Organi čoveka ne mogu da budu maksimalno efikasni u proizvodnji energije od ugljenih hidtrata ili masti, ako nemaju pomoć lipoinske kiseline. Ona predstavlja hranljivu materiju, koja se klasifikuje kao antioksidant i koja ima važnu ulogu u zaštiti ćelija od povreda pričinjenih kiseonikom. Takođe, snabdevanje organizma sa nekoliko različitih antioksidanata, gde spadaju vitamini E i C, ne bilo uspešno bez prisustva lipoinske kiseline.
Glavna karakteristika lipoinske kiseline jeste njena sposobnost da funkcioniše i u vodenoj sredini, a i u sredini čija su bazna osnova masti.
Način na koji ćelije proizvode lipoinsku kiselinu nije u potpunosti jasan, ali se pretpostavlja da se ova kiselina dobija tako što se odvoje dva atoma sumpora od aminokiseline sa nazivom metionin i od preostalog dela hemijske strukture se dobija masna kiselina, poznata i kao oktanska kiselina.
Uloge lipoinske kiseline
- Proizvodnja energije - lipoinska kiselina učestvuje na kraju procesa, poznatom i kao lipoliza, gde ćelije proizvode energiju od šećera i skroba.
- Sprečavanje oštećenja ćelija - važnu ulogu u ovom slučaju ima antioksidantna funkcija lipoinske kiseline i njena sposobnost da sprečava oštećenja ćelija čiji je uzrok kiseonik.
- Omogućavanje snabdevanja i sa drugim antioksidansima - lipoinska kiselina uzajamno deluje i sa materijama rastvorljivim u vodi (vitamin C) i sa rastvorljivim u masti (vitamin E) i na taj način sprečava nedostatak ove dve vrste vitamina. Drugi antioksidanti su koenzim Q, glutation i NADH (oblik niacina), koji su takođe zavisni od prisustva lipoinske kiseline o organizmu.
Nedostatak lipoinske kiseline
Budući da je lipoinska kiselina usko povezana sa drugim hranljivim materijama i antioksidantima, teško je odrediti posebne simptome nedostatka ove kiseline. Zato se simptomi ne mogu odvojeno posmatrati, jer nedostatak jednih materija podrazumeva i nedostatak drugih, tj. oslabljen imuni sistem i povećana osetljivost na prehladu i druge infekcije, problemi sa pamćenjem, smanjena mišićna masa, nemogućnost razvoja.
Pošto se lipoinska kiselina nalazi u mitohondrijama (zadužene za proizvodnju energije) životinjskih ćelija, osobe koje ne konzumiraju životinjske proizvode mogu biti više izložene riziku od deficita lipoinske kiseline. Vegetarijacni, koji ne konzumiraju zeleno lisnato povrće takođe mogu biti izloženi ovom riziku, jer se u hloroplastima nalaze velike količine lipoinske kiseline.
Zbog činjenice da lipoinska kislina štiti proteine tokom procesa starenja, starije osobe su podložnije većem riziku od deficita ove kiseline.
Na isti način i osobe sa dijabetesom mogu biti više izložene riziku od deficita lipoinske kiseline jer se ova kiselina koristi za regulaciju šećera u krvi.
Osobe koje ne konzumiraju dovoljno proteine, a posebno aminokiseline koje sadrže sumpor, takođe spadaju u rizičnu grupu od deficita, jer lipoinska kiselina dobija svoje atome sumpora upravo iz tih aminokiselina koje sadrže sumpor.
Osobe koje imaju problema sa želucem ili niskom želudačnom kiselinom, takođe mogu biti sklone deficitu lipoinske kiseline, jer se ona usvaja u želucu.
Kontraindikacije lipoinske kiseline
Nije isključeno da se pojave simptomi u obliku mučnine ili povraćanja, dijareje ili problema sa želucem. Postoje i slučajevi alergijskih reakcija kao što su osipi kože, svrab ili urtikarija. Zbog boljeg usvajanja glukoze, može doći i do opadanja nivoa šećera u krvi. Takođe, mogu se pojaviti i simptomi koji su slični hipoglikemiji - glavobolja, znojenje, vrtoglavica, itd.
Koristi od lipoinske kiseline
Lipoinska kiselina može imati važnu ulogu u prevenciji i/ili lečenju sledečih oboljenja: katarakta, sindrom hroninog umora, hronična upala mišića, dijabetes, glaukom, AIDS, hipoglikemija, ugrožena tolerantnost na glukozu, insulinska rezistencija, oboljenja jetre, rak pluća, neurogenerativna oboljenja kod dece, bolesti radijacije.
Većina dodatak ishrani sadrži lipoinsku kiselinu u obliku alfa - lipoinske kiseline. Kada stupi u telo, ovaj oblik lipoinske kiseline može da se transformiše u sekundarni oblik, poznat i kao dihidrolipoinska kiselina ili DHLA. Lipoinska kiselina se obično nudi u dozama od 25 - 50 mg, uzimajući u obzir da je ograničena dnevna doza 100 mg, osim ako se izričito ne koristi kod nekih oboljenja, kao što je to dijabetes.
Izvori lipoinske kiseline
- Zelene biljke, koje imaju veliku koncentraciju hloroplasta. Hloroplasti su ključna mesta za proizvodnju energije u biljkama i potrebna im je lipoinska kiselina kako bi se ta aktivnost ostvarila. Iz tog razloga, brokoli, spanać i drugo slično povrće su pravi izvori lipoinske kiseline.
- Životinjske namirnice - mitohondrije su glavno mesto za proizvodnju energije kod životinja, pa su ujedno i glavno mesto gde se lipoinska kiselina nalazi. Zbog toga su tkiva sa mnogo mitohondrija (srce, džigerica, bubrezi i skeletni mišići) dobar izvor lipoinske kiseline.
Komentari