Vidac je jednogodišnja zeljasta biljka, koja pripada porodici volovotki i koja je poznata i sa nazivima - vidova trava, očanica, vidovača. Naučni naziv za ovu biljku je Euphrasia officinalis L. potiče iz grčkog jezika i u bukvlnom prevodu znači "radost" - jedna od tri gracije koja je donosila veselje. Kao što i sam naziv kaže, ova biljka se najviše koristi za probleme sa očima.
Ima uspravnu i razgranatu stabiljku, koja dostiže visinu do 20 cm. Bijka ima belu ili bledoroze boju, sa ljubičastim šarama i žutim tufnama. Vidac se može naći na livadama i pasjacima i žbunju do 1800 m nadmorske visine. Može se naći u celoj zemlji, kao i u celoj Evropi.
Kao lekovita biljka se vidac pominje još 1300. godine, gde se smatralo da zbog ljubičastih linija ova biljka liči na zacrvenele oči. Otada su monasi počeli da gaje lekovitu biljku u svojoj bašti. Vidac je bio toliko poznat da su se pisali stihovi o njemu i poeme. U tibetanskoj medicini se odavno koristio kao sredstvo za konjuktivitis, a na Islandu se sok od ove biljke koristio za uklanjanje bola u očima.
Sastav vidca
Ova biljka sadrži gotovo ceo dijapazon korisnih biološki aktivinih materija. Bogata je glikozidida, flavonoidima, beta karotenom, sluznim i gorkim materijama, uljima. Nadzemni deo vidca sadrži plavu boju, galotanin, eterično ulje, iridoidu aukubin blage tragove alkaloida, holin, ferulinsku i kofeinsku kiselinu, stigmasterol.
Vidac je bogat vitaminima B grupe, A i C vitaminom. Sadrži velike količine gvožđa i silicijuma, bakra, cinka, mangana, nikla, hroma, srebra, bora i magnezijuma. Sve one deluju na biološkom nivou i deluju na urzoke degenerativnih i upalnih promena rožnjače.
Branje i čuvanje vidca
Deo biljke koji se kristi je nadzmeni deo. VBere se za vreme rasta, tj. od jula do avgusta. Treba da se osuši u hladovini ili u sušnici na temperaturi najviše do 40 stepeni. Dozvoljenja vlažnost tokom čuvanja je oko 12%.
Rok trajanja vidca kada se sitno isecka je 2 godine, a cela biljka se može čuvati do 3 godine, a da ne izgubi svoje kvalitete.
Koristi od vidca
Travari veruju da je vidac biljka koja može postići odlične rezultate u borbi protiv raznih očnih oboljenja. Smatra se da tanini iz ove biljke blagotvorno deluju kod osušene sluzokože očiju.
Nekoliko ispiranja dnevno može pomoći kod upaljenih i crvenih očiju, kao i kod jakog svraba. Ova biljka se uspešno koristi kod umornih očiju, konjuktivitisa, blefaritisa, čmička, mrene, upale suznih kanala, katarakte i fleka na rožnjači.
Tanini u ovoj biljci su dobro sredstvo za respiratorne probleme. Čaj od vidca pomaže da izbacivanje sekreta u plućima, koji su se gomilali kao posledica prehlade i alergija. Ova biljka dobro deluje i kod oosba koje imaju sinusitis.
Vidac ima antiupalno i antialergijsko dejstvo. Snižava očni pritisak i poboljšava vid. Iz tog razloga se koristi dosta u oftalmologiji kod pečenja i suzenja očiju. Koristi se u profilaktici očnih oboljenja bilo kog uzroka.
Čak i kod povrede oka, kada je oštećena rožnjača, vidac blagotvorno deluje i smanjuje upalu i bol. Pozitivno deluje i kod umornih očiju, kao posledice veštačke svetlosti, sunčeve svetlosti i umora od posla. Vidac poboljšava cirkulaciju mozga, ima spazmolitički i sedativni efekat.
Narodna medicina i vidac
Vidac se koristi kako spolja, tako i unutra. Naša narodna medicina se koristi kod čireva, žutice i ranih želudačnih problema. Takođe, blagotvorno deluje na ceo organizam, a odlično je preventivno sredstvo za očne bolesti.
Najčešće se dovodi u vezu sa gorenavedenim očnim problemima - umor, konjuktivitis, čmičak, blefaritis, itd. Za lečenje konjuktivitisa i blefaritisa treba pomešati 2 čaše vode sa 3 kašičice vidca. Smesu skuvajte, procedite i stavljajte tople očne obloge ili ispirajte oči.
Za unutrašnju primenu: u 500 ml vode stavite 1 kašićicu vidca i kuvajte tako 5 minuta. Pijte 4 puta dnevno, po 50 ml pre svakog obroka.
Štetnost vidca
Budite pažljivi sa ovom biljkom, jer u velikim količinama vidac može biti veoma otrovna. Koristite je po lekarskom uputu i poštujte doze. Ne preporučuje se trudnicama.
Vidac može imati kontraindikacije poput suzenja očiju, svraba, povećane osetljivosti, osetljivosti na svetlost, oticanje kapaka i promena u vidu. Poznati su i slučajevi upale i mučnina nakon oralne upotrebe.
