Jagoda je biljka iz porodice Ruža i predstavlja jedino voće na svetu čija se semena nalaze na površini ploda.
Jagode su sa svojim mirisom i slatkim ukusom jedno od najpopularnijih voćki na svetu. Postoji više od 600 vrsta jagoda, koje se razlikuju po ukusu, veličini i teksturi. Ima sorta jagoda koje se gaje, a naravno i onih divljih. Divlje jagode su mnogo manje, ali imaju značajno jači, karakterističniji ukus.
Istorija jagoda
Gajenje jagoda je započelo još pre ere hrišćanstva i one su bile veoma cenjene u vreme Rimskog carstva. Nakon pada Rima, jagode gube svoju popularnost, koja se ponovo vraća u Evropu u Srednjem veku. U tom periodu u prvi plan se stavljaju lekovita svojstva jagoda.
1714. godine francuski inžinjeri, koji su poslati u Čile i Peru, otkrivaju da su jagode u tom regionu mnogo veće od jagoda koje su se gajile u Evropi. Oni donose tu vrstu u Francusku, ali biljke ne cvetaju dok se ne ukrste sa severnoameričkom vrstom jagoda, koji je bio posađen u blizini. Rezultat koji se dobio ovim ukrštanjem je jagoda hibrid, koja je velika, sočna i slatka i veoma brzo stiče popularnost u Evropi.
Do sredine 19. veka, jagode se smatraju luksuznim voćem i jedu ih samo bogati. Danas su SAD, Kanada, Francuska, Italija, Japan, Australija i Novi Zeland među najvećim proizvođačima i izvoznicima jagoda.
Sastav jagoda
Jagode su odličan izvor vitamina C i mangana. Takođe, jagode u sebi sadrže i dijetalna vlakna i jod. Dobar su izvor kalijuma, folne kiseline, vitamina B2 i vitamina B5, B6, omega 3 masnih kiselina, magnezijuma, bakra, kao i vitamina K.
Jagode sadrže i mnogo flavonoida, antocianida i elaginsku kiselinu.
144 gr jagoda sadrže 43, 20 kalorija, 0, 88 g proteina i 0, 53 g masti.
Izbor i čuvanje jagoda
Kod izbora jagoda važno je odabrati plodove koji su čvrsti, mesnati bez buđi i imaju blještavu jarku crvenu boju. Jagode srednje veličine su često mnogo aromatičnije od onih koje su prevelike.
Kao i većina voća i jagode nisu previše trajne i zbog toga treba obratiti veliku pažnju na njihovu obradu i čuvanje. Pre nego što se stave na čuvanje u frižider, treba ukloniti sve jagode sa oštećenjima ili one koje su buđave. Neophodno je da jagode čuvate neoprane. Na ovaj način možete ih čuvati u frižideru za nekoliko dana.
Kod zamrzavanja jagoda potrebno je da se pre toga operu i osuše i na taj način se mogu čuvati do godinu dana. Dodavanje malo limunovog soka sačuvaće njihovu boju.
Jagode u kulinarstvu
Jagode su voće, koje pronalazi široku upotrebu u poslastičarstvu. Koriste se za izradu najukusnijih torti i kolača, kremove sa jagodama nektara i voćnih sokova, a čizkejk od jagoda je pravi užitak za čula.
Od jagoda se može pripremiti domaće slatko od jagoda, marmelada i džem. Obavezno probajte i limunadu sa jagodama ili sangriju sa jagodama - nećete zažaliti!
Najkorisnije i najukusnije su u svežem stanju, ali su sušene, izuzetna dopuna za musli tokom zime. Kompot od jagoda je takođe jedan od načina da se sačuvaju za hladne dane.
Jagode se fantastično slažu sa šampanjcem, pavlakom i čokoladom. Jedan od najukusnijih kremova je upravo sa jagodom.
Korist od jagoda
Jagoda je među namirnicama koje sadrže oksilate – prirodne sastojke u biljkama, životinjama i ljudima. Kada se oksilati preterano koncentrišu u telesnim tečnostima, oni se mogu zgrudvati i da izazovu zdravstvene probleme. Zbog ovog razloga, ljudi sa problemima sa bubrezima ili žučnom kesom, treba da izbegavaju konzumaciju jagoda.
Jagode takođe sadrže i goitrogene, prirodni sastojak koji utiče na rad štitne žlezde. Ljudi sa već postojećim problemima u funkcionisanju štitne žlezde treba da izbegavaju jagode u ishrani.
Korist od jagoda za zdravlje mogu da se objedine u sledećem:
Jagode su moćni antioksidans, zbog visokog sadržaja fenola. Jagode su, kao i drugo šumsko voće, bogate fenolima. U jagodama, ovi fenoli su u obliku antocianina (posebno antocianin 2) i elagotanina. Antocijanini su odgovorni za jarku crvenu boju, ali su u isto vreme moćni antioksidansi, za koje je višekratno dokazano da čuvaju ćelijsku strukturu od negativnog uticaja kiseonika. Sadržaj fenola u jagodama ih čini dobrim u zaštiti srca i pomažu u borbi sa rakom. Pored toga deluju anti upalno.
- Fito hranjljive supstance u jagodama pomažu u očuvanju zdravlja;
- Sadržaj elagotanina u jagodama pomaže u smanjenju rizika od oboljenja od kancera;
- Jagode smanjuju rizik povezan sa starenjem od degeneracije makule, koja je osnovan razlog za gubljenje vida kod starih osoba.
- Zaštita od reumatskog artritisa
Proučavanja pokazuju da visoke doze vitamina C u jagodama, osiguravaju zaštitu protiv upalnog poliartritisa, oblika reumatskog artritisa.
Štetnost jagoda
Jagode su jedna od namirnica, koje su najčešće povezane sa alergijskim reakcijama. Zbog toga ih ne treba konzumirati u čistom, izolovanom obliku, kako se ne bi dogodile neželjene reakcije. Neki od najčešćih simptoma alergijske reakcije na hranu su ekcemi, koprivnjača, osip, glavobolja, pojačano lučenje slina, svrbež u očima, kašalj, stomačni problemi, depresija, nesanica i heperaktivnost.
Kako bi se smanjio rizik od neželjene alergijske reakcije, preporučuje se da se jagode konzumiraju sa mlekom ili pavlakom, zbog toga što mlečni proizvodi donekle neutralizuju negativno dejstvo alergena.
Upotreba jagoda
Pored niza lekovitih svojstava, jagode imaju i blagotvorno dejstvo na kožu. Koriste se za izradu maski za lice, deluju na podmlađivanje i prihranjuju. Od jagoda se može napraviti piling sa eksfolirajućim efektom. Jagode se uspešno bore sa aknama i problemima sa kožom. Pored toga deluju dobro i na zube i u isto vreme ih izbeljuju. Kod požutelih zuba se preporučuje trljanje parčetom jagode.
