Tuna

Tuna

I pored toga što se češće koristi kao konzervirana, tuna iz konzerve ne može se uporediti sa neverovatno čvrstom, bogatom i mesnatom strukturom i ukusom sveže tune. I konzervirana i sveža riba mogu se naći tokom cele godine u prodavnicama, ali je decembar mesec u kome možete kupiti zaista svežu havajsku tunu.

Tune su velike i snažne ribe, a neki komadi su veličine skoro kao delfini. Naziv Tuna objedinjuje nekoliko vrsta okeanskih riba iz porodice Skuša. Većina vrsta je iz roda Thunnus. Plivaju velikim brzinama i često migriraju, pa je to u prošlosti bio veliki problem ribarima. Veliki bum u ribolovu na tunu beleži se četrdesetih godina prošlog veka. U tu vreme, tunu su nazivali „antilopom okeana“.

U današnje vreme, riba tuna, poznata po ovom nazivu, jede se u celom svetu, a njen ulov je toliko veliki, da je njen opstanak u opasnosti. Interesantan je podatak, vezan za ove ribe, da žive u okolini delfina. To je zbog činjenice da delfini odbijaju ajkule i daju mogućnost tunama da se razmnožavaju sa manjim gubitcima populacije.

Sastav tune

Tuna je veoma bogata vitaminima B3 i B6, kao i izuzetno retkim vitaminom B12. Pored toga tuna sadrži veliku količinu gvožđa, fosfora i magnezijuma. Sadrži mnogo proteina i skoro da nema masti. Izvanredan je izvor omega-3-masnih kiselina, a nalaze se i manje količine vitamina E.

100 g tune sadrže približno 144 kcal, 68 % vode, 23 g belančevina, 4, 9 g masnoća, 0 g uglenih hidrata.

Tunjevina

Vrste tuna

Nekoliko je najrasprostranjenijih vrsta tune:

Plavorepa tuna – najveći predstavnik tuna. Njena veličina varira od jednog do dva i po metra, a težina dostiže 180 kg. Prijavljen je ulov tune čija je težina dostigla 700 kg. Meso plavorepe tune je jake crvene boje, što dokazuje visoki kvalitet prisustnog proteina. Meso ove vrste tune je mnogo masnije od ostalih vrsta. Sadrži oko 5% životinjskih masti.

Žutorepa tuna – ima žućkastu krljušt, zbog koje se lako razlikuje od ostalih vrsta. Težina joj dostiže do 130 kg, ali se sreću i veći primerci. Njeno meso se lakše obrađuje, populacija je brojnija, što govori, da će u najskorije vreme preuzeti liderstvo u konzumaciji od plavorepe tune.

Crna tuna (Skipdžak) – poznata i kao gola tuna, predstavlja istinskog patuljka u poređenju sa ostalim tunama. Težina dostiže između 2 i 4 kg, a meso je veoma bogato mioglobinom.

Bela tuna – dostiže do 60 kg, i zbog toga se smatra za zlatnu sredinu u veličini tuna. Protein u njoj je nižeg kvaliteta u odnosu na vrste koje imaju crveno meso. Nema mioglobina i zbog toga je gola tuna korisnija od bele.

Izbor i čuvanje tune

- Uprkos činjenici da se više koristi kao konzervirana, tuna se prodaje i sveža – kotleti, fileti i komadi. Ako je kupujete celu, ona mora da bude u ledu, a ako je u komadima ili filetima treba da bude postavljena na led.

- Ne kupujte tunu koja ima osušene ili braon pege.

- Ako kupujete svežu tunu, uzmite u obzir da ona može da bude u frižideru najviše 4 dana, a najbolje je pripremiti je istog dana ili najkasnije sledećeg.

- Ako uzimate zamrznutu ili svežu ribu, koju želite da zamrznete, pamtite da je najbolja za konzumaciju u okviru 2-3 nedelje od stavljanja u zamrzivač.

Salata sa tunjevinom

Upotreba tune u kulinarstvu

Tuna u konzervi je izuzetna dopuna velikom broju zelenih salata. Dinstana se izuzetno dopunjuje sa povrćem, ali možete je brzo propržiti i konzumirati samostalno.

Smrznuta tuna se razmrzava oko 15 minuta, a nakon toga možete je pripremiti na roštilju. Ako želite da je pripremate u rerni, razmrznite je oko 10 minuta. Ona se može pripremati sa makaronama i drugim pastama, sa taljatelama ili u komadima, a od nje se pravi čak i fil za palačinke.

