Kelj poznat još kao lisnati kupus je biljka vrste Brassica oleracea, kojoj pripadaju još i prokelj, brokoli, karfiol i običan kupus.
Ima zelenu boju i prijatan ukus. Izuzetno je popularan dok po celom svetu ima raznolikosti u sortama. Kelj se koristi za salate i kuvana jela u Evropi, Tajvanu, SAD, Rusiji, centralnoj i južnoj Africi. U Japanu je popularan dodatak hrani.
Kelj dobro podnosi zimske temperature, zbog čega je idealna sveža hrana tokom zime, kada je sveže povrće najčešće iz plastenika. Kelj podnosi veoma dobro zamrzavanje, a interesantna činjenica je da mu je nakon toga ukus bolji i aromatičniji. Smatra se da je kelj bliži divljem kupusu neko svojim pitomim rođacima.
Sastav kelja
Kelj je izuzetno bogat vitaminima i mineralima što ga čini veoma pogodnim za čoveka. Sadrži veliku količinu kartenoida, vitamina C, K, A, gvožđe, kalcijum, mangan, fosfor, bakar.
Ova vrsta kupusa je bogata vlaknima i celulozom, a prilikom povreda (sečenje, žvakanje) formira sulforafan - materiju visokih antibakterijskih i antikancerogenih osobina. Kelj je izvor indol-3-karbinola, koji stimuliše oporavak DNK u ćelijama. Važan detalj za kelj je da se vitamini i minerali koji se u njemu nalaze direktno apsorbuju u organizmu.
Jedna porcija kelja sadrži oko 36 kalorija, 40% od dnevne potrebe magnezijuma, 15% vitamina B6 i kalcijuma, 180% vitamina A, 200% vitamina C i čak 1020% vitamina K. Taj sadržaj ga čini izuzetno pogodnim u svakakvim dijetama za mršavljenje.
Izbor i čuvanje kelja
Kelj je zimska biljka. Pazite, jer kao i svako drugo lisnato povrće tako i kelj ima sposobnost da gomila nitrate u svojim listovima. Kada su gajeni u plastenicima taj rizik se povećava.
Pre nego što kupite, inače tako korisno povrće, budite sigurni u uslove njegovog gajenja, ako je moguće. Oni koji imaju povećanu kiselost u gastro-intestalnom traktu treba da budu pažljivi. Kelj se ne sreća masovno u prodavnicama, ali zato se gaji veoma lako. Samo treba da nabavite semenje ovog korisnog proizvoda.
Kuvanje kelja
Kelj se korisi kako u sirovom obliku za salatu, tako i u termički obrađenim jelima. Ima sočan i zasićen ukus, koji može da se dopuni jakim začinima - soja sosom, alevom paprikom, sirćetom. Ide odlično sa jako aromatičnim sirevima i slaninom.
Kelj je pogodan za sotiranje sa belim lukom i maslinovim uljem. Servirajte ga u formi salate sa piletinom, jajima, tvrdim sirom i svežim začinima. Druga salat koja može da se servira je sa keljom, krutonima i parmezanom. Ova vrsta kupusa se kuva veoma lako i nema opasnosti da ćete ga prekuvati.
Kuvanje na pari i prženje slabo smanjuju sadržaj korisnih materija u kelju, ali pri kuvanju nivo im se značajno smanjuje. Iz tog razloga birajte prva dva načina termičke obrade biljke, da nabavite maksimalno korisne materije iz nje.
Koristi od kelja
Kelj je visokog sadržaja kalcijuma, zbog čega se preporučuje za konzumaciju od strane odraslih koji imaju povećan rizik od lomljenja kostiju. Koristan je ženama u menopauzi iz istog razloga. Dobro je da ga konzumiraju ljudi koji pate od osteoporoze ili drugih bolesti smanjenog sadržaja kalcijuma.
Niz ispitivanja navodi da je rešenje ozbiljnog problema osteoporoze u biljnoj hrani. Kalcijum u ovoj biljci kao i redovne fizičke vežbe štite od razvitka ove podmukle bolesti.
Kelj čuva od raka kože, dojke i prostate. To dejstvo je moguće jer pomaže enzime koji rade na detoksikaciji organizma i bore se sa štetnim dejstvom slobodnih radikala.
Poboljšava razmenu materija i može da se uključi u režim ishrane protiv gojaznosti. Deluje detoksikujuće, poboljšava varenje i stimuliše prirodnu peristaltiku gastro intestalnog trakta. Kako je jasno, pri sečenju i žvakanju biljka formira sulforfan koji je cenjena materija sa veoma visokim antikancerogenim i antibakterijskim svojstvima.
Indol-3-karbinol u kelju stimuliše oporavak DNK u ćelijama, i prema istraživanjima sprovedenim na laboratorijskim životinjama, ima antioksidansni, antikancerogen i antiaterogen efekat. Poslednji efekat označava da kelj sprečava razvitak ateroskleroze.
