Hrom je jedan od najvažnijih mirkoelemenata u organizmu. Ima ključnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata tako što učestvuje u izgradnji jedinjenja, poznatijem kao "faktor toleracije glukoze" ili GTF. Hranljive materije koje su povezane sa GTF imaju važnu ulogu u regulisanju šećera u krvi. U sastav GTF ulazi: hrom (koji može biti najaktivniji član), nikotinska kiselina (verzija vitamina B3) i aminokiseline koje učestvuju u izgradnji glutationa (glutaminske kisleine, cistein i glicin).
Uloga hroma
Kontroliše nivo šećera u krvi - kao aktivna komponenta GTF -a, hrom ima važnu ulogu u kontroli šećera u krvi. Osnovna uloga GTF -a je da poveća dejstvo insulina. Insulin je hormon koji je odgovoran za dostavljanje šećera (glukoze) ćelijama, gde se on može kasnije iskoristiti za stvaranje energije.
Učestvuje u metabolizmu holesterola i nukleinske kiseline - hrom učestvuje u metabolizmu holesterola, a njegova uloga je da održava normalni nivo holesterola u krvi, a i hrom je ukleinska kiselina koja učestvuje u tom metabolizmu. Nukleinska kiselina je gradivna materija DNK materijala u svakoj ćeliji.
Metode prerade hrane uklanjaju veći deo prirodnog sadržaja hroma u često konzumiranim namirnicama. Nedostatak hroma vodi do insulinske rezistentnosti, stanje u kom ćelije tela ne reaguju na pristustvo insulina. Insulinska rezistentnost može dovesti do povećanog šećera (hiperinsulnemija) i povećanog nivoa šećera u krvi, što u krajnjem slučaju mogu izazvati neko srčano oboljenje ili dijabetes.
Nedostatak hroma
U suštini, čak i najmanji neodstatak hroma u organizmu je povezan sa stanjem koje je u medicini poznato kao sindrom X. Sidrom X predstavlja udružene simptome koji uključuju hiperinsulnemiju, visok krvni pritisak, visok nivo triglicerida, visok nivo šećera i nizak nivo holesterola.
Kod osoba koje imaju dijabetes ili neko srčano oboljenje, organizam traži veće količine hroma. Dodatne količine hroma su potrebne i kod fizičkih ozleda, povreda i kod stanja psihičkog stresa.
Dodatne količine hroma mogu prouzrokovati snižavanje nivoa šećera u krvi. Ako osoba uzima insulin ili perorarlne lekove za snižavanje nivoa šećera u krvi, trebalo bi biti obazriva kada je u pitanju prijem hroma u dodatnim količinama, jer nivo šećera u krvi može znatno opasti. Kalcijum karbonat, koji se nalazi u suplementima sa kalcijumom i antiacidivima, smanjuje prijem hroma, dok ga aspirin povećava.
Ishrana bogata šećerima povećava eliminaciju hroma putem urina, dok dijetalna ishrana sa integralinim namirnicama može takođe smanjiti apsorpciju hroma. Askrobinska kiselina (vitamin C) takođe povećava apsorpciju hroma.
Predoziranje hromom
Treba biti pažljiv, jer visoke doze hroma mogu ovaj mikroelement učiniti toksičnim. On može prouzrokovati teško trovanje, oštećenje jetre, hroničnu bubrežnu insufijenciju. Moguća je i pojava teškog stanja rabdomioloze - kidanje dela mišićnih ćelija i izlivanje njihovog sadržaja u krv.
Koristi od hroma
Hrom ima važnu ulogu u prevenciji i/ili lečenju sledećih oboljenja: akne, glaukom, visok nivo holesterola, visok nivo triglicerida, hipoglikemija, gojaznost, psorijaza, dijabetes tipa 2 i drugi.
Neželjena dejstva hroma
Kada se unoci u normalnim dozama, hrom nije toksičan. Međutim, on reguliše metabolizam glukoze, pa dijabetičari bi trebalo da budu veoma obazrivi kada je u pitanju unos hroma. Ako imate neke probleme sa šećerom u krvi, najbolje je da se prvo konsultujete sa lekarom.
Izvori hroma
Namirnice koje su dobar izvor hroma su: zelena salata, luk, paradajz, pivski kvasac, ostrige, integralne namirnice, mekinje, zrnaste kulture i krompir. Pivo i vino mogu akumulisati hrom za vreme fermentacije i smatraju se dobrim izvorima minerala. na veliku radost ljubitelja piva, ono je takođe bogato hromom. Hrom se nalazi i u biberu, majčinoj dušici, mesu i siru.
U mnogim slučajevima razne prerade namirnica vodi do smanjenog sadržaja hroma u njima.
Sa druge strane, namirnice koje se spremaju u posudama od nerđajućeg čelika, mogu da akumuliraju hrom upijajući minerale iz kuhinjskog posuđa.