Koristi od tune

- Pomaže zdravlje kardio-vaskularnog sistema. Dokazano je da tuna ima preventivno dejstvo u bolestima kardio-vaskularnog sistema zbog prisustva omega-3-masnih kiselina i vitamina B, uključujući i vitamin B2 i niacin.

- Povećava frekvenciju srčanog rada (HRV) – meru funkcije srčanog mišića. Jedan od načina povećanja HRV-a je unos ribe bogate omega-3-masnim kiselinama, kakva je tuna. Na taj način se smanjuje rizik od aritmije ili smrti koja nastupa kod pacijenata koji imaju srčanih problema.

- Čuva nas od fatalne srčane aritmije. Zdrav način ishrane, koji uključuje barem 300 g omega-3-ribe (tuna je veoma dobar izvor), poboljšava električna svojstva srčanih ćelija, čuvajući nas od fatalne srčane aritmije.

- Samo sa dve porcije ribe sedmično, koje su bogate omega-3-masnoćama, smanjićete nivo triglicerida u organizmu. Visok nivo triglicerida se povezuju sa visokim opštim nivoom holesterola, niskim nivoima dobrog i visokim nivoima lošeg holesterola, što za rezultat daje veći rizik od srčanih oboljenja.

- Uživajući u lososu ili tuni dva puta nedeljno, povećaćete nivo omega-3-masnoća toliko efektivno, kao da ste uzimali riblje ulje kao dodatak ishrani.

Salata sa tunom

- Tuna nas čuva od ishemijskog udara. Sprovedene analize pokazuju da uzimanje ribe najmanje jednom do 3 puta mesečno može da nas sačuva od ishemijskogg udara (udar uzrokovan smanjenim dotokom krvi u mozak, naprimer usled zgrušavanja).

- Svakodnevni unos ribe osigurava veću zaštitu od srčanog udara. Dok nas unos ribe nekoliko puta mesečno štiti od ishemičnog udara, skoro svakodnevni unos ili unos od nekoliko puta sedmično, garantuje prevenciju od srčanog udara. To je zahvaljujući bogatom sadržaju omega-3-masnoća.

- Riba, voće i povrće čuvaju od tromboze dubokih vena udova. Da bi se sačuvali ovog oblika tromboze kod kojeg se u dubokim venama nogu, bedara ili torza formiraju trombovi, povećajte unos voća i povrća i konzumirajte ribu najmanje jednom nedeljno.

- Pomažu nam da se sačuvamo i da kontrolišemo visok krvni pritisak. Ljudi, koji konzumiraju veću količinu hrane bogate omega-3-masnim kiselinama (školjke), imaju niži krvni pritisak.

- Štiti nas od raka debelog creva i raka bubrega.

- Posebno je učinkovita za krvne sudove žena u periodu nakon menopauze koje pate od dijabetesa.

- Zahvaljujući antiupalnim efektima omega-3-masnih kiselina čuva nas od sunca, a na taj način i od raka kože.

- Preventivno deluje na Alchajmerovu bolest i na druge bolesti povezane sa starenjem. Niz istraživanja je dokazao da konzumiranje ribe, bogate omega-3-masnim kiselinama, DHA (docosahexaenic acid) i EPA (eicosapentaenoic acid), pomaže protiv Alchajmerove bolesti, koja postaje sve masovnija među stanovništvom. Ako želite da sačuvate razum, uzimajte ribu hladnih voda, bogatu omega-3-masnim kiselinama, najmanje 3 puta nedeljno.

- Integralne namirnice i riba deluju kao snažan protektor od dečje astme. Sprovedena istraživanja pokazuju, da integralne namirnice i riba mogu da smanje rizik od dečje astme za 50%.

Štetne posledice tune

Tuna je među malobrojnim namirnicima koje sadrže purine – prirodne supstance, koje se nalaze u biljkama, životinjama i ljudskom telu. Zbog ove činjenice, osobe koje imaju problema sa unosom purina, treba da izbegavaju konzumiranje veće količine tune.

Pored toga, tuna sadrži i živu, koja predstavlja jak neurotoksin. On može da dovede do mentalne zaostalosti, različitih moždanih i nervnih oštećenja, kako kod odraslih, tako i kod dece. Zbog toga tunu ne treba jesti više od jednom sedmično. Konzumiranja tune treba da se klone trudnice i mala deca.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji