Šećerna repa je dvogodišnja biljka, koja ima rozetu od listova i raširen koren tokom prve godine, a plodna stabla tokom sledeće sezone. Seme se sadi u proleće, a repa se skuplja u jesen. Listovi tokom prve godine rastu od krune rašireng korena.
Najveći listovi mogu da dostignu do 18 inča ili više u dužinu. Polovina te dužine je drška, a ostatak listići. Listići su obično izduženi i oštri nepravilnog oblika i prilično grubi. Jedna biljka može da ima do 75 listova.
Listovi koji se prvi formiraju umiru nakon otprilike mesec dana, ali ostali se zadrže do sredine leta. Korenje je obično konusnog oblika i otprilike oko 4 inča u prečniku i skoro dva puta duže. Pri povoljnim uslovima za gajenje, korenje vrsta s visokim sadržajem šećera može da sadrži 20% šećera od težine svežeg korena prilikom žetve. Branje šećerne repe obično je moguće neposredno pre zamrzavanja zemljišta. Korenje šećerne repe se dostavlja šećeranama.
Šećerna repa je osnovni izvor šećera u zonama s umerenom klimom. Ukupna proizvodnja šećerne repe u svetu je oko 18, 5 miliona hektara (srednja vrednost za 1966-67 godinu).
Smatra se da kultivisana repa potiče iz regiona sredozemnog mora Evrope. Iako se ranije koristila kao povrće i stočna hrana, kao izvor šećera se koristi samo poslednjih 170 godina. Tokom 1811. godine nakon otrkića da su neke vrste repe bogate šećerom, Napoleon je počeo intenzivnu proizvodnju ove vrste repe i gradip instalacija za izvlačenje šećera u Francuskoj.
Oko sredine 19. veka izgrađena je značajna industrija u Nemačkoj i Francuskoj, formirana za repu s visokim šećernim sadržajem i usavršavanjem tehnika za prinos šećera.
Iako epizodni, eksperimenti za proizvodnju šećera od šećerne repe u SAD se sreću od 1830. godine na ovamo. Danas su proizvodnja šećerne repe i šećera osnovi sektori u mnogo država.
Proizvodnja šećera
Proces izvlačenje šećera je ukratko sledeći: korenje se opere temeljno, a nakon toga se iseče na tanke trake. Šećer se sa njih odvaja difuzijom toplom vodom kroz niz pregrada.
Topla voda prvo stiže do traka repe, sa kojih je veći deo šećera već bio odstranjen i postepeno ide ka onim koji sadrže više šećera. Ta vrela voda se pojavljuje kao "sirovi sok" sa šećernim sadržajem od 10 do 15 %.
Taj sok se prvo tretira krečom, da se odstrani deo koji ne sadrži šećer, a posle s CO2 gasom i filtira se. To se dešava kroz niz od pet zagrevanja na pari i isušivanja vakumom. Kranjem super usitnjenom rastvoru se dodaje kristal šećer za podsticanje kristalizacije šećera.
Kristali se odvajaju kroz centrifugu. Podeljena melasa se prokuvava i centrifugira da se odvoji dodatni šećer. Na kraju se melasa tretira krečom i pomeša se sa "sirovim sokom" da se izvuče još više šećera.
Koristi od šećerne repe
Još u drevna vremena šećerna repa je korišćena pri lečenju različitih bolesti kao što je glavobolja, drhtavica i zatvor. Ona deluje pročišćujuće na organizam, dok povećava nivo kiseonika u krvi, pomaže u formiranju krvnih ćelija, čisti od toksina i dr. Bogata je fosforom, kalijumom, manganom. Repa je bogata vitaminom C, a u listovima ima i vitamina A.
Folna kiselina u šećernoj repi se koristi kao antioksidans. Deluje blagotvorno na različite bolesti srca i urođene defekte. Zbog sadržaja oksalata se ne preporučuje ljudima sa problemima sa bubrezima i žuči.
Šećerna repa je najslađe povrće - šećerni sadržaj je veći od onog kod šargarepa i slatkog kukuruza. U crvenoj svekli zašećerenost je do 10% dok je kod šećerne repe 15-20%. Sadrži malo kalorija.
Komentari