Već dugi niz godina se tvrdi da bela rafinisana so je bela smrt. Višegodišnjim ispitivanjima, u kojima je učestvovalo preko nekoliko desetina hiljada ljudi srednjeg godišje dobi, došlo se do zaključka da redovna konzumacija slanih proizvoda dvostruko povećava rizik od pojave raka želuca. Ova pojava je češća kod muškaraca.
Da li treba da u potpunosti odustanemo od soli?
To nikako ne bi trebalo da se desi, budući da natrijum hlorid, odnosno so, u organizmu ima veoma važne uloge. Ona omogućava razmenu kiseonika u ćelijama, reguliše hormone, potpomaže eliminaciju štetnih materija kroz bubrege, a takođe je odgovorna i za osećaj žeđi i proizvodnju krvi, pljuvačke, itd.
Takođe, so je veoma važna za proizvodnju sone kiseline u želucu. Zato poremećaj ravnoteže soli u organizmu mmože dovesti do slabosti mišića, brzog umora, gubitka apetita, pojave neutoljive žeđi. Tako da ne bi trebalo da odustanete od soli, već samo da imate meru.
Specijalisti tvrde da je preporučena granica u konzumaciji soli 5-10 g dnevno za odrasle i 3-8 g za decu. Kada su vrućine, onda možete povećati unos soli, budući da se ona iz tela eliminiše putem znoja. To se odnosi samo na one koji se fizički previše opterećuju.
Važno je imati na umu da so u organizam dospeva i putem hrane. Ona se nalazi u raznim dimljenim mesima i ribi, konzervama. Ako ste ljubitelj ovih namirnica, onda j poželjno da ograničite količine soli. Čitajte etikete proizvoda!
Količinu soli treba smanjiti i kod visokog krvnog pritiska. Lekari preporučuju obolelima od hipertenzije da ne jedu više od 6-8 grama soli dnevno.
Ustanovljeno je da ako svaka osoba smanji upotrebu soli za 30%, smrtnost zbog bolesti srca će se smanjiti za 16%. So je štetna i kod sklonosti otocima i gojaznosti.
U prodavnicama se može kupiti jodirana so. Ona se preporučuje osobama koje imaju probleme sa štitnom žlezdom. Budući da jod brzo ispari, on se treba dodati jelu nekoliko minuta pre nego što jelo bude gotovo.
Komentari