Alge

Zapadne države sve više uživaju u ukusu i hranljivim vrednostima morskog povrća, koje je bilo osnovni element ishrane Japanaca već vekovima. U prodavnicama zdrave hrane i specijalizovanim radnjama se tokom ele godine mogu naći najrazličitije vrste morskih algi, a pojedine vrste se mogu naći i u supermarketima.

Opis i istorija algi

Morsko povrće, kako se često nazivaju alge, su prelep ukras i dar boga Neptuna. Daju plavoj vodi život, a nama su izvor hrane, tako što obogaćuju našu ishranu, a na taj način i samo kulinarstvo.

Konzumacija morskog povrća ima dugu istoriju. Prema arheološkim dokazima, japanske kulture su konzumirale alge još pre više od 10 000 godina. U suštini, većina zemalja koja se nalazi pored mora, uključujući Škotsku, Irsku, Norvešku, Island, Novi Zeland i primorski deo Južne Amerike, su konzumirale alge još od drevnih vremena.

Danas je Japan najveći proizvođač i izvoznik algi. Pretpostavlja se da je to razlog zašto sve alge imaju japanske nazive.

Alge rastu u morskim slanim vodama, a takođe i u slatkovodnim jezerima. Obično rastu oko koralnih grebena i stena, koje su duboko u vodi, do kojih sunce ipak može dopreti, jer i njima, kao i ostalim biljkama, treba sunčeva svetlost, kako bi mogle da rastu. Morsko povrće u suštini ne spadaju u povrće niti u biljke, već se klasifikuju kao grupa sa nazivom "alge".

Sastav algi

Alge sadrže do 40% biljnih proteina, koji imaju viosku biološku vrednost, što bi se drugim rečima reklo - u sebi sadrže skoro sve aminokiseline. One sadrže velike količine provitamina A, koji je veoma važan za zdravlje kože. Pored provitamina, one sadrže u izvesnim količinama i vitamine C, B, D, F i K. Alge spadaju u malobrojne izvore vitamina B12, a kad aje u pitanju sadržaj vitamina E, one nikako ne zaostaju za klicama.

Alge sadrže velike količine kalcijuma i joda, a nešto manje količine fosfora, kalijuma, cinka, gvožđa i natrijuma. Kao i ostale biljke, koje imaju hlorofil, alge su bogate magnezijumom.

U algama se nalazi i nesvariva supstanca koja je još poznata i kao alginska kiselina.

Vrste algi

Postoje hiljade vrsta ovog morskog povrća, koje su klasifikovane prema boji: smeđe, crvene i zelene. Najpoznatije vrste su:

- Nori - boja im varira od tamnoljubičaste - crne pa sve do tamnozelene, a ova vrsta se uglavnom koristi za suši. Osim za suši, koriste se za pravljenje ćuftica od pirinča, kao garnir žitaricama, za špagete, čorbe i salate.

- Kelp - boja im može biti od svetlobraon do tamnozelene. Za ovu vrstu se smatra da je prethonik svih vrsta povrća koje danas znamo. Deluje kao pročišćivač, i to ne samo okeana, već i organizma čoveka.

- Hidžiki - podsećaju na male komade tvrde testenine. Sadrže dosta kalcijuma i smanjuju nivo šećera u krvi. Ukus im je malo jači, ali se mogu začiniti lukom i drugim korenastim povrćem.

- Kombu - ova vrsta je veoma tamna i uglavnom se koristi za čorbe. Bogat je izvor glutaminske kiseline. Odličan je dodatak dijetama za mršavljenje. Ako se doda pasulju, ubrzava njegovo spremanje i daje odličan ukus. MOže se servirati sa povrćem i, naravno, sa pirinčem.

- Wakame - slično kao i Kombu, koristi se za japanske čorbe. Ove alge su bogate kalcijumom, vitaminom B i C. Predstavljaju odličan dodatak povrću i pirinču.

- Arame - za razliku od drugih algi, ova vrsta ima nešto slađi i nežniji ukus, a takođe ima i nežnu strukturu. Dobro se kombinuju sa povržem, dobar su dodatak salatama, pirinču, čorbama i raznim kašama. Veoma su bogate kalcijumom i jodom.

Odabir i čuvanje algi

- Kupujte alge u dobro zatvorenim pakovanjima i bez tragova vlage.

- Čuvajte ih na sobnoj temperaturi, na kojoj će moći da traju i do nekoliko meseci.

- Možete napravite rolnice sušija, tako što uvijete pirinač i vaše omiljene alge u list Norija.

Kulinarska upotreba algi

Konzumacija algi je najviše zastupljena u kuhinjama azijskih naroda. One se koriste za razne supe, salate, kao i za svetski poznat suši. Mogu se servirati samostalno, a takođe i u kombinaciji sa povrćem, ribom i pirinčem. Alge su dosta zastupljene u vegetarijanskoj kuhinji, gde su jedan od glavnih sastojaka u mnogim jelima.

Koristi od algi

- Dobre su za celokupno zdravlje. Zašto bi neko jeo morsko povrće? Zato što u algama se može naći širok spektar minerala, koji uključuje gotovo sve minerale, koji s emogu naći u okeanu - isti oni koji se mogu naći i u krvi čoveka. Algde su veoma bogat izvor joda i vitamina K, takođe i veoma dobar izvor B-vitamin folata i magnezijuma. Pored toga, one sadrže i velike količine lignana - biljnih komponenti koje štite od kancera.

- Omogućavaju pravilno funkcionisanje tiroidnih hormona. Alge, posebno kada je reč o smeđim algama, su najbogatiji prirodni izvor joda, koji je komponenta tireoidnih hormona tiroksina (T4) i tiroidotironina (T3), koji su od velikog značaja za život ćoveka. Budući da ovi tiroidni hormoni regulišu metabolizam svake ćelije u telu, a takođe učestvuju u svim fiziološkim procesima, deficit joda može imati poguban uticaj na zdravlje čoveka.

- Štite od defekta pri rođenju i od kardiovaskularnih oboljenja. Folna kiselina, koja se uelikim količinama nalazi u algama, ima značajne uloge u organizmu, a jedna od njih jeste i zaštitna funkcija. Ispitivanja su pokazala da u našoj ishrani bi trebalo da se obezbeđuju optimalne doze folne kiseline, budući da ona štiti od pojedinih defekata pri rođenju, uključujući i spinu bifidu (bolest kičme).

Morske alge nam pružaju duplu zaštitu od srčanih bolesti. Pored folne kiseline, one su dobar izvork i magnezijuma, koji snižava visok krvni pritisak i štiti nas od srčanog udara.

- Deljuju antipupalno. Pojedin morsko povrće se pokazalo kao jedinstvei izvor supstanci nalik ugljenih hidratima, tzv. fukanima, koji mogu smanjiti rizik od pojave upala.

- Ublažavaju simptome menopauze. Alge snabdevaju naš organizam magnezijumom, koji ima sposobnost da otkloni simptome i uzroke nesanice za vreme menopauze.

Štetnost algi

Sa algama ipak treba biti oprezan, jer ako je voda zagađena teškim metalima, one tada dobijaju sovojstvo sunđera i upijaju sve štetne elemente, uključujući i arsen. Preporučuje se izbegavanje konzumacije hijiki algi, osim ako nisu odgajane organski, jer inače sadrže najveće količine arsena.