Kivi

Kivi

U poređenju sa drugim voćem iste veličine, bogatstvo vitaminom C i jarkozeleni mesnati deo sa crnim semenkama čini da kivi bude omiljeni deo svake voćne salate. Kivi je malo voće sa mekim, gotovo kremastim sadržajem, koji ima osvežavajući ukus koji na dinju, jagode i banane, ali ipak pored svega je jedinstven i koji je mešavina slatkog i kiselog.

Kivi je vrsta skrivenosemenica i pripada rodu Aktinidija.

Kivi nam dolazi nam iz Kine, gde je poznat kao Jang Tao. Dosta kasnije, oko 1960. godine, kivi je imao i naziv guščje voće, a danas se zove zbog slične boje kao i istomena novozelandska ptica – Kivi. Kod nas je ovo voće došlo iz Francuske i još uvek se eksperimentalno gaji u nekim delovima zemlje.

Kivi raste u obliku drvenastog žbuna /višegodišnje lijane/ koji dostiže visinu i do 20 metra. Žbun ima lepe listove koji u jesen opadaju. Aktinidija je jedopolna dvodoma biljka, što označava da ima i muške i ženske delove koji se oprašuju od strane vetra i pčela. Cveta u junu, a plodovi sazrevaju tek u oktobru, a mogu se jesti tek u decembru, Plodovi kivija su okruglastog oblika i teže od 50 do 100 g.

Najveći proizvođači kivija danas su Italija, Novi Zeland, Čile, Francuska, Japan i SAD.

Sastav kivija

Kivi i jagode

Kivi sadrži više od 80% vode, 18% suve materije, koje čine 1% kiseline, 1.6% proteina, od 9 do 12% šećera i preko 300 mg vitamina C. U sastav kivija ulazi i vitamin A, B1, enzim aktinija, mineralne soli gvožđa, natrijuma, kalijuma, fosfora, kalcijuma, hlora i sumpora.

100 g ovog voća sadrži 0% masti, 49 kcal, 1 g belančevina, 2.6 g vlakana i 11 g ugljenih hidrata.

Vrste kivija

Postoji mnogo divljih vrsta kivija. Poznate su samo sve kultivisane vrste - Actinidia deliciosa i Actinidia chinensis, koje se konzumiraju samo sveže. One imaju braon, bodljikavu i meku koru, a unutrašnjost im je meka i zelena. Takođe, u unutrašnjosti ovog voća se nalaze i sitne crne semenke koje su veoma bogate vitaminima.

Odabir i čuvanje kivija

Pri kupovini kivija, trebalo bi birati zrele i tvrđe plodove. Oni sazrevaju za nekoliko dana na sobnoj temperaturi, a ako stoje u frižideru, sazrevanje će im se odložiti za nekoliko nedelja. Zahvaljujući svojoj kori, ovo voće ne gubi svoje korisne sastojke.

Kivi možete uviti u papir, zajedno sa jabukama, kruškama ili bananama, pa će i na taj način brže sazreti, tj. za nekoliko dana.

Kada isečete kivi, trebalo bi ga što pre konzumirati, jer što duže stoji, otpuštaće enzime koji će učiniti kivi mekim.

Palačinke sa kivijem

Kivi u kulinarstvu

Kivi se u kulinastvu koristi za omekšavanje ribe i mesa, a je moguće zahvaljujući enzimu antidinu, koji čini meso mekšim. Osim što se konzumira kao sveže voće, kivi se može konzumirati i prerađen. Najčešće se suši i kao takav se koristi za pravljenje raznih sirupa, slatka, kremova, marmelada, salata, sladoleda i još mnogo drugih jela i napitaka.

Sa kivijem se prave i različiti napici. Često ulazi u sastav dijetetskih sokova, bezalkoholnih koktela u kombinaciji sa drugim voćem, alkoholnih koktela koji sadrže burbon, kampari i tekilu. Takođe se korisi i za dekoraciju torti, palačinki, voćnih salata, kremova i drugih.

Koristi od kivija

Ovo voće je bogato fitonutrijentima, vitaminima i mineralima.

• Fitonutrijenti koji se nalaze u kiviju štite DNK. Kivi ima tu sposobnost da čuva DNK, koja se nalazi u jedru ćelija čoveka, od raznih štetnih uticaja. Sudeći prema sprovedenom istraživanju u kom su učestvovala deca od 6 i 7 godina, što je veća konzumacija kivija u ovom uzrastu, to je manja šansa da će deca imati disajnih problema, uključujući i sviranje u grudima, isprekidano disanje ili kašljanje tokom noći.

• Antioksidansi koji se nalaze u kiviju štite u potpunosti organizam čoveka. Kivi je poznat izvor vitamina C, koji neutrališe slobodne radikale koji oštećuju ćelije, a samim tim vode i do infekcija i pojave težih oboljenja kao što je rak. Osim što je bogat vitaminom C, kivi sadrži i velike količine vitamina E, koji je važan antioksidans rastvorljiv u mastima. Kombinacija ovih antioksidanasa koji se rastvaraju u vodi ili masti štiti naš organizam od slobodnih radikala na svim nivoima.

• Vlakna koja se nalaze u kiviju kontrolišu nivo šećera u krvi, a i štite kardiovaskularni sistem i zdravlje creva.

• Zahvaljujući visokoj koncentraciji vitamina C u kiviju, imamo prirodnu zaštitu od astme.

Šejk od kivija

• Kivi nas štiti od Makularne degeneracije (pogoršanje vida kao posledica starosti). Konzumirajte kivi kad god možete – za doručak u kombinaciji sa raznim zrnevljem, sa mlekom za užinu ili u raznim salatama od voća i povrća za večeru.

• Stalnom konzumacijom kivija možete očuvati zdravlje kardiovaskularnog sistema. Čak i nekoliko kriški kivija dnevno može znatno smanjiti rizik od zgrušavanja krvi i da reguliše količinu masnoće u krvi i na taj način očuva pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.

Štetnost kivija

Kivi spada u retke namirnice koje sadrže oksilate – prirodne materije koje se nalaze u životinjama, biljkama i ljudima. Kada je koncentracija oksalata u telesnim tečnostima povećana, tada mogu nastati problemi sa zdravljem. Upravo iz tog razloga, ljudi koji imaju problema sa bubrezima ili žuči trebalo bi povesti računa kada je u pitanju ovo voće.

Osobe alergične na lateks takođe mogu imati i alergične reakcije na voće kao što je banana, avokado, kivi ili neki drugi citrusi. Zato ako imate iste ili slične alergijske rekacije, obratite pažnju i na konzumaciju kivija.

Mršavljenje sa kivijem

Kivi sadrži enzime koji učestvuju u formiranju vlakana kolagena i ubrzavaju sagorevanje masnoća. Osobe koje žele da smršaju mogu konzumirati i nekoliko kivija dnevno. Osim toga, kivi je koristan i kod detoksikacije.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas