se nalaze i neki oblici raka i oboljenja srca.
Štetnost jagnjetine
Jagnjetina spada u namirnice koje sadrže purine - osobe, koje imaju problema sa konzumcijom namirnica koje su bogate puinima, bi trebalo da izbegavaju konzumaciju jagnjetine.
