Rukola

Rukola

Rukola (Eruca sativa ili Brassica eruca) ili eruka, arugula, roket je jednogodišnja biljka iz porodice Kupusnjača koja dobija sve veću popularnost kao sasojak salata od povrća kod nas, a u mediteranskim krajevima se koristi mnogo godina.

Biljka je rasprostranjena na Bliskom istoku, pre svega u Turskoj, Jordanu i Maroku. Raste u Centralnoj i Istočnoj Evropi, severnoj, srednjoj, jugozapadnoj, istočnoj i centralnoj Aziji, severnoj Africi, Australiji, gde je doneta od strane doseljenika. Sreće se kao korov na zasadima žita, a ponekad raste pokraj železničkih linija.

Kod nas može da se nađu semena od dve vrste - Rukola koltivata (Rucola coltivata) i Rukola selvatika (Rucola selvatica). Veliki deo rukole sa naših pijaca dolazi iz izraela, a manja količina iz Grčke.

Rukola je bila poznata još u starom Rimu, gde je korišćena kao začin. Još tada je semenje biljke smatrano afrodizijakom. U tim godinama mešali su rukolu sa narendanim lukovicama od orhideja i paškanatom, pinjolama i pistaćima.

Rukola ima srodstvo sa slačicom. Biljka dostiže visinu do 60 cm, dok su listovi relativno mesnati, sa dlačicama (sreću se i "ćelave" varijante), sa specifičnom aromom. Donji listovi su perasto izreckani. Cvetovi rukole su žuti ili beli i cvetaju od maja do jula, daju plod tokom jula i avgusta.

Rukola sa džigericom

Sastav rukole

Rukola je bogata korisnim materijama. Ona sadrži značajnu količinu eteričnih ulja, karoten, vitamin C, vitamine iz grupe B i mineralne materije. Rukola je bogata ne samo eteričnim uljima, već i organskim kiselinama, vitaminima - A, C i K, i mineralima - kalcijumom, kalijumom, magnezijumom, gvožđem, fosforom i natrijumom. Rukola ulazi u top 10 zelenog lisnatog povrća, koje sadrži najviše provitamina A poznatog i kao vitamin lepote.

Ovi mali i simpatični listovi su dosta bogati antioksidansima, folnom kiselinom važnom za trudnice i vitaminom B1, koji pomaže da se borimo sa stresom. Pantotenska kiselina u rukoli poboljšava razmenu materija.

Od minerala najveća je količina kalijuma i gvožđa. Interesantan je podatak, da za razliku od većine zelenog lisnatog povrća u rukoli se nalaze nezamenljive Omega-3 masne kiseline, koje se češće sreću u semenkama i orašastom voću.

100 g sveže rukole sadrži:

kalorija 25; kalorija od masti 6; ukupno masti 0, 66 g; holesterola 0 mg; ukupno ugljenih hidrata 3, 65 g, vlakana 1, 6 g; šećera 2, 05 g; belančevina 2, 58 g, vode 92 ml; glikemijski indeks: 2; glikemijska težina 54, 79.

Odabir i čuvanje rukole

Kao i većina zelenog lisnatog povrća i rukola koju biramo treba da je sveža i krhka, s krtim lišćem koje nam garantuje maksimum korisnih materija u njoj. Sveže listove rukole možete da čuvate u kesi u frižideru nekoliko dana. Na Balkanu se gaji rukola sa širokim listovima, koja je jeftinija od popularnije rukole sa uskim listom.

Upotreba rukole u kulinarstvu

Od rukole se u kulinarstvu koriste listovi, a što su mlađi i svežiji to bolje. Imaju blago oštar ukus koji podseća na ukus povrća iz iste porodice kupusnjača - Brassicaceae, kao što su repa, kupus ili ren, a se oseća se i karakterističan ukus oraha. Obično su stariji listovi rukole žilaviji i imaju dominantnu karakterističnu oštrinu.

Po pravilu rukola se konzumira sveža dok se od nje prave salate ili se dodaju kao deo salate. Klasičan recept je rukola s balsamiko sirćetom, maslinovim uljem i tanko sečenim parmezanom. Mali listovi se dodaju celi u salate, a krupnijie možete da iskidate, ali ne da sečete nožem jer većina vitamina u rukoli se ubija dodirom noža.

Rukola je veoma popularna u mediteranskoj kuhinji i najviše u Italiji. Listovi su obično u pripremi nekih vrsta rižota i sosova za testeninu. Rukola se dobro slaže sa tipičnim mediteranskim namirnicama kao što su kapar ili pinjole.

Blago ljuti rukolini listovi su izuzetno pogodni za morske plodove i ribu. Ćesto se s rukolom pravi pesto umesto tradicionalnog bosiljka. Koristi se umesto bosiljka za pripremu pesto sosa. Pri konzerviranju povrća često se stavlja maslac od semena rukole.

Pašteta od rukole

Pašteta od rukole

rukola - 1 vezica,

semenke bundeve - 50 g,

pavlaka - oko 200 g,

so,

biber,

sok od limuna

Način pripreme: Dobro očistite rukolu i sklonite stabljike. Pasirajte je sa semenkama bundeve. Promešajte s prethodno umućenom pavlakom dok se ne dobije glatka smesa i na kraju začinite solju, biberom i sokom od limuna. Servirajte paštetu od rukole preko zapečenog hleba ili uz sve što vam se učini odgovarajućim.

Koristi od rukole

Rukola je puna afrodizijaka - materija koje bude seksualni apetit. Još su rimljani osetili to magično svojstvo rukole i danas je dobila nadimak prirodna vijagra. Kalijum u rukoli pomaže rad srca i ima dijuretsko dejstvo, a zahvaljujući gvožđu lako možemo da se izborimo s prolećnim umorom.

Salata sa rukolom

Dokazano je da rukola normalizuje razmenu materija, povećava hemoglobin i utiče pozitivno kod gojaznosti. Provitamin A u rukoli, poznat i kao vitamin lepote garantuje svež ten, daje sjaj kosi, učvršćuje nokte, ispravlja bore.

Rukoli se pripisuju mnogobrojna lekovita svojstva, uključujući sprečavanje formiranja tumora. Ona smanjuje lučenje stomačne kiseline, koja utiče na stvaranje čireva i gastroenterolozi su došli do zaključka da rukola ima antioksidanstno i antisekretivno delovanje na čir i sprečava formiranje rana u želudcu.

Još od starih vremena ostalo je korišćenje rukole kao sredstvo za iskašljavanje kod hroničnog bronhitisa i za lečenje skorbuta. Trenutno naučnici nastavljaju da otkrivaju sve više novih korisnih svojstava rukole. Ima podataka da lekovita biljka dobro utiče na smanjenje šećera u organizmu.

Sveži listovi rukole se koriste kao pomoćno stredstvo pri lečenju škrofuloze, anemije, kod oboljenja štitne žlezde, kod upalnih oboljenja bubrežnih kanala, kod kožnih osipa i dr.

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas